APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

30.05.2013.

Кж2 2458/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2458/13
Дана 30.05.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Драгана Ћесаровића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Кристином Вуковић, као записничарем, у поступку амнестије према осуђеном АА, због кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 2 у вези става 1 у вези члана 61 став 1, став 4 и став 5 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 - Ква.бр.228/13 од 23.04.2013. године, у седници већа одржаној дана 30. маја 2013.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе осуђеног АА, УКИДА СЕ решење Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 - Ква.бр.228/13 од 23.04.2013. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 - Ква.бр.228/13 од 23.04.2013. године, утврђено је да осуђени АА не подлеже амнестији, па се не ослобађа од извршења казне затвора у трајању од 1 године и 6 месеци на коју је осуђен пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 од 12.03.2012.године.

Против наведеног решења браговремено је жалбу изјавио осуђени АА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и донесе решење којим ће се утврдити да осуђени АА подлеже амнестији.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду је поднеском Ктр I бр.2099/13 од 28.05.2013.године дало мишљење да је жалба осуђеног АА основана и да решење Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 - Ква.бр.228/13 од 23.04.2013. године којим је утврђено да осуђени не подлеже амнестији није правилно због чега би исто требало укинути и списе предмета вратити првостепеном суду на поновно одлучивање или преиначити доношењем решења којим би се утврдило да исти подлеже амнестији.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са ожалбеним решењем које је испитао и у смислу одредбе члана 401 став 5 ЗКП, по службеној дужности, па је по оцени жалбених навода и предлога, имајући у виду и мишљење Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

Жалба је основана.

Из списа предмета се утврђује да је веће Првог основног суда у Београду нашло да нису испуњени законски услови за примену Закона о амнестији, имајући у виду да је осуђени АА четири пута правноснажно осуђиван на безусловну казну затвора.

Међутим, овакав закључак првостепеног суда се не може прихватити, имајући у виду да из извештаја из казнене евиденције од 23.04.2013. године, произилази да је АА осуђиван пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.1958/90 од 14.02.1992. године на казну затвора – условно у трајању од 5 месеци, пресудом Општинског суда у Панчеву К.бр.715/93 од 21.12.1993. године на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.221/00 од 31.08.2000. године, на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, која пресуда је преиначена решењем Врховног суда Републике Србије Кзу.бр.1551/00 од 17.05.2001.године у делу одлуке о казни на условну осуду, пресудом Петог општинског суда у Београду К.бр.266/01 од 03.12.2002. године, на казну затвора - условно у трајању од 6 (шест) месеци, пресудом Четвртог општинског суда у Београду К.бр.508/04 од 20.04.2005. године, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, као и пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.156/12 од 15.11.2012.године, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и на новчану казну од 30.000 динара.

Одредбом члана 2 став 2 Закона о амнестији прописано је да амнестији не подлежу лица која су до дана ступања на снагу овог закона више од три пута правноснажно осуђена на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда.

Како је по ванредном правном леку правноснажна пресуда Четвртог општинског суда у Београду К.бр.221/00 од 31.08.2000. године, којом је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, преиначена решењем Врховног суда Србије Кзу.бр.1551/00 од 17.05.2001.године у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Врховни суд окривљеном АА, за кривично дело из члана 33 став 1 Закона о оружју и муницији, за које је наведеном пресудом оглашен кривим, изрекао условну осуду и то тако што је окривљеном утврдио казну затвора у трајању од 3 месеца и истовремено одредио да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 године не учини ново кривично дело, по налажењу Апелационог суда у Београду не постоји више правноснажна осуда на безусловну казну затвора у трајању од три месеца, тако да се у конкретном случају не може закључити да је осуђени АА, више од три пута правноснажно осуђен на безусловну казну затвора, а на шта се основано указује изјављеном жалбом.

Из напред наведених разлога првостепено решење је морало бити укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. У поновном поступку првостепени суд ће отклонити проведе на које му је овим решењем указано, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку, за коју ће дати јасне и разумљиве разлоге.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења применом одредбе члана 401 став 3 ЗКП.

Записничар Председник већа – судија
Кристина Вуковић, с.р. Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић