APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

21.12.2018.

Кж1 По1 25/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 25/18
21.12.2018. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец, мр Сретка Јанковића, Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са самосталним саветником Горданом Ивковић, записничарем, у кривичном поступку против окривљене АА, због продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези са чланом 33 и 61 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљене АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 бр. 97/15 од 08.06.2017. године, у седници већа одржаној у присуству заменика тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића и браниоца окривљене АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештене окривљене АА, дана 21.децембра 2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 97/15 од 08.06.2017. године, само у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду окривљену АА, због извршења продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези са ставом 1 у вези члана 61 став 1, 4 и 5 у вези са чланом 33 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашена кривом, применом напред наведених законских прописа и чланова 4, 42, 43, 45, 48, 50 и 54 Кривичног законика О С У Ђ У Ј Е на казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју се у смислу одредбе члана 63 Кривичног законика урачунава време проведено у притвору као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом и то у периоду од 29.10.2010. године, па до 31.10.2010. године и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, коју је на основу одредбе члана 51 Кривичног законика, окривљена АА дужна да плати у року од 3 (три) месеца од дана извршности пресуде, с тим што ако то не учини у остављеном року, новчана казна ће бити замењена казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна не може бити дужа од 6 (шест) месеци, а у случају да плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, док се жалба браниоца окривљене АА, адвоката АБ одбија као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 97/15 од 08.06.2017. године, окривљена АА је оглашена кривом да је извршила продужено кривично дело превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези са ставом 1 у вези члана 61 став 1, 4 и 5 у вези са чланом 33 Кривичног законика и осуђена на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци и новчану казну у износу од 200.000,00 динара. На основу одредбе члана 63 Кривичног законика, окривљеној АА се у казну затвора урачунава време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом и то почев од 29.10.2010. године, па до 31.10.2010. године. Окривљена АА је на основу одредбе члана 51 Кривичног законика, дужна да плати новчану казну у року од три месеца од дана извршности пресуде, с тим што ако то не учини у остављеном року, новчана казна ће бити замењена казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да тако одређена казна затвора не може бити дужа од шест месеци, док у случају да окривљена плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.На основу одредбе члана 258 ЗКП, оштећена привредна друштва се упућују на парницу ради остваривања имовинско правног захтева..Окривљена АА је на основу одредбе члана 261 и 264 ЗКП обавезана да суду на име трошкова кривичног поступка плати износ од 30.000,00 динара и на име паушала износ од 50.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеној АА изрећи казну у дужем временском трајању и

-бранилац окривљене АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати на поновно одлучивање, уз захтев да заједно са окривљеном АА буде обавештен о месту и времену одржавања претреса.

У писменом изјашњењу Ктж.бр. 36/18 од 24.10.2018. године, заменик Тужиоца за организовани криминал је предложио да се усвоји жалба Тужиоца за организовани криминал и према окривљеној АА првостепена пресуда преиначи тако што ће суд изрећи казну затвора у дужем временском трајању, а да се жалба њеног браниоца, адвоката АБ, одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на основу одредбе члана 447 став 2 ЗКП, у присуству заменика тужиоца за организовани криминал Горана Марјановића и браниоца окривљене АА, адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештене окривљене АА, на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеним жалбама, у складу са одредбом члана 451 став 1 ЗКП, па је након оцене жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Тужиоца за организовани криминал, у писаном поднеску, те наводе присутних странака на седници већа, нашао:

-жалба Тужиоца за организовани криминал је основана, док је жалба браниоца окривљене АА, неоснована.

Побијајући првостепену пресуду у суштини због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, бранилац окривљене АА, адвокат АБ истиче да се закључак првостепеног суда да је окривљена извршила кривично дело у време, на месту и на начин описан у оптужном акту, заснива на одбрани окривљене АА (која је негирала наводе оптужнице), изјави окривљеног - сведока сарадника АА1, чији су мотиви да оптужи друге у овом поступку, према ставу одбране, сасвим јасни, те на изјавама представника оштећених предузећа, који су се изјашњавали само о чињеницама које се тичу њихове робе, али нису могли да потврде да је постојала организована криминална група која је унапред планирала да не плати преузету робу, како ће касније да деле стечене приходе од робе која је продата физичким лицима, а посебно каква је конкретна улога окривљене АА у свему томе. Одбрана сматра да не постоји ниједан доказ да је окривљена АА на сајтовима налазила предузећа која ће звати, затим да је АА5 у ствари АА4, нити да је могла знати да на рачуну предузећа нема новца, као и шта је било са робом која је преузета у име “Тајм 28” од стране других лица, а не ње, лично. Посебно истиче да у вези инкриминисаних радњи описаних на страни 5 изреке пресуде, под тачкама е) и ж) не постоји никаква улога АА у набавци робе, нити протока документације, већ да првостепени суд паушално без иједног доказа закључује да су окривљени АА и АА4 ту робу продали физичким лицима. Што се тиче изјаве сведока сарадника АА1, нејасно је, будући да је у току поступка дао четири различите изјаве, коју суд цени, а посебно како је утврдио (што наводи на страни 14 став 2 образложења побијане пресуде) да су АА и “њена екипа” добијали 40% од продате робе и која је то “екипа” АА.

По налажењу овог суда, првостепени суд је потпуном и исцрпном анализом и оценом изведених доказа, које је ценио у склопу са наводима одбране окривљене АА, правилно и потпуно утврдио чињенично стање и за своју одлуку је дао јасне и аргументоване разлоге које у свему прихвата и другостепени суд.

Наиме, пресуда је резултат свеобухватне анализе како одбране окривљене АА, тако и исказа окривљеног – сведока сарадника АА1, исказа окривљеног АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4, према коме је кривични поступак раздвојен, представника оштећених предузећа, тако и писаних доказа изведених током доказног поступка.

По налажењу овог суда, првостепени суд је након излагања садржине изведених доказа дао логичну и аргументовану оцену истих, наводећи аргументоване разлоге због којих налази да је одбрана окривљене АА дата у циљу избегавања кривице, односно умањења кривице.

Наиме, окривљена АА је првобитно износећи одбрану на главном претресу објаснила да је преко окривљеног АА2 (кога је претходног дана упознала у кафићу и предочила му своје финансијске проблеме, те јој је предложио да почне да ради у предузећу у коме и он тренутно ради) ступила у контакт са директором предузећа “Тајм 28” АА5 и након разговора са њим почела да ради, да јој је АА5 дао прецизна упутства шта и како треба да ради, односно објаснио да ће радити тачно оно што јој он каже и његов кум АА7, који је био одсутан и кога никада није видела, већ је са њим имала контакт само телефонским путем. Тражио је од ње да се представља као АА6, из разлога што је пре тога у предузећу радила извесна АА6, па како се купци не би довели у забуну зато што ње више нема, да јој се то у почетку није свидело, али да је због чињенице да јој је посао био неопходан ипак све то прихватила и на описан начин поступала, те је позивала представнике свих оштећених предузећа који се помињу у оптужници и са њима уговарала куповину разне робе. Истакла је да је свакодневно добијала налоге, што непосредно од АА5, а што путем телефона од АА7, и то у смислу које предузеће да зове, коју робу да тражи и у којој количини, те да се веома често дешавало и јој на столу оставе папирић са упутствима. Део наручене робе стизао је у седиште фирме у улици аа, а лично је једном приликом заједно са окривљеним АА2, била у пратњи робе – малина до хладњаче у Шимановцима. По правилу јој није била позната судбина робе, али је део робе добијала на име своје плате. Иначе, када је почела да ради уговорила је плату од 35.000,00 динара, али јој је исплаћивано свега 10.000,00 динара, док је на име преосталог дела плате добијала “краставце, мармеладу, паприку, кечап, парадајз, парадајз пире...” с тим да јој је лично АА5 објаснио да продаја робе иде споро, па да је боље да узме робу, из ког разлога је за своје личне потребе задржала и два апарата од фирме “La Fontana”. У предузећу је запослила и другарицу СС која је обављала послове секретарице, окривљеног АА3 је видела само једном у седишту предузећа и то у тренутку хапшења, он јој није давао никакве инструкције. У току поступка је сазнала да је АА5 у ствари окривљени АА4, те је да је окривљени – сведок сарадник АА1 у ствари био АА7, потврдила је да јесте учесник пресретнутних телефонских разговора, да је у питању њен глас и да се ти разговори односе на редовно пословање фирме. Потврдила је да се лажно представљала и да је носила плаву перику, да је то била њена идеја јер јој је коса лоша и зато што увек носи плаво сматрала је да јој треба и плава перика, али је негирала да је то радила у преварној намери.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, првостепени суд је правилно оценио одбрану окривљене АА када је исту прихватио у погледу чињеница које нису биле спорне, да је у својству комерцијалисте предузећа “Тајм 28” позивала са мобилног броја 064/658-6965 одговорна лица већег броја оштећених предузећа чије понуде је проналазила на огласним сајтовима на интернету и да им се представљала лажним именом и презименом тј. као АА6, да је приликом тих разговора поручивала тачно одређену количину робе и да је договарала и цену робе, односно да је по потреби заказивала пословне састанке, те да је у одређеним ситуацијама представницима оштећених предузећа предавала одговарајућу статусну документацију односно менице и менична овлашћења. Наведене чињенице, потврђене су пре свега, исказима окривљених АА2 и АА3, исказом окривљеног АА4, према коме је раздвојен кривични поступак, а посебно исказом окривљеног – сведока сарадника АА1, будући да је до детаља описао конкретне радње које су предузимане, исказима које су у својству сведока у овом кривичном поступку, тако и у својству грађанина, а сходно одредби члана 504Ђ ЗКП, дали представници оштећених предузећа, те писаним налазом и мишљењем судског вештака економско – финансијске струке ВВ, у погледу вредности робе које је набављена преко привредног друштва “Тајм 28”.

С друге стране, правилно одбрану окривљене АА да није поступала у преварној намери, већ да је само била запослена у предузећу “Тајм 28”, као и делимичну измену одбране у поновљеном поступку, када је негирала да је преузимала робу и да је на било који начин делила са осталим окривљенима, истовремено истичући да јој није било познато ни то да купљена роба није евидентирана у пословним књигама и да је продавана на црно, те да са предузећима “Центротехника” и “Олма” није имала додирне тачке, нити са уговорањем, тј. звањем, нити са преговарањем, као ни са набавком робе, није прихватио оцењујући је као дату у циљу избегавања односно умањења кривице, јер као што правилно налази првостепени суд, имајући у виду животну доб и опште образовање, и по налажењу овог суда, окривљена АА је и те како знала у шта се упушта, односно била је свесна да се предузеће “Тајм 28” користи за преварне радње, тј да се роба набавља иако на рачуну нема новца и да се не очекује било каква уплата, те да стога набављена роба неће никада ни бити плаћена.

Првостепени суд је за сваку радњу извршења које се окривљеној АА ставља на терет дао јасне разлоге односно навео доказе из којих је утврдио одлучне чињенице везане за исту, те је када је у питању радња извршења предузета на штету привредног друштва “Мин комерц” одлучне чињенице утврдио из одбране окривљене АА, исказа окривљеног АА4, према коме је кривични поступак раздвојен, као и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС14 – представника Привредног друштва “Мин комерц” дате у смислу члана 504-ђ ЗКП; у погледу радњи на штету привредног друштва “Картекс” д.о.о. Шимановци из одбране окривљене АА, исказа окривљеног – сведока сарадника АА1, као и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС15 – директора привредног друштва “Картекс” д.о.о. Шимановци, која је дата у смислу члана 504-ђ ЗКП; што се тиче оштећеног привредног друштва “Лито папир” а.д. Чачак, одлучне чињенице су утврђене из одбране окривљене АА и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС2 – представника привредног друштва “Литопапир” а.д. Чачак, у погледу инкриминисаних радњи на штету предузећа “Yugent” д.о.о. из Ужица, из одбране окривљене АА, исказа окривљеног АА3, као и изјава које су у својству грађана дали СС3, СС4 и СС5, у смислу одредбе члана 504-ђ ЗКП; одлучне чињенице у погледу радњи извршења предузетих на штету привредног друштва “Рондо-гуме” д.о.о. из Футога, утврђене су на бази исказа окривљеног АА4, према коме је кривични поступак раздвојен, као и из исказа сведока СС6, представника привредног друштва “Рондо-гуме” д.о.о. Футог, а одлучне чињенице у вези инкриминисаних радњи на штету привредног друштва “Natron Company” д.о.о. Ужице, утврђене су из одбране окривљене АА, исказа окривљеног АА3, као и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС7, представника Привредног друштва “Natron Company” д.о.о. Ужице, дате у смислу члана 504-ђ ЗКП.

Када је у питању привредно друштво “Centrotehnica” из Београда, одлучне чињенице су несумњиво утврђене из исказа окривљеног – сведока сарадника АА1, као и из исказа сведока СС8, представника привредног друштва “Centrotehnica” из Београдa, а у погледу привредног друштва “Olma lubricants” одлучне чињенице су утврђене из исказа окривљеног – сведока сарадника АА1, те окривљених АА3 и АА8, као и из исказа сведока СС9 – представника привредног друштва “Olma lubricants” из Београда, односно службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС10, лица коме је продата предметна роба, дате у смислу члана 504-ђ ЗКП. Стога су неосновани жалбени наводи браниоца којима истиче да првостепени суд суд паушално изводи закључак о учешћу окривљене АА у продаји робе набављене од предузећа “Centrotehnica” и “Olma lubricants” физичким лицима. Наиме, одбрана окривљене АА коју је првобитно дала потврђена је напред наведеним доказима, те је промена одбране у погледу ових радњи описаних под тачкама е) и ж) изреке побијане пресуде, за коју није дала објашњење, и по налажењу овог суда, срачуната на умањење кривице.

Што се тиче привредног друштва “Spree teleкom Yu” из Неготина, одлучне чињенице су утврђене из одбране окривљене АА, као и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС11 – представника привредног друштва “Spree teleкom Yu” из Неготина, дате у смислу члана 504-ђ ЗКП, а у случају привредног друштва “Тргоелектро” из Београда, одлучне чињенице су утврђене из исказа окривљене АА и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС13 – представника привредног друштва “Тргоелектро” из Београда, који је дат у смислу члана 504-ђ ЗКП, а што се тиче инкриминисаних радњи на штету привредног друштва “La Fantana” из Београда, одлучне чињенице су несумњиво утврђене на бази исказа окривљене АА, као и из службене белешке о обавештењу примљеном од стране грађана СС12 – представнице Агенције за менаџмент и консалтинг која је овлашћена да врши маркетинг и продају робе и производа из асортимана предузећа “La Fantana” из Београда, који је дат у смислу члана 504-ђ ЗКП.

Како правилно утврђује првостепени суд, наводи оптужног акта да су конкретне радње извршене и предузимане како би се дошло до робе без обзира на чињеницу што на рачуну предузећа “Tајм 28” нема новца и да се не очекује било каква уплата, те да стога набављена роба неће никада ни бити плаћена, а све са крајњим циљем да се тако прибављена роба прода физичким лицима за готов новац и затим међусобно подели, потврђени су пре свега, исказом окривљеног – сведока сарадника АА1, који је детаљно описао како су вршене преварне радње преко привредног друштва “Тајм 28” и био изричит да је план рада предузећа “Тајм 28” био такав да се од што више различитих предузећа повуче роба на одложени рок плаћања и на издавање бланко меница иако се добро знало да роба неће бити плаћена, па да се тако прибављена роба затим прода на црно и новац подели како између припадника групе, тако и између других лица која су учествовала у овим радњама, а која нису била припадници организоване криминалне групе, при чему је конкретно за расподелу у предузећу “Тајм 28” навео да је 40% требало да добије АА5, тј. окривљени АА4, 40% АА и њена екипа, а 20% би требало да остане за АА2 и њега. Између осталог је навео да је окривљени АА2 организовао радове везано за фирму “Тајм 28”, односно нашао је решење за комерцијалу и то АА која је ту заједно радила са својим дечком СС1 и са другарицом СС, а који су се раније бавили преварама, да му је познато да се лажно представљала као АА6, те да се само у неколико наврата појавио у предузећу “Тајм 28”, те да управо из тог разлога није упознат до детаља баш са сваком радњом предузетом преко предузећа “Tајм 28”, али је сигуран да су све предузете на начин описан у оптужном акту. Посебно је истакао да је фирму “Картекс” одрадила АА, да му је позната фирма “Југоагент” д.о.о, да су у питању малине, да је то урадила АА представљајући се као АА6 и да је управо она нашла магацин у Шимановцима. Што се тиче фирме “Centro Tehnica” он је лично нашао и уговорио посао, представљајући се као АА7. Такође, и окривљени АА4, према коме је поступак раздвојен, у својој одбрани наводи да су све конце у фирми водили пре свега окривљени АА2, окривљени - сведок сарадник АА1, а делом и окривљена АА, по чијим инструкцијама је закључио уговор о интернету, те уговор о изнајмљивању магацина, те да се сећа састанка односно да је присуствовао једном састанку са окривљеним АА2 и окривљеном АА, везано за малине, те да је у неколико наврата потписао бланко менице и неке друге бланко папире које му је претходно оставила окривљена АА.

Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је правилно извео закључак да је окривљена АА добро знала да се у конкретном случају ради о превари, те су неосновани жалбени наводи њеног браниоца да првостепени суд без иједног доказа изводи несумњив закључак да је окривљена АА знала шта раде остали окривљени. Наиме, објашњење окривљене АА да јој је речено да се тако представља није потврђено ниједним доказом, с тим да је потпуно, по налажењу овог суда, неживотно и нелогично њено образложење о разлозима зашто је носила перику, а посебно објашњењење зашто се определила за перику плаве боје.

Из овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, заснованог на јасној и свеобухватној оцени сваког доказа посебно и свих доказа заједно, проистиче логичан и недвосмислен закључак првостепеног суда да су се у радњама окривљене АА стекла сва битна објективна и субјективна обележја продуженог кривичног дела превара у саизвршилаштву из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези са чланом 61 став 1, 4 и 5 у вези са чланом 33 Кривичног законика, за које је оглашена кривом, а што жалбеним наводима њеног браниоца није доведено у сумњу.

Испитујући побијану пресуду у погледу одлуке о казни, поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљене АА, адвоката АБ, а на основу одредбе члана 451 став 1 тачка 1 ЗКП, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно као олакшавајуће околности на страни окривљене ценио здравствено стање окривљене АА због ког је и вештачена током поступка, као и чињеницу да је мајка два малолетна детета, те да се друго дете недавно родило, а као отежавајућу околност бројност радњи у којима је учествовала односно чињеницу да је учествовала у укупно дванаест појединачних радњи које су остварене преко привредног друштва “Тајм 28”.

Међутим, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд ранијој осуђиваности окривљене због кривичног дела превара из члана 208 став 1 Кривичног законика, којом јој је изречена условна осуда и утврђена казна затвора у трајању од три месеца са роком проверавања у трајању од једне године, пресудом Општинског суда у Кули К.бр.212/08, није дао одговарајући значај,

Стога је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал побијану пресуду преиначио тако што је окривљену АА осудио на казну затвора у трајању од две године, у коју се на основу одредбе члана 63 Кривичног законика урачунава време које је провела у притвору и на новчану казну у износу од 200.000,00 динара, налазећи да се овако одмереним казнама постиже сврха кажњавања из члана 42 Кривичног законика, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу одредбе члана 459 став 1 и 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-самостални саветник Председник већа-судија
Гордана Ивковић, с.р. Милимир Лукић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић