Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.06.2011.

Кж2 1897/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1897/11
Дана 14.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246 став 3 Кривичног законика, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К. бр. 4038/11 од 05.04.2011. године, у седници већа одржаној дана 14.06.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Београду К. бр. 4038/11 од 05.04.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е


Побијаним решењем одбачен је као недозвољен захтев окривљеног АА од 25.02.2011. године.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио осуђени АА, без навођења законског основа, са предлогом да другостепени суд усвоји његов захтев за доношење одлуке о застарелости.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр. I бр. 1557/2011 од 07.06.2011. године, предложио да другостепени суд одбије жалбу окривљеног као неосновану и побијано решење потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења надлежног јавног тужиоца датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд побијаним решењем одбацио као недозвољен захтев осуђеног АА за доношење одлуке о застарелости извршења казне затвора у трајању од 20 (двадесет) дана.

Наиме, правилна је оцена првостепеног суда да у време доношења решења Окружног суда у Београду Кв. 53/08 од 19.03.2009. године, којим је осуђеном новчана казна, изречена пресудом Окружног суда у Београду К. 68/06 од 20.04.2006. године, замењена казном затвора, није наступила апсолутна застарелост извршења предметне новчане казне, сходно одредби члана 105 став 1 тачка 7 у вези члана 107 став 6 КЗ. С обзиром на наведено, овај суд налази да доношење цитираног решења представља радњу надлежног органа која се предузима ради извршења казне и којом се прекида застарелост у смислу одредбе члана 107 став 4 КЗ. У том смислу, и овај суд налази да застаревање извршења казне од наведеног прекида почиње поново да тече у смислу одредбе члана 107 став 5 КЗ, па је правилна оцена првостепеног суда да апсолутна застарелост извршења предметне казне, сходно одредбама члана 105 став 1 тачка 7 и 107 став 6 КЗ, наступа тек 29.04.2013. године.

Следствено томе, супротни жалбени наводи осуђеног АА, оцењују се као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у овој жалби не истиче ни једна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда, већ се у суштини понављају наводи осуђеног изнети у захтеву за доношење одлуке о застарелости извршења казне затвора, од 25.02.2011. године.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.


ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje