APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

2.06.2015.

Kж2 1082/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Kж2 1082/2015
Дана 02.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр. 9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неуплаћивање пореза по одбитку из члана 229а став 3 у вези става 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против решења Првог основног суда у Београду К.бр.272/15, Кв.бр. 321/15 од 20.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 02.06.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА па се УКИДА решење Првог основног суда у Београду К.бр.272/15, Кв.бр. 321/15 од 20.04.2015. године и предмет се враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем потврђена је оптужница јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр. 8906/10 од 25.02.2015. године.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због погрешне примене материјалног права, али из садржине предметне жалбе произилази да је иста изјављена и због битних повреда одредаба кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаним решењем и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП.

Дајући у образложењу побијаног решења разлоге за свој закључак првостепени суд између осталог налази да докази прикупљени током предистражног и истражног поступка дају довољно основа за закључак да је окривљени оправдано сумњив да је извршио кривично дело које је предмет оптужбе. При томе, првостепени суд је стао на становиште да је предметним кривичним делом, и у периоду када је окривљеном стављено на терет предузимање описаних радњи, било санкционисано неуплаћивање доприноса за обавезно социјално осигурање, с обзиром да се у члану 229а Кривичног законика (који се примењивао од 11.09.2009. године до 31.12.2012. године) помиње термин „јавни приходи“, а у вези са тим да доприноси за обавезно социјално осигурање представљају управо јавне приходе.

Међутим, Апелациoни суд у Београду је увидом у списе утврдио да се изјављеном жалбом основано указује на нејасан став првостепеног суда у погледу постојања оправдане сумње да је окривљени извршио предметно кривично дело. Наиме, нејасан je закључак првостепеног суда у погледу тога да је одредбом члана 229а Кривичног законика (која је била на снази од 11.09.2009. године до 31.12.2012. године) било инкриминисано и неуплаћивање доприноса за обавезно социјално осигурање, без обзира што то неспорно није било изричито прописано наведеном законском одредбом. Другим речима, нејасно је од каквог је значаја у овом случају то што доприноси за обавезно социјално осигурање представљају јавне приходе и што се у законском опису предметног кривичног дела помиње термин „јавни приходи“, с обзиром да је у означеном периоду било санкционисано неуплаћивање пореза по одбитку, а не неуплаћивање доприноса за обавезно социјално осигурање, па су у контексту изнетог нејасни разлози због којих првостепени суд налази да се у категорију пореза по одбитку убрајају и доприноси за обавезно социјално осигурање.

Овакав став првостепеног суда додатно је нејасан уколико се узме у обзир да је и сам законодавац у изменама и допунама Кривичног законика од 24.12.2012. године, направио јасну разлику између доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза по одбитку, на тај начин што је изменио постојећи члан 229а Кривичног законика одвојено инкриминишући неуплаћивање пореза по одбитку, доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку или других прописаних дажбина. У прилог наведеном говори и досадашња судска пракса исказана у одлукама Основног суда у Нишу К.бр. 5471/10 од 06.07.2011. године, Апелационог суда у Нишу Кж1.бр. 354/12 од 13.09.2012. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж I 1382/10 од 10.01.2012. године из којих произлази да се под неуплаћивање пореза по одбитку не може подвести неплаћање доприноса за обавезно социјално осигурање.

Имајући на уму изнето, првостепени суд је пропустио да размотри да ли се у описаним радњама окривљеног евентуално стичу битни елементи неког другог кривичног дела којим делом се, у време када је окривљеном стављено на терет предузимање инкриминисаних радњи, прави јасна разлика између пореза и доприноса, као што је то случај са кривичним делом пореске утаје из члана 229 КЗ.

Према томе, првостепено решење је обухваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП која се састоји у томе што у образложењу побијаног решења нису дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су наведени су нејасни, на шта је изјављеном жалбом основано указано и због чега је укидање побијаног решења било нужно.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које му је указано овим решењем, па ће након поновне оцене свих релевантних околности, узимајући у обзир и остале наводе изнете у изјављеној жалби, бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку о којој ће дати јасне и уверљиве разлоге, при томе се не упуштајући у оцену прикупљених доказа са датом одбраном окривљеног.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Јасмина Ђокић