РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж2 264/14
Дана 18.03.2014. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА и др, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Тои.бр.1/13 од 28.01.2014. године, у седници већа одржаној дана 18.03.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду Тои. бр. 1/13 од 28.01.2014. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем одбачен је поднесак ВЈТ у Београду од 28.10.2013. године, насловљен као „службена белешка“ сачињена дана 28.10.2013. године“, којим се прецизира захтев за трајно одузимање имовине ВЈТ у Београду Оик. бр. 3/09 од 06.08.2013. године, као неблаговремен.
Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у Ктр-I бр. 18/14 од 24.02.2014. године, предложио да другостепени суд уважи жалбу јавног тужиоца, укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и то у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, па је, имајући у виду наведено, нашао:
жалба је основана.
У првостепеном решењу је садржана битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП која се састоји у томе што у истом нису дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су наведени су нејасни, на шта је изјављеном жалбом основано указано и због чега је укидање побијаног решења било нужно.
Дајући у образложењу побијаног решења разлоге за свој закључак, првостепени суд између осталог наводи да поднесак ВЈТ у Београду насловљен као „службена белешка од 28.10.2013. године“, садржински представља проширење захтева за трајно одузимање имовине ВЈТ у Београду Оик. бр. 3/09 од 06.08.2013. године у односу на трећа лица АА1 и АА2, односно да се истим истиче нови захтев за одузимање имовине од наведених лица који се односи и на њихове уделе у привредном субјекту "аа".
Међутим, изјављеном жалбом се основано указује да су у образложењу побијаног решења дати нејасни разлози због којих првостепени суд сматра да је јавни тужилац поднеском од 28.10.2013. године проширио захтев за трајно одузимање имовине у односу на треће лице ББ налазећи да се у конкретном случају не ради о прецизирању благовремено поднетог захтева за трајно одузимање имовине у односу на треће лице ББ. Ово с тога што је означена имовина трећег лица ББ већ била предмет захтева за привремено одузимање имовине ВЈТ Оик. бр. 3/09 од 12.01.2010. године и Оик. бр. 3/09 од 09.11.2010. године, што је првостепени суд пропустио да цени приликом одлучивања о природи поднеска ВЈТ од 28.10.2013. године. Имајући у виду наведено, овај суд налази да би у том контексту требало размотрити да ли поднесак ВЈТ од 28.10.2013. године у односу на наведено треће лице представља проширење захтева за трајно одузимање имовине или прецизирање благовремено поднетог захтева за трајно одузимање имовине исправљањем очигледне техничке грешке идентификације титулара имовине привредног субјекта "аа".
У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка узимајући у обзир околности на које му је указано овим решењем, па ће поново размотрити природу поднеска ВЈТ у Београду од 28.10.2013. године у односу на треће лице ББ, након чега ће, имајући у виду и остале наводе из изјављене жалбе, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће изнети јасне и уверљиве разлоге.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.
Записничар Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић