APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

16.11.2018.

Кж1 По1 6/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 6/18
16.11.2018. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Милимира Лукића, Бојане Пауновић, Милене Рашић и Мирјане Поповић, чланова већа, уз учешће самосталног саветника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљених АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљеног АА1, адвоката АБ1 и АБ2 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.81/16 од 01.12.2017. године, након одржаног претреса пред Апелационим судом у Београду закљученог дана 16.11.2018. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Зорана Бабића, окривљеног АА, окривљеног АА1 и његових бранилаца, адвоката АБ1 и АБ2 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3 и у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА2 и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ4, донео је,

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ се као неосноване жалбе бранилаца окривљеног АА1, адвоката АБ1 и АБ2 и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.81/16 од 01.12.2017. године у односу на окривљеног АА1, ПОТВРЂУЈЕ.

Усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3 и по службеној дужности у односу на окривљеног АА, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.81/16 од 01.12.2017. године, тако што Апелациoни суд у Београду:

Окривљеног АА2, са личним подацима као у списима предмета, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

- да је заједно са правноснажно осуђенима АА и АА3 и АА1 од месеца јуна 2008. године па до 15. јула 2009. године, способан да схвати значај свог дела и управља својим поступцима, свестан забрањености својих радњи, хтео његово извршење, па је тако по доласку у Београд на позив АА, средином јануара 2009. године, након што му је АА1 по АА евим инструкцијама изнајмио стан аа, у овом стану чувао ватрено оружје и то три пиштоља, један пиштољ марке “Застава” калибра 6,35, означеног фабричког броја, затим пиштољ марке “Застава” такође калибра 6,35, означеног фабричког броја, један пиштољ марке “ЦЗ” калибра 7,65, означеног фабричког броја, које пиштоље је претходно од НН лица купио АА, предао их АА2 као и већи број мобилних телефона путем којих је АА одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји ове дроге и на које мобилне телефоне се затим окривљени АА2 повремено јављао, па је након обављених разговора преносио поруке и информације АА везано за набавку и продају кокаина као и вршио електронске допуне за припејд картице у мобилним телефонима како АА тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, истовремено је пружао физичку заштиту АА у моментима његових излазака из стана и кретања по Београду и шире, па је тако у току јуна месеца отпутовао привремено у Републику Црну Гору како би тамо вршио одређене послове за окривљеног АА и у Подгорици ангажовао свог познаника СС како би га овај заменио у свим пословима које је извршавао за АА,

- чиме би извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ;

а према окривљеном АА, са личним подацима као у списима предмета, на основу члана 422 тачка 3 ЗКП,

ОДБИЈА ОПТУЖБУ

- да је неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, у Београду, у договору са СС2 од НН лица набавио преиначену неистиниту јавну исправу ради употребе, на тај начин што је НН лицу исплатио новчану надокнаду да исто лице изврши преиначење праве јавне исправе – пасоша Републике Аустрије број _ 7 издатог на име СС1, рођеног _. године у Бечу, издат 06.02.2008. године, са роком важења до 05.02.2012. године и аустријске возачке дозволе број _ издате на име СС1 дана 15.12.2004. године за B, C и A категорије и то тако што је у пасошу и возачкој дозволи замењена оригинална фотографија фотографијом СС2 након чега је пасош и возачку дозволу путем СС3 предао СС2 у Белгији, Антверпен, те су исти пасош и возачка дозвола приликом лишења слободе СС2 дана 23.11.2008. године у Антверпену код њега пронађени и привремено одузети од стране белгијске полиције, при чему је окривљени АА био способан да схвати значај свог дела, управља својим поступцима, свестан забрањености својих радњи и хтео њено извршење,
- чиме би извршио кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС,

Трошкови кривичног поступка у односу на окривљене АА2 и АА1 падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 81/16 од 01.12.2017. године, окривљени АА1 и АА2 оглашени су кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, док је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ РС. Окривљени АА1 и АА2 осуђени су на казну затвора у трајању од по 3 три године у који ће им се урачунати време које су провели у притвору и то окривљени АА1 од 15.07.2009. године до 31.03.2011. године, а окривљени АА2 од 17.12.2011. до 11.04.2013. године.

Окривљени АА осуђен је на казну затвора у трајању од једне године. Према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета извршења кривичног дела, а према потврдама о привремено одузетим предметима. Окривљени су обавезани да плате трошкова поступка о чијој ће висини бити одулучено посебним решењем, те да плате трошкове паушала и то окривљени АА1 и АА2 у износу од по 100.000,00 динара, а окривљени АА у износу од 20.000,00 динара у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ из свих законских разлога са предлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1 из свих законом прописаних разлога уз предлог да се побијана пресуда преиначи тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2 из свих законских разлога уз предлог да се побијана пресуда укине и отвори претрес пред другостепеним већем или да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе. Бранилац је тражила да заједно са окривљеним буде обавештена о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљеног АА2, адвокат Јелена АБ3 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања уз предлог да се побијана пресуда преиначи тако што ће окривљени бити ослобођен од оптужбе.

Поднеском Ктж.бр. 10/18 од 30.03.2018. године Тужилац за организовани криминал предложио је да се изјављене жалбе одбију као неосноване и побијана пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење у складу са одредбом члана 455 став 2 ЗКП, будући да је пресуда у наведеном предмету већ једанпут укидана, након одржане седнице већа дана 20.06.2018. године у смислу члана 448 ЗКП у присуству заменика ТОК-а Зорана Бабића, окривљеног АА2, АА а, АА1 и њихових бранилаца, одлучио да се одржи претрес пред другостепеним судом.

На претресу пред другостепеним судом прочитана је пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 81/16 од 01.12.2017. године, сви докази изведени током првостепеног поступка, те непосредно саслушани окривљени АА и АА1.

Оцењујући изведене доказе појединачно и у њиховој међусобној повезаности, у односу на првостепену пресуду и изнете жалбене наводе овај суд је утврдио да је жалба браниоца окривљеног АА2 основана, а да је у односу на окривљеног АА наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, те да су жалбе бранилаца окривљеног АА1 неосноване.

Разлози за одбијање жалби бранилаца окривљеног АА1

Неосновано браниоци окривљеног АА1 у изјављеним жалбама указују да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка, јер изнетим жалбеним наводима браниоци суштински оспоравају утврђено чињенично стање, те закључке првостепеног суда.

Тако, неосновано бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1 указује да током поступка није доказано да је окривљени АА1 предузео радње укрупњавања новца, а који новац је зарађен продајом опојне дроге кокаин у земљама Западне Европе.

Супротно изнетим наводима, првостепени суд је на страни 25 образложења побијане пресуде дао јасне и убедљиве разлоге због чега закључује да наведени новац управо потиче од продаје опојне дроге, првенствено на основу транскрипата телефонских разговора које је детаљно ценио.

Тако нпр. разговор од 15.12.2008. године између АА и АА1:

АА: „...види сутра ћеш можда морати да ми укрупниш једну стотку...“
АА1: „..ајде, само морам да видим нешто са овим нешто су ми из банке правили проблеме. Као мало предаје ових од 1000 па ће можда тражити мало јаче“
АА: „..е, добро, а види ови твоји другови оће ли оно или ...
АА1: „...ма они нешто...не могу да се скупе, а и ваљда не знају с чим ће да разблаже да би имали рачуницу...“
АА: „...а можемо им и онако дати причаћу ти кад дођеш...“

јасно указује да окривљени АА1 не само да зна да је у питању новац који потиче од продаје опојне дроге већ има активну улогу у пословима у вези опојне дроге.

С обзиром на наведено, неосноване у овом делу Апелациони суд цени и жалбене наводе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2 која указује да ни сведок СС7 није указао на окривљеног АА1 као извршиоца кривичног дела, јер закључак о кривици окривљеног АА1 није изведен на основу овог доказа, већ претходно наведених доказа.

Надаље, браниоци окривљеног посебно указују да окривљени АА1 радње описане у изреци није предузимао за АА као организатора криминалне групе, већ за свог рођака, па, с обзиром на квалитет тих радњи не може се радити о извршењу кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ. С тим у вези браниоци окривљеног АА1 истичу да првостепени суд није правилно ценио исказе СС4, СС5 и СС6.

Међутим, с обзиром на садржину исказа ових сведока, имајући у виду чињеницу да су окривљени АА1 и АА рођаци, ови докази не искључују кривицу окривљеног АА1 за радње које су му стављене на терет оптужним актом и за које је оглашен кривим будући да сама околност да му је АА рођак, да му је помагао и вршио за њега разне послове, не искључују учествовање окривљеног АА1 у извршењу кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, управо, као што је правилно закључио првостепени суд о чему је на страни 25 дао образложење, јер је њихов однос, однос поверења, а из њихове међусобне комуникације јасно произлази да АА1 боље зна суме новца које су положене и од кога су узете и коме по наредби окривљеног АА новац треба да се дâ, па околност да су рођаци може егзистирати само као један од мотива учествовања окривљеног АА1 у извршењу кривичног дела.

Стога, не може се прихватити став браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 да се недостатак првостепене пресуде састоји у томе што се првостепени суд више бави радњама окривљеног АА него окривљеног АА1, јер, с обзиром на начин извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, односно улогу окривљеног АА1 у извршењу кривичног дела, логично је да првостепени суд образлаже и радње које су довеле до његовог ангажовања, однсно до предузимања инкриминисаних радњи које су битно допринеле извршењу кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ.

Чињеница коју истичу браниоци окривљеног АА1, наиме да у иностраним пресудама нема помена о окривљеном АА1, нити да постоје докази да је имао контакте са лицима који су у Републици Италији или Краљевини Белгији и Холандији осуђена, не искључује кривицу окривљеног АА1, будући да, а с обзиром на начин извршења кривичног дела за које је окривљени АА1 оглашен кривим и чињеницу да за правну квалификацију по наведеном члану није неопходно да буде непосредно повезан са свим лицима која су учествовала у извршењу кривичног дела.

Неосновано бранилац, адвокат АБ2, наводи да првостепени суд није навео на основу којих разговора закључује да је окривљени АА1 знао да је предметни новац прибављен извршењем кривичних дела, јер је првостепени суд, на страни 12 побијане пресуде, најпре набројао а онда на странама 17 и 18 цитирао делове телефонских разговора између окривљених АА и АА1 чија садржина указује на окривљеног АА1 као извршиоца кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. У овом делу бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2 детаљно а бранилац адвокат АБ1 уопштено оспорава тумачење наведених разговора дато од стране првостепеног суда, па тако бранилац адвокат АБ2 даље наводи да интерпретирани разговори не представљају аутентичне и веродостојне изворне разговоре између окривљених, што по налажењу овог већа, а након увида у изворне транскрипте разговора, није основан жалбени навод, будући да су разговори у образложењу побијане пресуде тачно интерпретирани, а првостепени суд је исте непристрасно тумачио, повезујући их у језичко-логичком смислу.

Што се тиче жалбе браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 у делу у коме оспорава став првостепеног суда да према окривљеном изрекне меру безбедности одузимања предмета и то новца и мобилних телефона по потвди о одузетим предметима од 15.07.2009. године, исти су оцењени неоснованим, јер се истима не доводи у питање правилан став првостепеног суда да наведене предмете ваља одузети у складу са одредбом члана 246 став 7 КЗ, јер је током поступка на несумњив начин утврђено да су наведени предмети – новац и мобилни телефони предмети извршења кривичног дела, односно предмети употребљени за извршење кривичног дела. Околност да је одбрана АА1 понудила алтернативно образложење о пореклу новца, те околност да од самог окривљеног АА није одузета никаква имовинска корист нити новац, нису адекватни да би оповргли правилан став првостепеног суда.

Разматрајући побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног АА1, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио и ценио све околности у смислу одредбе члана 54 КЗ, и то као олакшавајућу околност чињеницу да је раније неосуђиван, да је у међувремену завршио факултет и да је у време извршења кривичног дела имао 27 година, па правилном оценом наведених околности, имајући у виду степен кривице и јачину угрожавања заштићеног добра окривљеног осудио на казну затвора у трајању од три године у коју ће му се урачунати време које је провео у притвору, док браниоци у изјављеним жалбама нису указали на неку чињеницу или околност која је од утицаја на одлучивање о казни.

Разлози за усвајање жалбе браниоца окривљеног АА2

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3 изјављеној против првостепене пресуде, овај суд је, као што је претходно наведено, нашао да је иста основана.

Наиме, ако се има у виду да је првостепеном пресудом окривљени АА2 оглашен кривим да је средином јануара до 2009. године у стану који му је изнајмио АА1 држао већи број мобилних телефона путем којих је АА одржавао везу са морнарима који су преносили кокаин, те купцима и посредницима у продаји опојне дроге и на које мобилне телефоне се затим окривљени АА2 повремено јављао па је након обављених разговора преносио поруке и информације АА везано за набавку и продају кокаина, вршио електронске допуне за припејд картицу мобилних телефона како АА, тако и морнара ангажованих за пренос кокаина, а у изреци се у односу на радње окривљеног АА и АА3, везане за набавку и продају кокаина наводе јул, август, септембар, октобар, закључно са новембром 2008. године, то произлази да закључак суда са стране 25 образложења побијане пресуде да окривљени АА није могао да усмерава акције прецизно, знајући у сваком тренутку где се дрога налази, у коју луку стиже, ко је преузима и даље дистрибуира и где новац стиже без подршке коју је предузимао окривљени АА2,није тачан јер радње за које се терети окривљени АА2 једноставно не одговарају времену извршења кривичног дела и радњама за које је окривљени АА оглашен кривим.

С обзиром на наведено, као и на чињеницу да пружање физичке заштите АА и вршење одређених послова за окривљеног, те ангажовање СС на начин како је то описано у оптужном акту не представљају радње извршења кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, Апелациони суд у Београду је, усвајањем навода жалбе браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ3, побијану пресуду преиначио у овом делу и окривљеног, услед недостатка доказа, ослободио од оптужбе, те одредио да трошкови поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда, на основу члана 265 став 1 ЗКП.

Разлози за одбијање оптужбе према окривљеном АА

Како је окривљеном АА оптужним актом стављено на терет да је преиначену неистиниту јавну исправу ради употребе набавио тачно неутврђеног дана у току месеца новембра 2008. године, а да је за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ запрећена казна затвора у трајању од 5 година, то је за наведено кривично дело у складу са одредбом члана 103 тачка 5 КЗ у вези члана 104 став 6 ЗКП наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења дана 01. новембра 2018. године, те је на основу члана 422 тачка 3 ЗКП оптужба према окривљеном АА за наведено кривично дело одбијена, те одређено да трошкови поступка и у овом делу, на основу члана 265 став 1 ЗКП падају на терет буџетских средстава суда.

Имајући у виду напред наведено, на основу члана 459 став 1 ЗКП у вези члана 457 став 1 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар Председник већа – судија
Марина Барбир, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић