APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

24.05.2012.

Кж2 1870/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1870/12
Дана, 24.05.2012.године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеној против решења Другог основног суда у Београду Пои.бр. 2/12 од 26.03.2012. године, дана 24. маја 2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА, адв. АБ, УКИДА СЕ решење Другог основног суда у Београду Пои.бр. 2/12 од 26.03.2012. године и списи предмета се враћају првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Другог основног суда у Београду Пои. 2/12 од 26.03.2012. године усвојен је захтев Другог ОЈТ-а за привремено одузимање имовине, па је од окривљеног – власника АА одузета имовина која је набрoјана у изреци побијаног решења.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адв. АБ из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да се побијано решење укине или списи предмета врате првостепеном суду на поновно одлучивање или да се побијано решење преиначи и одбије захтев за привремено одузимање имовине.

Апелациони јавни тужилац у Београду доставио је поднесак Ктр. I бр. 1633/12 од 22.05.2012. године у коме је предложио да се жалба браниоца браниоца окривљеног одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је имајући у виду наводе изјављене жалбе, ценећи при том и став Апелационог јавног тужиоца у Београду изнет у цитираном писменом поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Основано се изјављеним жалбом указује да је првостепено решење захваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а која се огледа у томе да је изрека побијаног решења неразумљива, те да у образложењу побијаног решења у погледу одлучних чињеница првостепени суд није дао јасне разлоге, због чега је и уважавањем изјављене жалбе побијано решење укинуто.

Наиме, у изреци побијаног решења првостепени суд наводи да усваја захтев Другог ОЈТ-а за привремено одузимање имовине, па од окривљеног власника АА одузима имовину за коју даље наводи да је власништво предузећа "АА". Поступајући на овакав начин првостепени суд је изреку побијаног решења учинио неразумљивом јер у првом ставу изреке наводи да имовину одузима од власника АА, док у другом ставу изреке наводи да одузима имовину од предузећа „АА“, због чега остаје нејасно од кога се практично предметна имовина одузима. Наиме, уколико је имовина власништво предузећа „АА“ а како то произилази из списа предмета првостепени суд је био овлашћен да имовину одузме и од трећег лица с обзиром да то дозвољава Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Даље основано се изјављеном жалбом указује да је првостепено решење засновано и на непотпуно и погрешно утврђеном чињеничном стању које се огледа у томе да првостепени суд доноси решење о усвајању захтева за привремено одузимање имовине и привремено одузима имовину за коју није у потпуности утврдио у чијем је власништву. При чињеници да одбрана током овог поступка а и у жалби истиче да су одређене некретнине које су привремено одузете овим решењем раније продате, те да су у власништву других лица, остаје нејасно како првостепени суд без провере навода одбрана привремено одузима имовину, па и ону за коју је бранилац окривљеног доставио уговоре о компензацији и регулисању међусобних односа из којих произилази да фактички власник одређених некретнина на које се односи побијано решење о привремено одузимању имовине нису власништво предузећа „АА“.

Такође је нејасан закључак првостепеног суда из побијаног решења ако се има у виду да се против окривљеног води поступак због кривичног дела пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, при чему се окривљеном ставља на терет да није уплатио порез управо од продатих станова, а првостепени суд побијаним решењем усваја захтев и привремено одузима имовину – некретнине станове и земљиште и гаражна места, а да претходно није утврдио да ли су наведене некретнине продате и које и власник тих некретнина односно да ли је целокупна имовина на коју се односи побијано решење власништво правног лица - предузећа „АА“ чији је власник окривљени АА.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано, те ће након што отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка и потпуно утврди чињенично стање на начин што ће утврдити ко су и фактични власници некретнина на које се односи захтев тужиоца за одузимање имовине, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће бити у свему прихватљиви и за овај суд.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци, на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а.


ЗАПИСНИЧАР     ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Александар Багаш      мр Сретко Јанковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић