APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

30.06.2010.

Кж2 2627/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2627/2010
Дана 30.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д,
Ул. Немањина бр.9

Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Славке Михајловић, председника већа, Снежане Савић и Гордане Петковић, чланова већа, са судијским помоћником Жаком Павловићем, записничарем, у кривичном поступку према малолетнима: АА и др., због кривичног дела убиство из члана 113 у саизвршилаштву у вези члана 33 Кривичног законика, одлучујући о жалбама бранилаца малолетног АА, адв. АБ и АБ1 и браниоца малолетног ББ, адв. БА, изјављеним против решења Вишег суда у Неготину Кв.бр. 149/2010, К.бр. 42/2010 од 15.06.2010. године, у седници већа дана 30.06.2010.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалби бранилаца малолетног АА, адв. АБ и АБ1 и браниоца малолетног ББ, адв. БА и по службеној дужности у односу на малолетног ВВ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Неготину Кв.бр. 149/2010, К.бр.42/2010 од 15.06.2010. године, а предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

Малолетни АА, ББ и ВВ остају у притвору до даље одлуке суда.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Неготину Кв.бр. 149/2010, К.бр. 42/2010 од 15.06.2010. године, према малолетнима АА, ББ и ВВ продужен је притвор за још два месеца (који је према истима одређен решењем судије за малолетнике Вишег суда у Зајечару Ким 21/10 од 16.01.2010.године и Ким 22/10 од 20.01.2010.године и продужаван решењима Већа за малолетнике Вишег суда у Зајечару), при чему је одређено да им се исти рачуна од дана када су лишени слободе и да може трајати најдуже до „15.07.2010.године“.

Против наведеног решења жалбе су благовремено изјавили:
- браниоци мал. АА: адв. АБ - због свих законских разлога, са предлогом да се жалба уважи, ожалбено решење преиначи, притвор према мал.АА укине и исти одмах пусти на слободу; и адв. АБ1 - због битне повреде одредаба ЗКП и повреде кривичног закона и Закона о малолетницима, са предлогом да се жалба уважи и ожалбено решење преиначи, тако што ће се донети одлука ''у складу са одредбама члана 67 став 4 ЗМ.
- бранилац малолетног ББ, адв. БА, због свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, а побијано решење преиначи тако што ће укинути притвор према мал. ББ и наредити да се исти одмах пусти на слободу.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је, у свом поднеску Ктр-I.бр.1836/2010 од 29.06.2010.године, предложио да Апелациони суд у Београду одбије жалбе бранилаца малолетних АА и ББ, а решење Вишег суда у Неготину Кв.бр. 149/2010, К.бр. 42/2010 од 15.06.2010. године потврди.

Апелациони суд у Београду је, у седници већа, размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, које је испитао по службеној дужности у смислу члана 401 став 5 ЗКП и жалбама бранилаца па је, ценећи наводе и предлоге из жалби бранилаца малолетних: АА и ББ, као и мишљење Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

Жалбе су основане.

Наиме, основано се у жалбама бранилаца малолетних АА и ББ истиче да је решење Вишег суда у Неготину Кв.бр. 149/2010, К.бр. 42/2010 од 15.06.2010. године, донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка и повреде кривичног закона. При том је, између осталог, истакнуто да првостепени суд, приликом доношења решења о продужењу притвора према именованима, није применио одредбе члана 67 ЗМ, није поступио по налозима и примедбама Апелационог суда у Београду из решења Кж2.2286/10 од 08.06.2010.године, којим је укинуто решење о продужењу притвора од 14.05.2010.године, те да је и изрека побијаног решења противречна и неразумљива, чиме је учињена битна повреда одредаба поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП. На крају се наводи да у конкретном случају нема законског основа за даље задржавање малолетних у притвору, јер је, према одредбама члана 67 став 1 ЗМ, притвор према малолетницима изузетна мера, те да првостепени суд, продужавањем притвора према именованима исти претвара у казну.

Наиме, из списа предмета произилази да је првостепеним решењем, због разлога из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП, продужен притвор према малалолетнима: АА, ББ и ВВ за још два месеца, при чему је одређено да исти може трајати ''до 15.07.2010.године''. Притвор је према именованима продужен са образложењем да је даље задржавање истих неопходно ради несметаног вођења кривичног поступка, при чему је првостепени суд истакао да је малолетнима: АА, ББ и ВВ стављено на терет кривично дело убиство из члана 113 у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ за које је запрећена казна затвора преко 10 година, те да постоје и ''нарочито тешке околности, које се огледају у чињеници да је последица тог кривичног дела смрт младе особе (старости 14,5 година), да је предметно кривично дело извршено у центру насељеног места – у башти испред ноћног клуба „Монца“, у присуству већег броја лица међу којима је био и велики број малолетника, те да је том приликом испољена и „нарочита упорност и безобзирност“, обзиром да је малолетни сада покојни оштећени ОО успео да се извуче из групе лица која се тукла, почео да бежи, али да су именовани истог јурили, а када је пао, сустигли су га, ударали у пределу главе, при чему он није био у могућности да пружа било какав отпор, јер је лежао на земљи''.

Основано се у жалбама бранилаца малолетних АА и ББ, истиче да је првостепено решење донето уз битну повреду из члана 368 став 1 тачка 1 ЗКП. Наиме, побијано решење је донето од стране Већа из члана 24 став 6 ЗКП, које приликом одлучивања о притвору према малалолетнима: АА, ББ и ВВ уопште није поступало по одредбама члана 67 ЗМ. Побијано решење је донето на основу члана 146 став 2 ЗКП, а према одредбама члана 67 став 7 ЗМ постојање разлога за притвор према малолетницима се, после подношења предлога за изрицање кривичних санкција, испитује на сваких месец дана.

Не постоје законски основи да се спајањем поступка малолетна лица ставе у тежи положај и да се тумачи, да притвор према малолетницима након тога може трајати дуже него што је то позитивним законским прописима одређено. Такав став представља флагрантно кршење Закона о малолетницима који је специјални закон у односу на остале кривичне законе и процесне и материјалне када су у питању малолетни учиниоци кривичних дела. Наиме, не може се члан 51 ЗМ примењивати на начин како је то тумачено од стране првостепеног суда, јер би примена члана 51 став 3, на начин како је то учинио првостепени суд у побијаном решењу, била у директној супротности са одредбама члана 4 ЗМ. Стога, члан 51 став 3 ЗМ ни у ком случају не може да суспендује одредбе члана 67 ЗМ. То што се у члану 53 став 3 ЗМ изричито цитирају законске одредбе из Закона о малолетницима које се морају примењивати током јединственог поступка, не значи да су одредбе члана 67 ЗМ дерогиране и да притвор према малолетницима у поступцима који су спојени може трајати дуже. Чланом 51 став 3 ЗМ не само што се одређује које ће одредбе Закона о малолетницима суд, приликом вођења јединственог поступка према малолетним и пунолетним лицима, применити у циљу заштите малолетних учинилаца, већ се одређује да ће применити и све друге одредбе Закона о малолетницима уколико њихова примена није у супротности са вођењем јединственог поступка. Зато, није јасно како је првостепени суд дошао до закључка да се одредбе члана 67 ЗМ не примењују ако се води јединствени поступак, посебно због тога што су у том члану садржане одредбе Закона о малолетницима којима се регулише мера притвора према малолетним лицима, а та мера је у Закону о малолетницима ригидније прописана и предвиђена је само као изузетак. Закон о малолетницима је специјални закон у односу на одредбе ЗКП и у делу у коме се регулише институт притвора. То није у супротности са вођењем јединственог поступка, па првостепени суд нема никаква овлашћења да суспендује примену Закона о малолетницима на штету малолетника.

Стоје жалбене тврдње да побијано решење садржи и повреде из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП. Наиме, изрека ожалбеног решења је неразумљива и противречна самој себи. У истој је притвор према малолетнима: АА, ББ и ВВ продужен ''за још 2 месеца'', а потом се одређује да ће тај притвор трајати до даље одлуке суда, а најдаље ''до 15.07.2010.године''. Предметно решење је донето 15.06.2010.године. Обзиром да је притвор продужен за још два месеца, евидентно је да та ''два месеца'' истичу 15.08.2010.године, а не 15.07.2010.године.

Основани су наводи из жалби да је Виши суд, доношењем побијаног решења, учинио и битну повреду одредаба кривичног поступка, јер није поступио по примедбама и налогу из решења Апелационог суда у Београду Кж2.2286/10 од 08.06.2010.године (којим је укинуто решење Вишег суда у Неготину Кв.бр.116/10 од 14.05.2010.године). Првостепени суд не само што није поступио по тим конкретним налозима, већ је донео одлуку која је у директној супротности са истима, јер је разлоге за продужење притвора образложио на идентичан као у решењу од 14.05.2010.године, чиме је пренебрегнуо околности на које му је указано од стране другостепеног суда - да је приликом продужења притвора у решењу од 14.05.2010.године повредио претпоставку невиности из члана 3 став 1 ЗКП и члана 6 став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер је образлажући ''тешке околности дела'' фактички пошао од претпоставке да су малолетници извршили кривично дело које им се ставља на терет, при чему је истакао ''да су испољили упорност и безобзирност у предузетим радњама'', а безобзирност представља законско обележје другог, тежег кривичног дела - тешко убиство из члана 114 тачка 2 КЗ.

Апелациони суд у Београду је, приликом разматрања списа предмета, утврдио да повреде које су разлог за укидање побијаног решења постоје и у односу на мал. ВВ, у односу на кога није изјављена жалба, па је исто, сходно одредбама члана 384 ЗКП, укинуо и у односу на њега.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, пажљиво размотрити све околности конкретног случаја, правилно применити одредбе чланова 4, 67 и 51 ЗМ, као и остале одредбе тог закона, при чему ће имати у виду и наводе из жалби бранилаца, а након тога ће донети правилну и на закону засновану одлуку.

Веће овог суда је одлучило да сходно одредбама члана 401 став 4 ЗКП, малолетни: АА, ББ и ВВ остану у притвору до даље одлуке суда

Због изложеног, на основу одредби члана 401 става 3 и 4 ЗКП, одлучено је као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Жак Павловић с.р. Славка Михајловић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарница
Светлана Антић