РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2338/11
Дана 14.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела клевете из члана 171 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, изјављеним против решења Основног суда у Ваљеву Су. бр. 39/10-66 од 13.05.2010. године, у седници већа одржаној дана 14.06.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, изјављене против решења Основног суда у Ваљеву Су. бр. 39/10-66 од 13.05.2010. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Ваљеву Су. бр. 39/10-66 од 13.05.2010. године, одбијен је захтев окривљеног АА из __ за изузеће судије Александра Аничића у предмету Основног суда у Ваљеву К. бр. 694/10, као неоснован и одређено је да је подносилац захтева дужан да уплати судску таксу у износу од 590,00 динара на име одлуке о поднетом захтеву за изузеће и то у року од 5 дана од дана пријема тог решења, под претњом принудне наплате, уз напомену да наведену уплату треба извршити на жиро – рачун Основног суда у Ваљеву бр. 840-29647845-64.
Против наведеног решења жалбе су изјавили:
- окривљени АА из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд побијано решење укине и предмет врати на поновно разматрање, и
- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд побијано решење укине и предмет врати на поновно разматрање.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:
Жалбе су неосноване.
Апелациони суд у Београду је увидом у списе предмета утврдио да жалбе које су окривљени и његов бранилац изјавили на пресуду Основног суда у Ваљеву К. бр. 694/10 од 11.06.2010. године, у себи садрже и жалбе не побијано решење којим је правилно одбијен захтев окривљеног за изузеће судије Александра Аничића у овом предмету. Наиме, неосновано се изјављеним жалбама истиче да нису вршени никакви извиђаји које је окривљени предложио у захтеву за изузеће, и то са киме се судија сусретао пре претреса, зашто је хтео да закључи главни претрес без давања записника окривљеном, као и да записници са претреса не одговарају ономе што је на претресу казано. Ово с тога што је правилна оцена првостепеног суда да у конкретном случају нису испуњени разлози за изузеће поступајућег судије предвиђени одредбом члана 40 став 1-5 ЗКП, као ни разлог предвиђен одредбом члана 40 став 6 ЗКП, с обзиром да околности наведене у предметним жалбама, и према оцени овога суда, не изазивају сумњу у непристрасност судије Александра Аничића. При томе, овај суд налази да разлози наведени у изјављеним жалбама у суштини представљају притужбу на рад поступајућег судије, а не разлоге за изузеће у смислу цитиране одредбе закона, а коју притужбу окривљени и његов бранилац у сваком тренутку могу упутити председнику Основног суда у Ваљеву на одлучивање. Такође, уколико окривљени и његов бранилац имају примедбе на садржину записника о главном претресу, како то произлази из садржине предметних жалби, наведене примедбе могу ставити на самом записнику у смислу одредбе члана 177 став 7 ЗКП.
Следствено томе, супротни жалбени наводи окривљеног и његовог браниоца којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења оцењују се као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у овим жалбама не истиче ни једна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.
Записничар, Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић