- Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду
- Правна схватања, ставови и закључци Апелационог суда у Београду
- Билтени Апелационог суда у Београду
- Изабране сентенце
- Одговори на питања подручних судова
- Преглед судске праксе Врховног касационог суда
- Преглед судске праксе Уставног суда Србије
- Одлуке Европског суда за људска права донете у поступцима против Србије
- Стручни радови и излагања
Кж2 1649/11
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1649/11
Дана 07.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Пои.бр. 5/10 од 31.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 07. октобра 2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављена против решења Пои.бр. 5/10 од 31.03.2011. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду Пои.бр. 5/10 од 31.03.2011. године, одбијен је као неоснован захтев ОЈТ у Београду од 13.10.2009. године за привремено одузимање имовине од ААО, оца окривљеног АА, и то објекта аа и од правних следбеника иза покојне АА1 – АА2, окривљеног АА и АА3, и то објекта аа1, и то објекта аа2, те земљишта аа3.
Против овог решења, жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу и укине побијано решење или да побијано решење преиначи.
Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску КтрI бр.1363/11 од 20.05.2011. године предложио је да се жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду уважи и побијано решење укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Апелациони суд у Београду је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду из напред наведеног поднеска, нашао:
Жалба је неоснована.
Правилно је поступио првостепени суд када је одбио као неоснован захтев јавног тужиоца за привремено одузимање имовине од оца окривљеног - ААО, окривљеног АА, брата окривљеног - АА2 и сестре окривљеног - АА3, налазећи да у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева јавног тужиоца и законито стечених прихода окривљеног и трећих лица, те да нема доказа који би указивали на основану сумњу да се до ове имовине могло доћи само извршењем кривичног дела које је стављено на терет окривљеном АА.
Првостепени суд је овакав закључак извео на основу свих изведених и правилно оцењених доказа у току поступка, имајући у виду пре свега чињеницу да је окривљени АА основано сумњив да је кривично дело трговине људима из члана 111-б КЗ РС, извршио у периоду од 2003. године па надаље, те да је имовина која је предмет поступка, стечена од стране сродника окривљеног и самог окривљеног знатно раније.
Наиме, према писаним доказима који се налазе у списима, земљиште за изградњу објекта аа, стечено је купопродајним уговором из 1955. године, од стране покојног АА4, односно деде окривљеног АА, док је објекат на овом земљишту изграђен и адаптиран у одређеним фазама, у дужем временском периоду, објекат аа1, мајка окривљеног АА, АА1, стекла је на основу уговора о замени непокретности 25.09.2001. године тако што је за право својине на наведеном објекту мењала право својине на двособном стану аа4 уз доплату од 300.000,00 динара, а након смрти АА1, овај објекат је по основу решења о наслеђу из 2007. године, постао својина сестре окривљеног, АА3, која га је на основу уговора о купопродаји непокретности дана 13.08.2008. године отуђила, док је земљиште за изградњу објекта аа2, стечено пре 2003. године, на основу уговора о купопродаји непокретности који је закључен 30.03.1999. године између покојне АА1, мајке окривљеног и АА5, а објекат на овом земљишту грађен је по фазама, и то у дужем временском периоду.
Имајући у виду чињеницу да из свих изведених доказа произлази да је наведена имовина, која је предмет захтева за одузимање имовине, стечена на легалан начин и да не потиче од извршења кривичног дела, то је првостепени суд правилно поступио када је предлог јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине од окривљеног АА, његовог оца ААО, брата окривљеног АА2 и сестре окривљеног АА3, одбио као неоснован.
Како је првостепени суд за своју одлуку - да у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева јавног тужиоца и законито стечених прихода трећих лица и да нема доказа који би указивали на основану сумњу да се до ове имовине могло доћи извршењем кривичног дела, то је жалба јавног тужиоца, којом се указује да побијано решење не садржи довољно јасне разлоге у погледу одлучних чињеница, односно да је изрека побијаног решења противречна разлозима датим у образложењу, оцењена неоснованом.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, донета је одлука као у изреци.
Записничар Председник већа – судија
Снежана Меденица, с.р. Зоран Савић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
Тел: 00 381 11 363 50 41 2010 Апелациони суд у Београду