Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.09.2012.

Kж2 2860/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж2 2860/12
Дана:17.09.2012.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина број 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине према предузећу „АА“, одлучујући о жалбама Другог основног јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Другог основног суда у Београду Пои.бр. 4/12 од 02.07.2012. године, у седници већа одржаној дана 17. септембра 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалби Другог основног јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Другог основног суда у Београду Пои.бр. 4/12 од 02.07.2012. године и списи предмета се враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Другог основног суда у Београду Пои.бр. 4/12 од 02.07.2012. године у ставу један делимично је усвојен захтев Другог јавног тужиоца у Београду ОИК. Број 7/11 од 21.03.2012. године, прецизиран дана 26.03.2012. године и 26.06.2012. године за привремено одузимање имовине, па се од предузећа „АА“ д.о.о. привремено одузима имовина и то:

- Земљиште у власништву „АА“ д.о.о. аа,

- станови и друге изграђене површине који су ванкњижно власништво предузећа „АА“ д.о.о. и који су саграђени на земљишту аа, на основу решења о одобрењу Одељења за урбанизам и комунално грађевинске послове, Одсек за урбанизам градске општине _ 1-2 број _ од 01. јула 2008. године, којим се инвеститорима „АА“ д.о.о. из _, улица _ број _ и АА1 из _, улица _ одобрава изградња стамбено пословног објекта, аа1, у свему према идејном пројекту који је изградило „АА“ д.о.о. из _, а која је у складу са изводом из Плана генералне регулације за део насиља _, _ и _ и _ у _ I-01 број _ од 28.12.2007. године и то на станове, гараже, локале који су у власништву предузећа „АА“ д.о.о. из _ и то:

- на поткровљу по пројекту (сада трећи спрат) један стан и то стан без ознаке површине _м2, на поткровљу, четврти ниво, по пројекту који је поднет уз захтев за легализацију један стан и то стан број _, површине _м2, у подруму 17 паркинг места – гаража и то гаража број 1, 7,8, 9, 10, 11, 12, 14, 18, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28 и 29, земљиште чији је корисник предузеће „АА“ д.о.о. са уделом од _ на к.п. _, површине _ ари и _ м2, уписан у лист непокретности _ КО _, Служба за катастар непокретности _, улица _ број _, имовину коју са уделом од 50% поседује предузеће „АА“ д.о.о. и то у односу на станове и друге изграђене површине које су ванкњижно власништво предузећа „АА“ д.о.о. И који су и саграђени на земљишту к.п. _ површине 17 ари и 17 м2, уписану у лист непокретности број _ КО _, уписан у лист непокретности _ КО _, Служба за катастар непокретности _, улица _ број _, на основу решења Одељења за урбанизам и комуналне грађевинске послове, Одсек за урбанизам градске општине _ I-02 број _ од 06. марта 2008. године којим се инвеститорима предузећа „АА“ д.о.о. из _, СЗР „_“ из _, ББ, ББ1 из _, ББ2 из _, ББ3 из Обреновца, ББ4 из Подгорице, ББ5 из Подгорице, ББ6 из Подгорице, ББ7 из Подгорице, ББ8 из Подгорице и ББ9 из Даниловграда, одобрава изградња стамбеног пословног објекта спратности ПО+ПР+2+ПК који по структури садржи укупно 47 станова и 5 локала, укупне бруто површине 4.257,84 м2, на катастарској парцели број _ површине _ ари и _ м2, уписану у лист непокретности број _ КО _, уписан у лист непокретности _ КО _ и то на 50% удела на стану број _ поткровље зграде, укупне површине _ м2, стан број _, у приземљу, локал број _, у приземљу, локал број _, у приземљу, локал број _ у приземљу, гараже број _, _, _, _, _, _, _, _, _, као и _ остава све означене бројевима _, _ и _, свака просечне површине 3,71 м2. У осталом делу захтев Другог ОЈТ-а који се односи на привремено одузимање стана број _ и стана број _ на првом спрату, на адреси _ је одбијен као неоснован. Ставом два истог решења одређено је да управљање привремено одузетом имовином се поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином, која ће имовином управљати на начин ближе прописан у Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела до даље одлуке суда.

Против означеног решења жалбе су изјавили:

- Други основни јавни тужилац у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се првостепено решење укине и спис предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или да се преиначи, те да се захтев Другог ОЈТ-а за привремено одузимање имовине усвоји у целини,

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће одбити захтев за привремено одузимање имовине као неоснован или да побијано решење укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктр-I бр. 2462/12 од 31.07.2012 године у ком је предложио да се жалба тужиоца уважи а жалба браниоца окривљеног одбије.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и изјављеним жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, имајући у виду при томе и став Апелационог јавног тужиоца у Београду изнет у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалбе су основане.

Основано се изјављеним жалбама указује да је првостепено решење захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка п из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а која се огледа у томе да првостепени суд у погледу одлучних чињеница није дао јасне разлоге, те да је првостепено решење засновано и на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, због чега исто није могло бити испитано.

На страни 7 образложења побијаног решења, првостепени суд наводи да је током поступка утврђено да постоји очигледна несразмера између имовине ближе наведене у изреци решења и законитих прихода окривљеног АА, при чему се привремено одузима имовина предузећа „АА“па за овај суд остаје нејасно у односу на кога је првостепени суд ценио диспропорцију, односно несразмеру између привремено одузете имовине и законито стечених прихода, при чему суд претпоставља да је имовина физичког лица практично имовина предузећа, што по налажењу овог суда може, али и не мора нужно да буде.

Такође на страни 7 образложења побијаног решења првостепени суд утврђује нето добит предузећа „АА“ за 2007, 2008, 2009 и 2010. годину и на основу тих података закључује да је вредност градње објеката далеко већа од добитка предузећа из чега изводи закључак да је вредност одузетих непокретности очигледно у несразмери са законитим приходима окривљеног.

  Међутим овакав став првостепеног суда за сада није прихватљив за Апелациони суд у Београду. Наиме, и поред напред наведене околности да првостепени суд не даје јасне разлоге у односу на кога цени очигледну несразмеру између одузете имовине и прихода не утврђује ни којим средствима су предметне зграде изграђене. При чињеници да бранилац окривљеног у изјављеној жалби указује да су предметне зграде грађене средствима купаца станова која су они давали током изградње, а што је одбрана наводила и током поступка, остаје нејасно како првостепени утврђује очигледну несразмеру вредности имовине и стечених прихода а да предходно није проверио наводе одбране да су купци станова унапред давали новац те да је тим средствима објекат грађен.

Апелациони суд у Београду налази да су основани и жалбени наводи Другог основног јавног тужиоца у Београду.

Наиме, првостепени суд је одбио као неоснован захтев Другог ОЈТ-а за привремено одузимање имовине и то станова број _ и _ на првом спрату зграде на адреси _, са образложењем да је одбрана суду доставила релевантне доказе на основу којих јасно произилази да се станови не налазе у власништву предузећа „АА“, већ предузећа „ББ“ д.о.о.

Међутим при чињеници да Други основни јавни тужилац у Београду у изјављеној жалби указује да је достављени уговор у регулисању међусобних односа који је закључен у Обреновцу дана 29.12.2011. године између предузећа „АА“ и предузећа „ББ“ није судски оверен остаје нејасно како првостепени суд налази да је суду достављен релевантан доказ на основу ког јасно произлази да се станови налазе у власништву предузећа „ББ“. Имајући увиду да је тужилац наведену примедбу ставио и на рочишту одржаном дана 02.07.2011. године, те да је навео да предметни уговор сматра ништавим, те да неоверен уговор не производи правно дејство, закључак првостепеног суда у овом делу остаје још нејаснији, собзиром да првостепени суд у погледу ове одлучне чињенице не да није дао довољне, већ није дао никакве разлоге, односно у овом делу побијано решење је оставио без икаквог образложења, чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, која води обавезном укидању решења.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решење указано, те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка и потпуно утврди чињенично стање бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће бити прихватљиви и за овај суд.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а.

Записничар       Председник већа-судија
Александар Багаш      мр Сретко Јанковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje