APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

30.03.2010.

Кж2 1078/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1078/2010
Дана 30.03.2010 године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Горана Младеновића, записничара, у кривичном предмету против окривљеног АА и др због кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 3. у вези става 1. Кривичног Законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.1004/2008 од 29.12.2009.године, изјављеној против решења Првог општинског суда у Београду К.бр.1205/09-Кв.бр.1551/09 од 25.11.2009.године, у седници већа одржаној дана 30.03.2010.године, донео је,

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Првог општиског јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.1004/2008 од 29.12.2009.године, па се УКИДА решење Првог општинског суда у Београду К.бр.1205/09 – Кв.бр.1551/09 од 25.11.2009.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање – Првом основном суду у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог општинског суда у Београду К.бр.1205/09-Кв.бр.1551/09 од 25.11.2009.године одбачена је оптужница јавног тужиоца Првог ОЈТ-а у Београду Кт.бр.1004/08 од 07.07.2009.године, поднета против окривљених АА и ББ, због кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 3. у вези става 1. Кривичног законика.

Против овог решења благовремено је изјавио жалбу јавни тужилац Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања и због повреде Кривичног законика, са предлогом да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или преиначи тако што ће предмет заједно са оптужним актом јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.1004/08 од 07.07.2009.године вратити поступајућем судији у рад.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду се у свом писменом поднеску Ктр-I-680/2010 од 24.03.2010.године, изјаснио поводом поднете жалбе са предлогом да се иста уважи као основана.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, побијано решење и жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога из жалбе, те става јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду у писменом поднеску, нашао:

- Жалба је основана.

Правилно се у жалби истиче да је побијано решење засновано на погрешно утврђеном чињеничном стању, а да је као последица тога дошло и до погрешне примене прописа кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца.

Наиме, приликом доношења побијаног решења, првостепени суд је закључио да је оптужница поднета од стране лица који је неовлашћени тужилац. Ово стога што је одредбом члана 212. став 4. КЗ након измене Кривичног законика које су ступиле на правну снагу дана 11.09.2009.године, предвиђено да ће се за дело уништења или оштећења туђе ствари из члана 212. став 1. до става 3. КЗ, ако је оштећена ствар у приватној имовини гоњење преузети по приватној тужби. По ставу првостепеног суда у конкретном случају окривљенима је стављено на терет да су уништили туђе ствари и то на штету "оо" Д.О.О. власништво оштећеног ОО, као и ствари власништво оштећеног ОО1, које ствари се налазе у приватној имовини, те веће сматра да у конкретном случају јавни тужилац није овлашћен да заступа оптужбу против окривљених за конкретно кривично дело и да је једини овлашћени тужилац, с обзиром да се наведене ствари налазе у приватној имовини приватних тужилаца, сходно члану 212. став 4. Законика о кривичном поступку. Из наведених разлога кривично веће из члана 24. став 6. првостепеног суда донео је одлуку на основу члана 273. став 1 КЗ у вези са чланом 274. став 2. ЗКП и члана 212.КЗ.

По налажењу Апелационог суда, овако дати разлози су засновани на погрешно утврђеном чињеничном стању с обзиром да је „оо“ Д.О.О., привредно друштво које је стекло својство правног лица уписом у регистар у којем се води регистрација привредних субјеката, у складу са чланом 8. Закона о привредним друштвима. Члан 13. Закона о привредним друштвима у ставу 1,2,6 и 11, прописује између осталог да су чланови привредног друштва дужни да уложе своје уговорене улоге у имовину друштва у складу са овим законом, оснивачким актом, уговором или другим актом друштва, да на основу улога из претходног става чланови друштва стичу удео у друштву, а када је предмет улога својина сви унети улози у имовину привредног друштва су својина друштва и не могу бити коришћени од чланова као њихова лична имовина, те да имовину у друштву у смислу цитираног закона чини право својине и друга права које друштво има на улозима или је стекло пословањем.

Одредбом члана 104 став 1, 2 и 3 Закона о привредним друштвима, прописују да Друштво са ограниченом одговорношћу јесте привредно друштво које оснива једно или више правних или физичких лица, у својству члана друштва, ради обављања одређене делатности под заједничким именом, да друштво са ограниченом одговорношћу одговара за своје обавезе целокупном имовином а да члан друштва са ограниченом одговорношћу не одговара за обавезе друштва, осим до износа неунетог улога у имовину друштва.

Члан 18. став 2. Закона о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС“ бр.46/2006, 111/09) прописује да правно лице, односно предузетник врши попис имовине и обавеза и усклађује стање по књигама са стањем по попису на крају пословне године.

Имајући у виду наведене законске одредбе, Апелациони суд истиче да имовина привредног друштва не представља приватну имовину већ представља имовину предузећа односно привредног друштва, и иста је различита од имовине власника предузећа или члана привредног друштва и не представља личну имовину чланова друштва, те у конкретном случају нема месту примени члана 212. став 4. КЗ. С тим у вези, првостепени суд је погрешно применио прописе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, с обзиром да је у конкретном случају овлашћени тужилац јавни тужилац, а не приватни тужилац.

Како је дело које се окривљенима ставља на терет према наводима оптужнице извршено дана 30.08.2007.године а да је „оо“ Д.О.О. из Београда дана 15.12.2006.године извршила попис робе, сагласно члану 18. Закона о рачуноводству и ревизији, на ком списку се налазе ствари из оптужнице, то је и одлука првостепеног суда заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању и као таква супротна је закону.

Међутим, Апелациони суд даље истиче да су према наводима оптужнице али и исказа сведока оштећеног ОО1, поједине ствари из оптужнице власништво физичког лица ОО1 и да као такве представљају приватну имовину а не имовину привредног друштва „оо“ Д.О.О. из Београда, те да је неопходно пре доношења првостепене одлуке тачно утврдити које ствари са списка из оптужнице су власништво ОО1, а које „оо“ Д.О.О., што је од утицаја на правилно одређивање овлашћеног тужиоца у конкретном случају.

Како је на напред наведени начин првостепени суд поступио супротно закону, то је Апелациони суд у Београду уважио жалбу јавног тужиоца Првог општинског јавног тужилаштва у Београду, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће потпуно и детаљно утврдити чињенично стање и претходно утврдити које ствари представљају имовину привредног друштва „оо“ Д.О.О., а које ствари представљају имовину физичког лица ОО1, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Са изнетих разлога, на основу одредби члана 401. став 3. ЗКП, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар Председник већа-судија
Горан Младеновић Верољуб Цветковић
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић