APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

31.10.2017.

Кж2 1531/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1531/17
31.10.2017. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Наде Хаџи-Перић, председника већа, судија Драгана Ћесаровића и Миленка Цвијовића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 2 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр.482/10 - Кв.бр.2497/17 од 06.10.2017.године, у седници већа одржаној дана 31. октобра 2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду К.бр.482/10 - Кв.бр.2497/17 од 06.10.2017.године.

О б р а з л о ж е њ е

Ожалбеним решењем одбијен је захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за утврђење наступања релативне застарелости извршења казне затвора у трајању од 10 (десет) месеци, изречене пресудом Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажном дана 25.06.2015.године, као неоснован.

Против наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због повреде кривичног закона, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање, или да другостепени суд усвоји жалбу и преиначи побијано решење тако што ће усвојити приговор релативне застарелости извршења казне.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд побијаним решењем одбио захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за утврђење наступања релативне застарелости извршења казне затвора у трајању од 10 (десет) месеци, изречене пресудом Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажна дана 25.06.2015.године, као неоснован.

Наиме, пресудом Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажном дана 25.06.2015.године, осуђени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 2 у вези става 1 КЗ, па је осуђен на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, која ће се извршити на тај начин што ће је издржавати у просторијама у којима станује, уз примену електронског надзора, а у коју казну затвора се урачунава време проведено у притвору, у периоду од 18.12.2005.године до 30.12.2005.године.

Из списа предмета, тј. из извештаја Управе за извршење кривичних санкција број 25-01-02910/2015-01-2390/2 од 05.10.2017.године, произлази да је пресуда Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажна дана 25.06.2015.године, запримљена на извршење 22.12.2015.године. Из извештаја даље произлази да је дана 27.06.2017.године осуђеном АА упућено позивно писмо да се дана 17.07.2017.године јави у 10,00 часова у канцеларију Одељења за третман и алтернативне санкције ради припрема за извршење казне, упознавања са обавезама, правима и начином реализације казне, као и ради договора о прибављању потребне документације, па је дана 17.07.2017.године осуђени дошао у просторије Одељења за извршење ванзаводских санкција и мера и са њим је повереник обавио уводни разговор, упознат је са правима и обавезама, које је прихватио, док извршење наведене казне затвора није отпочето због веома ограничених техничких и људских ресурса ангажованих у поступку извршења великог броја пресуда.

Чланом 105 став 1 тачка 7 КЗ, прописано је - ако у овом Законику није другачије одређено, изречена казна се не може извршити када протекне две године од осуде на казну затвора до једне године.

Чланом 107 став 1 КЗ прописано је - застарелост извршења казне почиње од дана када је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна. Ставом 3 истог члана прописано је - застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не може предузети. Ставом 4 и 5 наведеног члана прописано је да се застарелост прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне и да сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, као и да из списа предмета произлази да је пресуда Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажна дана 25.06.2015.године, од стране Првог основног суда у Београду, Одељење за извршење кривичних санкција, достављена на извршење дана 22.12.2015.године Управи за извршење кривичних санкција, то је у конкретном случају и по ставу овога суда, како то правилно налази веће првостепеног суда, достављањем наведене пресуде Управи за извршење кривичних санкција, као надлежног органа, застарелост прекинута, у смислу одредбе члана 107 став 4 КЗ, при чему истовремено застарелост почиње поново да тече у смислу одредбе члана 107 став 5 КЗ.

Сходно наведеном, а имајући у виду и да је одредбом Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, чланом 2 став 3 прописано да се послови извршења обављају на основу одлуке јавног тужиоца, суда или на захтев Завода за извршење кривичних санкција, а одредбом члана 3 став 1, да послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције, у оквиру Управе за извршење кривичних санкција, то је по ставу овога суда правилно веће првостепеног суда нашло да је упућивање позивног писма осуђеном АА, дана 27.06.2017.године од стране Управе за извршење кривичних санкција, радња која је предузета у оквиру рока прописаног одредбом члана 105 став 1 тачка 7 КЗ, с обзиром да је у међувремену дошло до прекида застарелости, због чега је правилно првостепени суд истакнути приговор релативне застарелости браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, оценио као неоснован.

У изјављеној жалби бранилац осуђеног АА, адвокат АБ истиче да је првостепени суд погрешно применио одредбе члана 105 став 1 тачка 7 и члана 107 став 1, 3, 4 и 5 Кривичног законика, будући да је одредбом члана 107 став 1 Кривичног законика прописано да застарелост почиње тећи од дана правноснажности пресуде којом је казна изречена, што је у овом предмету 25.06.2015.године, а одредбом става 4 и 5 истог члана, прописано је да се застарелост прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне и да сваким прекидом застаревање почиње поново да тече, при чему по ставу одбране, радња достављања Управи за извршење кривичних санкција није радња којом се може прекинути ток застарелости, из разлога што је за прекид потребно да радњу предузме надлежни орган ради извршења казне, а према Закону о извршењу кривичних санкција, као орган надлежан за организовање, спровођење и надзирање извршења казне затвора, означена је Управа за извршење кривичних санкција, док Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера, одредбом члана 3 је прописано да послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције - повереничка служба, у оквиру Управе за извршење кривичних санкција, па стога није од значаја када је пресуда достављена органу који је надлежан за спровођење извршења, јер је управо радња тог (надлежног) органа, једина којом се према одредби члана 107 став 4 КЗ, може прекинути застарелост.

Апелациони суд у Београду ове жалбене наводе оцењује као неосноване, и по ставу овога суда, првостепени суд је правилном применом одредаба члана 105 став 1 тачка 7 КЗ и члана 107 став 1, 3, 4 и 5 КЗ, нашао да у конкретном случају није наступила релативна застарелост извршења казне по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.482/10 од 03.03.2015.године, правноснажна дана 25.06.2015.године, правилно налазећи да је достављањем наведене пресуде Управи за извршење кривичних санкција, као надлежног органа, застарелост прекинута, у смислу одредбе члана 107 став 4 КЗ, при чему је истовремено застарелост почела поново да тече у смислу одредбе члана 107 став 5 КЗ, те да је упућивање позивног писма осуђеном АА, дана 27.06.2017.године од стране Управе за извршење кривичних санкција радња која је предузета у оквиру рока прописаног одредбом члана 105 став 1 тачка 7 КЗ, па је стога правилно првостепени суд одбио захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за утврђење наступања релативне застарелости извршења наведене казне, и за свој закључак у образложењу побијаног решења дао јасне и довољно аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд, док се у изјављеној жалби не наводе околности које би утицале на другачију одлуку, а жалбеним наводима правилност одлуке и законитост првостепеног решења нису доведени у питање.

Из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациoни суд у Београду донео је одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар Председник већа-судија
Бранислава Муњић,с.р. Нада Хаџи-Перић,с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Јасмина Ђокић