Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.01.2012.

Кж2 255/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 255/12
Дана 31.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Синише Важића као председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића као чланова већа, са записничарем-судијским сарадником Оливером Мемаровић, у кривичном предмету осуђене АА, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122 став 2 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђене АА, изјављеној против решења Основног суда у Зајечару Кв.бр.441/11 од 20.12.2011.године, на седници већа одржаној дана 31.јануара 2012.године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е


Уважавањем жалбе осуђене АА, УКИДА СЕ решење Основног суда у Зајечару Кв.бр.441/11 од 20.12.2011.године и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Зајечару Кв.бр.441/11 од 20.12.2011.године осуђеној АА из _, Општина _, рођена _.године у _, Општина _, од оца _ и мајке _, девојачко _, Српкиња, држављанка Републике Србије, радник, разведена, ЈМБГ _, новчана казна у износу од 140.000,00 (сточетрдесетхиљада) динара, на коју је осуђена правноснажном пресудом Основног суда у Зајечару К.бр.984/10 од 19.08.2010.године, замењена је казном затвора у трајању од 140 (сточетрдесет) дана, тако што је за сваких започетих, а ненаплаћених 1.000,00 динара, одређен је 1 (један) дан затвора.

Против наведеног решења жалбу је изјавила осуђена АА без навођења посебног законског основа за побијање предметног решења али се из образложења жалбе може закључити да се решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка с предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду се у поднеску КтрI бр.226/12 од 26.01.2012.године изјаснио поводом изјављене жалбе с мишљењем да је решење Основног суда у Зајечару Кв.бр.441/11 од 20.12.2011.године, којим је новчана казна у износу од 140.000,00 динара, изречена правноснажном пресудом Основног суда у Зајечару К.бр.984/10 од 19.08.2010.године замењена казном затвора у трајању од 140 (сточетрдесет) дана, правилно, те да жалбу осуђене АА од 04.01.2012.године треба одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, испитао побијано решење у границама жалбених навода и по службеној дужности у смислу члана 401 став 5 ЗКП-а, пазећи да је решење донео стварно надлежан суд, односно овлашћени орган, па је по оцени жалбених навода донео одлуку као у диспозитиву решења.

По налажењу другостепеног суда побијано решење захваћено је битним повредама одредбама кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а будући да су разлози дати у побијаном решењу нејасни, а у вези са тим се ни чињенично стање не може поуздано испитати.

Наиме, доносећи предметно решење првостепени суд у побијаном решењу указује да је поступајући по примедбама Апелационог суда у Београду изнетим у решењу Кж2.3770/11 од 15.11.2011.године, прибавио извештај Министарства правде, Управе за извршење кривичних санкција о могућности извршења казне рада у јавном интересу од 14.12.2011.године из кога произилази да се до сада нису стекли сви потребни услови за отварање канцеларије за алтернативне санкције, те да нема могућност извршавања казне рада у јавном интересу, као ни условне осуде са заштитним надзором, те имајући у виду такав извештај, као и чињеницу да окривљена АА из _ није платила наведену новчану казну у износу од 140.000,00 динара у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде што је утврђено увидом у списе предмета и контролник наплате, првостепени суд је у смислу члана 51 став 2 Кривичног законика новчану казну у износу од 140.000,00 динара заменио казном затвора на тај начин што је за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредио један дан казне затвора.

Наведени разлози дати у побијаном решењу нејасни су из разлога што у смислу члана 52 у вези са чланом 43 Кривичног законика, рад у јавном интересу егзистира као казна у систему кривичних санкција у складу са позитивним домаћим правом, те чињеница из извештаја Министарства правде, Управе за извршење кривичних санкција о могућности извршења наведене казне проистиче да се до сада нису стекли сви потребни услови за отварање канцеларије за алтернативне санкције, те да не постоје могућности извршавања казне рада у јавном интересу као ни условне осуде са заштитним надзором, нису околности које су одлучујуће приликом доношења одлуке у предметном случају.

Наиме, а како је то истакнуто у претходном решењу Апелационог суда у Београду Кж2.3770/11 од 15.11.2011.године, одредбом члана 52 став 4 Кривичног законика прописано је да приликом изрицања казне рада у јавном интересу суд ће имати у виду сврху кажњавања, узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу, јер се рад у јавном интересу не може изрећи без пристанка учиниоца, и то су критеријуми које суд приликом доношења предметне одлуке треба да цени, а околност да ли су се стекли сви потребни услови за отварање канцеларије за алтернативне санкције, те да ли постоји могућност извршавања казне рада у јавном интересу или не, у конкретном случају нису околности које су од утицаја на доношење предметне одлуке будући да предметна казна егзистира у домаћем позитивном кривично-правном систему, те у том смислу ако су испуњени услови за њено изрицање, околност да се нису стекли услови за извршавање казне рада у јавном интересу није релевантна и иста околност не може ићи на штету окривљене.

Имајући у виду наведено, првостепени суд ће у даљем току поступка, а ценећи услове за изрицање казне рада у јавном интересу прописане одредбом члана 52 став 4 Кривичног законика, потпуно и правилно утврдити чињенично стање у предметној кривично-правној ствари, те за своју одлуку дати јасне и аргументоване разлоге, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду је одлучио као у диспозитиву решења, а на основу члана 401 став 3 ЗКП-а.


Записничар      Председник већа-судија
Оливера Мемаровић с.р.    Синиша Важић с.р.

јт

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић


 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje