APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

11.04.2011.

Кж2 1181/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1181/11
Дана 11.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Александре Златић и Здравке Ђурђевић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сараднике Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљених АА и др., због кривичног дела из члана 384а став 2 у вези става 1 у вези чланова 30, 33 и 35 КЗ, одлучујући о жалбама браниоца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА, окривљеног ГГ, адвоката ГА и браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, изјављеним против решења Другог основног суда у Београду Кв.бр.231/11 (Ки.бр.261/11) од 21.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 11.04.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА и браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА изјављеној против решења Другог основног суда у Београду Кв.бр.231/11 (Ки.бр.261/11) од 21.03.2011. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Другог основног суда у Београду Кв.бр.231/11 (Ки.бр.261/11) од 21.03.2011. године према окривљенима ГГ, ББ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ВВ, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 2 ЗКП продужен је притвор одређен решењем дежурног истражног судије Другог основног у Београду Кри.Д.бр.10/11 од 23.01.2011. године а који им се рачуна од 21.01.2011. године, када су лишени слободи, тако да по том решењу може трајати најдуже до 21.04.2011. године.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-бранилац окривљених ББ и ВВ, адвокат БА, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка предлажући да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење тако што ће према окривљенима укинути притвор и одредити да се окривљени одмах пусте на слободу,

-бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГА због битне повреде одредаба ЗКП уз предлог да Апелациони суд мериторно одлучи о даљем боравку окривљених у притвору тако што ће усвојити жалбу, укинути притвор и наредити да се окривљени одмах пусти на слободу,

-бранилац окривљеног ДД, адвокат ДА због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд преиначи побијано решење и укине притвор окривљеном ДД те одреди да се окривљени одмах пусти на слободу.

Поднеском Ктр.I.бр.981/11 од 07.04.2011. године, Апелациони тужилац у Београду предложио је да Апелациони суд одбије као неосноване жалбе браниоца окривљеног ГГ, окривљених ББ и ВВ и браниоца окривљеног ДД.

Разматрајући списе предмета и побијано решење а по оцени навода изнетих у жалбама бранилаца окривљених ГГ, ББ и ВВ, те ДД као и мишљења надлежног тужиоца Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 11.04.2011. године, нашао:

жалбе су неосноване.

Правилно је првостепени суд, поступајући по службеној дужности у смислу члана 144 став 2 ЗКП, нашао да још постоје разлози за задржавање окривљених у притвору прописани одредбом члана 142 став 1 тачка 2 ЗКП.

Наиме, како из списа предмета произилази постојање основане сумње да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет захтевом за спровођење истраге на основу ког је донето решење о спровођењу истраге које је постало правоснажно и то кривично дело кршење санкције уведених од стране међународних организација из члана 384а став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 КЗ у вези члана 33 КЗ (окривљени ГГ, ББ и ДД) односно кривично дело из члана 384 став 2 у вези става 1 у вези члана 30 у помагању у вези члана 35 КЗ (окривљени ВВ), а да је у даљем току поступка потребно саслушати сведоке и то СС, те СС1 и СС2, то напред наведене околности указују на оправдану бојазан да би сваки од окривљених понаособ уколико би се нашао на слободи могао утицати на неиспитане сведоке и тако ометати даљи ток истражног поступка, па је њихово даље задржавање у притвору по законском основу из члана 142 став 1 тачка 2 ЗКП, нужно, у циљу несметаног вођења кривичног поступка.

Браниоци окривљених у изјављеним жалбама првенствено указују да првостепени суд није поступио по примедбама Апелационог суда из решења Кж2 816/11 од 14.03.2011. године, којим је решење о продужењу притвора према, између осталог, наведеним окривљенима, укинуто, с обзиром да у истом нису дати јасни разлози о одлучним чињеницама, а наиме да се из образложења решења не може видети који су то конкретни разлози за продужење притвора у односу на ког окривљеног, односно да суд није дао разлоге о постојању основане сумње да су окривљени покушали да изврше предметно кривично дело на начин описан у захтеву за спровођење истраге.

Супротно оваквом ставу бранилаца окривљених, првостепени суд је у побијаном решењу у свему поступио по налогу Апелационог суда у Београду из претходног решења, дајући јасне и довољне разлоге на основу којих сматра да постоји основана сумња да су окривљени у време, месту и на начин како је то описано у захтеву за спровођење истраге односно решењу о спровођењу истраге извршили кривично дело за које се терете, а осим тога првостепени суд је, на страници четири у ставу пет побијаног решења, навео да је сведока СС потребно саслушати на околности наведене у предлогу Другог основног јавног тужилаштва у Београду од 21.02.2011. године, а сведока СС1 и СС2 на околности наведене у захтеву за проширење истраге Другог ОЈТ у Београду Кт.бр.184/11 од 28.02.2011. године, у конкретном случају сведока СС, који је иначе синовац окривљеног ЕЕ, на околност да ли је критичном приликом својим возилом довезао из Чачка на аеродром Београд окривљене ЂЂ, ББ и ЕЕ односно на све друге околности у вези са догађајем од 21.01.2011. године, а сведоке СС1 и СС2 на околност да ли познају осумњиченог ГГ и да ли су га виђали у просторијама Предузећа „ЗЗ'' из Београда, чији је директор и власник окривљени ЗЗ, такође саокривљени у овом поступку, односно na околност шта им је познато везано за пословање наведеног предузећа са пословањем предузећа у __ односно са предузећем „ЗЗ1''.

Осим тога, налог Апелационог суда у Београду везан за правну квалификацију радњи окривљених не тиче се поступања већа из члана 24 став 6 ЗКП приликом одлучивања о основаности даљег задржавања окривљених у притвору, већ се односи на давање смерница првостепеном суду за поступање у даљем току поступка односно за процесну фазу у којој ће бити могуће преиспитивати квалификацију радњи које су окривљенима стављене на терет захтевом за спровођење односно захтевом за проширење истраге. С обзиром на напред наведено, Апелациони суд оцењује неоснованим наводе бранилаца окривљених у изјављеним жалбама који се тичу чињеничног стања и правне квалификације радњи које су окривљенима стављене на терет а у циљу оспоровања постојања основане сумње да су окривљени извршили кривично дело онако како им је то захтевом за спровођење истраге стављено на терет.

Сви браниоци у изјављеним жалбама, међутим основано наводе да првостепени суд као околност од утицаја на продужење притвора није могао узети чињеницу да су од шест окривљених који се налазе у притвору, четири окривљена дала одбрану пред истражним судијом, а да су двојица искористила своје законско право да се бране ћутањем.

Наиме, првостепени суд је као додатни разлог за задржавање окривљених у притвору по законском основу из члана 142 став 1 тачка 2 ЗКП навео да сматра да би окривљени, уколико би се нашли на слободи, могли ометати поступак утицањем једним на друге, јер се ради о међусобно повезаним лицима који су у дужем периоду предузимали велики број радњи описаних у захтеву за спровођење истраге, а тим пре што су двојица окривљених и то ГГ и ДД искористили своје законско право из члана 82 став 2 ЗКП, те постоји објективна могућност да ови окривљени накнадно износећи своју одбрану, исту концепирају према већ датим одбранама осталих саокривљених. Као што се основано указује у жалбама бранилаца окривљених, околност да окривљени користи право да се брани ћутањем не може представљати околност од утицаја на одлучивање о основаности задржавања окривљеног у притвору, с обзиром да се ради о законском праву окривљеног које је, између осталог, гарантовано чланом 6 Европске конвенције о људским правима и не може се користити, као што је то учинио првостепени суд, у циљу примене мере која отежава положај окривљеног.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 401 став 3 ЗКП, одлучио као у изреци.

Записничар, Председник већа-судија,
Марина Барбир Слободан Рашић

СМЂ/1.56