APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

18.12.2018.

Кж1 По1 19/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 19/18
18.12.2018. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша и записничара Јулијане Таталовић и Оливере Мандић Јоксић, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела из члана 367 став 4 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1 и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године, која је исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.76/11 од 27.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 17. и 18.12.2018. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Жељка Јочића, окривљеног АА, окривљеног АА2, окривљеног АА3, окривљеног АА4, окривљене АА5, као и бранилаца, адвоката АБ2, адвоката АБ3, адвоката АБ4, адвоката АБ5, адвоката АБ6, у одсуству уредно обавештених адвоката АБ, адвоката АБ1, као и окривљеног АА6, дана 18.12.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

I

Поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године у ставу I само у делу који се односи на окривљеног АА, тако што Апелациони суд у Београду у односу на окривљеног АА,

на основу одредбе члана 422 став 1 тачка 3 ЗКП

ОДБИЈА ОПТУЖБУ

да је:

дана 01.04.2011. године, као службено лице у својству инспектора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије у Београду, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, свестан забрањености својих радњи и хтео њихово извршење, након контроле у објекту у ул. Заплањска бр. 88, у коме је ББ који је осуђен правноснажном пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.65/13 – Спк-По1 бр.28/13 од 27.05.2013. године, без одобрења организовао приређивање посебне игре на срећу клађењем, након што је пропустио да поднесе пријаву због утврђених неправилности у раду против осуђеног ББ, иако је на то овлашћен као инспектор у Управи за игре на срећу, дана 06.04.2011. године у Београду, у кафићу у насељу Браће Јерковић, примио од осуђеног ББ 500 евра, на име поклона поводом обављене контроле и непријављивања уочених недостатака и констатованих неправилности у непријављеном објекту у ул. Заплањска бр. 88 у Београду,

-чиме би извршио кривично дело примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика.

Усвајањем жалбе Тужиоца за организовани криминал, преиначава се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године у ставу I само у делу који се односи на окривљеног АА1, само у делу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду окр. АА1 због извршења кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби чланова 4, 42, 43, 54 и 63 КЗ, Осуђује на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору одређеном на основу решења истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Ки-По1 бр. 27/11 од 20.05.2011. године, који му се рачуна почев од 17.05.2011. године када је лишен слободе, до 15.07.2011. године када му је решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Ки-По1 бр. 27/11 притвор укинут.

На основу одредбе члана 45 став 5 и 6 КЗ одређује се да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује у аа и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора,

док се жалба браниоца окр. АА1, адв. АБ2 одбија као неоснована а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године у ставу I у односу на окр. АА1 се у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.

III

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године у ставу II у ослобађајућем делу и у том делу се предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

1. Првостепена пресуда, жалбе и одговори на жалбу

1. Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр.76/11 од 20.12.2017. године, исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.76/11 од 27.06.2017. године, у ставу I окривљени АА је осуђен због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика а окривљени АА1 је оглашен кривим због извршења кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, па је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, у коју му се урачунава време проведено у притвору док је окривљени АА1 осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца у коју му се такође урачунава време проведено у притвору одређен на основу решења истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки-По1 бр.27/11 од 20.05.2011. године, који му се рачуна почев од 17.05.2011. године када је лишен слободе до 15.07.2011. године када му је решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки-По1 бр.27/11 притвор укинут, а на основу одредбе члана 45 став 5 и 6 Кривичног законика одређено је да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама у којима станује у аа и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора.

Ставом II изреке побијане пресуде на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП ослобођени су од оптужбе окривљени АА4, АА5, АА и ББ1, да су извршили и то окривљени АА4 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ, окривљена АА5, АА и ББ1 кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика. Тачком 2 истог става окривљени АА4, АА5, АА и ББ1 су такође ослобођени од оптужбе да су извршили и то окривљени АА4 и АА5 кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а окривљени АА кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ, а окривљени ББ1 кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 Кривичног законика. Тачком 3 става II изреке побијане пресуде окривљени АА4, АА5, АА3, АА2 и АА6 су ослобођени од оптужбе да су и то окривљени АА4 и АА5 извршили кривично дело примање мита из члана 367 став 1 кривичног законика а окривљени АА3, АА2 и АА6 кривично дело давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика. Тачком 4 става II окривљени ББ1 је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело примање мита у помагању из члана 367 став 1 у вези члана 35 Кривичног законика, док су тачком 5 става II изреке побијане пресуде окривљени АА1, АА2, АА3 и АА1 ослобођени од оптужбе да су и то окривљени АА1, АА2 и АА3 извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.

Ставом III изреке побијане пресуде у односу на који није изјављена жалба на основу члана 422 став 1 тачка 1 ЗКП према окривљеном АА6 одбијена је оптужба да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 1 Кривичног законика.

2. Против означене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да се жалба усвоји и побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-браниоци окривљеног АА, адвокат АБ и адвокат АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се жалба усвоји, побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се усвоји жалба и првостепена пресуда у побијаном делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се жалба усвоји и побијана пресуда преиначи и окривљени у побијаном делу ослободи од оптужбе.

3. Јавни тужилац Тужилаштва за организовани криминал је у поднеску КТЖ. 30/18 од 27.09.2018. године предложио да се жалбе бранилаца окривљених АА1 и АА одбију као неосноване, те да се усвоји жалба Тужилаштва за организовани криминал и донесе одлука у смислу жалбеног предлога.

4. Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставили су:

Бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ3, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована а побијана пресуда потврди.

Бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ3, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована а побијана пресуда у односу на окривљеног АА2 потврди.

Бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ4, са предлогом да се побијана пресуда потврди.

Окривљени АА3, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована а побијана пресуда потврди.

Бранилац окривљене АА5, адв. АБ7, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована а побијана пресуда потврди.

Бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ6, са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА4 одбије као неоснована а побијана пресуда потврди.

Бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ5, такође са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована а побијана пресуда потврди.

Бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2, са предлогом да се изјављена жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Бранилац окривљеног ББ1, адвокат АБ8, такође са предлогом да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у изјављеним жалбама, донео одлуку као у изреци пресуде.

2. Разлози за одбијање оптужбе према окр. АА

5. Апелациони суд у Београду је приликом доношења одбијајуће пресуде у односу на окривљеног АА због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, имао на уму чињеницу да је окривљени тужен због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика, међутим изменом чињеничног описа и правне квалификације првостепени суд га је огласио кривим због извршења кривичног дела примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика. Осим тога, Апелациони суд у Београду је имао у виду и чињеницу да у односу на измену чињеничног описа и правне квалификације Тужилац за организовани криминал није изјавио жалбу.

6. Осим тога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је пре свега имао у виду одредбу члана 367 став 4 Кривичног законика којом је прописано – да службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ставовима 1-3 овог члана, а у вези са њом, захтева или прими поклон и другу корист, казниће се затвором од 3 месеца до 3 године.

7. Одредбом члана 103 став 1 тачка 6 Кривичног законика прописано је - да ако у овом Законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети када протекне 3 године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко 1 године.

8. Одредбом члана 104 став 6 Кривичног законика прописано је – да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

9. Имајући у виду чињеницу да је окривљени АА оглашен кривим да је кривично дело примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика извршио дана 01.04.2011. године, то је Апелациони суд у Београду имајући на уму прописану казну за предметно кривично дело, закључио да је у односу на окривљеног АА у односу на ово кривично дело наступила апсолутна застарелост кривичног дела дана 01.04.2017. године, због чега је у овом делу у односу на окривљеног АА одбијена оптужба.

3. Разлози за усвајање жалбе Тужиоца за организовани криминал изјављене у односу на АА1 и одбијање жалбе његовог браниоца

10. Тужилац за организовани криминал је у односу на окривљеног АА1 у односу на став I изреке побијане пресуде у делу у коме је овај окривљени оглашен кривим због извршења кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика изјавио жалбу само у погледу одлуке о кривичној санкцији.

11. Бранилац окривљеног АА1 адв. АБ2 изјавио је жалбу суштински из свих законом прописаних разлога уз истицање да је суд изменом чињеничног описа прекорачио оптужбу, те да није правилно ценио све доказе изведене на главном претресу. Даље бранилац у изјављеној жалби указује да је суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање јер није описане радње сагледао у светлу прикупљених доказа током кривичног поступка, односно по налажењу жалбе осуђени ББ2 је повремено саопштавао окривљеном АА1 у којим местима ће се извршити контрола рада предузећа које се бави приређивањем игара на срећу, али та радња по важећим прописима који су примењивни од стране Управе игара на срећу није била забрањена, нити је таква информација представљала службену тајну.

12. Жалбени наводи браниоца окривљеног АА1 су оцењени као неосновани, с обзиром да и по налажењу Апелационог суда у Београду изменом чињеничног описа од стране првостепеног суда није прекорачена оптужба, већ је чињенични опис без прекорачења оптужбе прилагођен утврђеном чињеничном стању, при чему првостепени суд уопште није ни на који начин мењао, нити је био у могућности да промени облик кривице, имајући на уму и природу овог кривичног дела, које се и не може извршити са лакшим обликом кривице. Даље, по налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је на основу доказа изведених на главном претресу правилно утврдио да је окривљени АА1 дао најмање шест пута новац у износу од по 500 еура ББ2, који новац је ББ2 примио да као службено лице у својству инспектора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, да у оквиру свог службеног овлашћења не би вршио контроле у објектима правног лица "АА", чије је одговорно лице у својству оснивача и власника оптужени АА1. Дакле, по налажењу Апелационог суда у Београду, на основу доказа који су изведени на главном претресу, првостепени суд је у односу на окривљеног АА1 у осуђујућем делу правилно и потпуно утврдио чињенично стање и тако утврђено чињенично стање се по налажењу овог суда не доводи у сумњу жалбеним наводима браниоца окривљеног.

13. Имајући на уму да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, првостепени суд је по налажењу овог суда, правилно извео закључак у погледу кривице окривљеног АА1 и у погледу правне квалификације, правилно налазећи да се у радњама окривљеног АА1 стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, због чега су и супротни жалбени наводи браниоца окривљеног којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона, оцењени као неосновани.

14. Међутим, Апелациони суд у Београду налази да су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал када је у питању одлука о кривичној санкцији у односу на окр. АА1 основани. Наиме, првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његове личне и породичне прилике, чињеницу да живи у ванбрачној заједници, да су он и супруга у поступку вантелесне оплодње. Међутим основано се жалбом ТОК-а указује да наведене околности су уобичајеног карактера и ни саме за себе ни у међусобној повезаности се не могу сматрати нарочито олакшавајућим околностима. Стога је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење ценећи све напред наведене олакшавајуће околности, ценећи и чињеницу да је окривљени АА1 раније осуђиван те ценећи и чињеницу да није осуђиван за истоврсно кривично дело које му се ставља на терет у овом поступку, дајући адекватан значај свим овим околностима уз правилну примену закона је окривљеног АА1 осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године у коју му се урачунава време проведено у притвору одређеном на основу решења истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Ки-По1 бр. 27/11 од 20.05.2011. године, који му се рачуна почев од 17.05.2011. године када је лишен слободе, до 15.07.2011. године када му је решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Ки-По1 бр. 27/11 притвор укинут. Притом овај суд је на основу одредбе члана 45 став 5 и 6 КЗ одредио да ће се наведена казна извршити тако што ће осуђени исту издржавати у просторијама становања у аа и које не сме напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

15. Ценећи степен кривице окривљеног, те степен повреде заштићеног добра Апелациони суд у Београду налази да ће се у односу на окривљеног АА1 управо овако изреченом казном затвора у трајању од 1 (једне) године остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

4. Разлози за усвајање жалбе Тужилаштва за организовани криминал и укидање првостепене пресуде у осуђујућем делу

4.1. Удруживање ради вршења кривичних дела

16. Дајући разлоге за свој закључак да у односу на окривљене АА4 не постоје докази да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, а у односу на окривљене АА5, АА и ББ1 да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да је у том делу поклонио веру исказима окривљених, који су негирали постојање било какве организоване криминалне групе, при чему се интерпретирају и искази сведока СС1, који је био шеф Одељења за надзор и контролу Управе за игре на срећу, те исказ сведока СС2, који је био директор Управе за игре на срећу, из којих доказа суштински првостепени суд изводи закључак да током поступка није доказано да су окривљени извршили предметно кривично дело. Осим тога, суд изводи закључак да ни из преслушаних телефонских разговора не произлази да је постојала организована криминална група онако како се то наводи у оптужници, при чему закључује да осим чињенице да су окривљени остваривали телефонску комуникацију, што је неспорно утврђено, ниједан доказ не говори у прилог закључку да су разговоре водили инспектори и то у својству организатора АА4 и припадника (других окривљених) организоване криминалне групе.

17. Међутим, разлози које је навео првостепени суд у образложењу побијане пресуде су нејасни како се основано истиче у жалби ТОК. Ово стога што се на основу разлога који су наведени не може извести јасан закључак у погледу резона суда који га је определио да донесе овакву одлуку. Наиме, првостепени суд у прилог својој одлуци интерпретира исказе сведока СС1 и СС2. Међутим по налажењу овог суда, из исказа ова два сведока се не може изводити закључак у погледу постојања или непостојања организоване криминалне групе, будући да су се ова два сведока изјашњавала о формалној организацији Управе игара на срећу, а окривљенима је стављено на терет суштински формирање неформалне организације, односно незаконите организоване криминалне групе. Дакле изјашњавање ових сведока у погледу формалне организационе структуре Управе није од одлучног значаја за утврђивање постојања елемената овог кривичног дела, већ су се у том погледу морали детаљније анализирати други докази изведени на главном претресу, посебно телефонска комуникација између окривљених лица. У том смислу основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је суд на страни 95 образложења побијане пресуде навео да ни из преслушаних телефонских разговора, иако је током поступка преслушан велики број аудио записа пресретнутих телефонских разговора, не произлази да је постојала организована криминална група, при чему се у образложењу побијане пресуде не наводе разговори на основу којих је суд извео такав закључак, већ се паушално указује на постојање таквих разговора без анализирања истих. Овде посебно, треба имати у виду пресретнуту комуникацију на коју се указује жалбом ТОК али и друге телефонске разговоре сличне садржине које суд није анализирао и у том делу је побијану пресуду оставио без образложења. Дакле, првостепени суд је пропустио да цени изведене доказе, појединачно и у међусобној повезаности, већ је суштински пресуду у овом делу засновао на исказима окривљених који су негирали извршење кривичног дела, при чему је изостала детаљна анализа пресретнутих телефонских разговора које су међусобно водили окривљени АА4, АА, АА5 и ББ1, а имајући у виду садржину истих разговора остаје нејасно како првостепени суд закључује да се истима суштински потврђује одбрана окривљених.

4.2.Злоупотреба службеног положаја

18. Када је у питању овај део ослобађајуће пресуде, дакле, у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја, првостепени суд у образложењу даје две врсте разлога за своју одлуку. Наиме, у ставу два на страни 112 образложења побијане пресуде, првсостепени суд наводи да у конкретном случају опис радњи оптужених АА4, АА5 и АА, како је то наведено у оптужном акту “обавештавање путем СМС порука и телефоном о времену и месту планиране контроле приређивача посебних игара на срећу од стране инспектора Управе за игре на срећу”, не садржи све елементе односно битна обележја кривичног дела које им је стављено на терет, с обзиром на то да тужилац није конкретизовао појединачно која су службена овлашћења окривљени искористили злоупотребом положаја, које радње представљају прекорачење граница службеног положаја, а које радње представљају невршење службене дужности.

19. Међутим, давањем оваквих разлога првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, будући да је суштински у овом делу образложења побијане пресуде закључио да оптужни акт, односно чињенични опис радњи које су окривљенима стављене на терет не садржи све елементе односно битна обележја кривичног дела које је окривљенима стављено на терет, па овај суд налази да првостепени суд код оваквог закључка није могао окривљене да ослободи од оптужбе на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, дакле, услед недостатка доказа, већ евентуално на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 1 ЗКП-а, дакле, из разлога што дело за које је оптужен по закону није кривично дело, чиме је образложење побијане пресуде контрадикторно изреци.

20. У другом делу образложења побијане пресуде у односу на ово кривично дело, првостепени суд закључује да нема ни доказа да су окривљени извршили предметна кривична дела, те се према оцени суда ни из једног изведеног доказа не може утврдити да су радње обавештавања путем телефона или СМС порука о времену и месту контроле приређивача посебних игара на срећу противзаконите или противне било ком општем акту, односно да ни из једног акта на основу којих су поступали окривљени АА4, АА5 и АА, као службено лице у својству инспектора у Управи за игре на срећу при Министарству финансија Републике Србије, не произлази да обавештавање путем телефона или СМС порука о времену и месту планираних контрола, представљају службену тајну нити да инспектори имају обавезу да такве податке држе у тајности, те да нема доказа да су окривљени предузели радњу која није у интересу службе или су предузели недозвољену радњу.

21. Међутим, овако дати разлози првостепеног суда нису прихватљиви за Апелациони суд у Београду. Наиме, по налажењу Апелационог суда у Београду, околност да није изричито прописано да инспектори Управе за игре на срећу не смеју обавештавати окривљене о времену и месту планираних контрола, ни у ком случају, по налажењу Апелационог суда у Београду, не може указивати да су окривљени овлашћени да то чине, односно да је обавештавање путем телефона или СМС порука приређивача од стране инспектора о времену и месту планираних контрола законита радња. Наиме, из методологије рада инспектора у поступку надзора и контроле приређивача игара на срећу, као и из шеме послова радника запослених у Министарству финансија – Управе за игре на срећу, а пре свега из самог Закона о играма на срећу, између осталог, произлази и обавеза вршења надзора над приређивањем игара на срећу, за шта је надлежна Управа, а који надзор спроводе инспектори Управе за игре на срећу, које својство су имали окривљени у предметном периоду. Прихватање логике првостепеног суда по ком обавештавање приређивача игара на срећу о времену и месту вршења контроле није незаконита радња је у супротности са суштином Закона о играма на срећу, којим је прописана и обавеза вршења надзора над приређивањем игара на срећу. Дакле, вршење надзора и контроле над приређивањем игара на срећу је по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, прихватањем овакве логике првостепеног суда, било би потпуно обесмишљено, будући да би приређивачи игара на срећу благовременим обавештавањем од стране инспектора Управе за игре на срећу били у могућности да затворе објекте у којима се нелегално и незаконито приређују игре на срећу или да искључе апарате који нису пријављени на легалан начин, а на који начин се по налажењу Апелационог суда у Београду у потпуности обесмишљава законом предвиђена обавеза Управе за игре на срећу да врши надзор над приређивањем игара на срећу, а што по налажењу овог суда сасвим сигурно није била интенција законодавца, па су овакви разлози првостепеног суда за Апелациони суд у Београду неприхватљиви.

22. Дакле, на овакав начин поступањем инспектора Управе за игре на срећу се евидентно омогућава приређивачима игара на срећу да остварују добит без плаћања накнада предвиђених Законом о играма на срећу, као и пореза и осталих обавеза прописаних Законом о играма на срећу, односно осталих обавеза приређивача прописаних Законом о играма на срећу, а што је један од основа доношења оваквог закона којим се уређује оваква врста привредног пословања. Дакле Законом о играма на срећу се управо регулише ова област привредног пословања а контрола тог пословања је обавеза и инспектора Управе па је потпуно нелогично да инспектори Управе која је основана наведеним законом дезавуишу примену истог закона по ком је основан орган у ком су они запослени.

23. Осим тога, основано се жалбом тужиоца указује да првостепени суд ни у овом делу није анализирао детаљно транскрипте пресретнутих телефонских разговора које су окривљени обављали са приређивачима игара на срећу, већ само навео да су преслушани бројни аудио записи пресретнутих телефонских разговора, те да је извршен и увид у транскрипте истих, као и увид у СМС поруке које су оптужени инспектори из Управе за игре на срећу водили и размењивали са приређивачима посебних игара на срећу, при чему је у потпуности изостала анализа садржине тих разговора на основу којих би евентуално могао да се изведе закључак у погледу намере и разлога због којих се остварује комуникација између инспектора Управе за игре на срећу са приређивачима игара на срећу. Стога је, по налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд изостављањем анализе пресретнутих телефонских разговора између окривљених инспектора и приређивача игара на срећу и довођењем у везу наведених разговора са радњама које су стављене окривљенима на терет предметним оптужним актом, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, на коју основано указује тужилац у изјављеној жалби.

4.3. Кривично дело примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика и давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика

4.3.1. Окр. АА3

24. Када је у питању кривично дело давање мита, које је оптуженом АА3 стављено на терет предметном оптужницом, а за које је окривљени АА3 ослобођен побијаном пресудом, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да је прихватио исказ окривљеног АА3, који је негирао извршење кривичног дела, те сведока СС, који је у својој изјави навео да није дошло до предаје новца окривљеном АА4, као и одбране окривљеног АА4, који је навео да је разлог његовог виђања са братом окривљеног АА3 био продаја његове куће у Краљеву, да му је СС пришао, да му је саопштио да му је АА3 послао нешто, али да је он то одбио да прими. Најзад, првостепени суд наводи да је и пресуду у овом делу засновао и на телефонским разговорима вођеним између окривљених АА4 и АА3.

25. Међутим, основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да су разлози које је дао првостепени суд у образложењу побијане пресуде нејасни, те да суд није детаљно ценио и анализирао све доказе који су изведени на главном претресу, посебно исказ сведока СС са главног претреса од 26.02.2014. године у коме је навео да му је АА3 рекао да треба да се сретне са окривљеним АА4 и да поразговара са њим, при чему није одговорио о чему требају уопште да разговарају. Дакле, првостепени суд је овакав исказ сведока требао детаљно да цени, посебно имајући на уму чињеницу да се сведок први пут тада видео са окривљеним АА4, а да притом није знао о чему уопште треба са њим да разговара, те је требао да овакав исказ цени у склопу осталих доказа који се налазе у списима предмета, а посебно телефонских разговара обављених између окривљеног АА3 и СС обављених 24.03.2011. године, затим разговор обављен истог дана између АА3 и окривљеног АА4, као и разговор између окривљеног АА4 и СС, те да детаљном анализом наведених доказа изведе закључак давањем јасних разлога због чега прихвата или не прихвата ове доказе. Дакле суд и у овом делу није анализирао све доказе који су изведени на главном претресу а посебно пресретнуту телефонску комуникацију у ком делу је пресуду оставио без икаквог образложења.

4.3.2. Окр. Жељко АА2

26. Када је у питању окривљени АА2, првостепени суд у образложењу побијане пресуде дајући разлоге за свој закључак наводи да је прихватио исказ окривљеног АА2 у коме је између осталог окривљени АА2 навео да је знао да се ББ2 налази у финансијској кризи и да је хтео да му људски и пријатељски помогне, те да му је тај новац који му је дао, ББ2 вратио након месец дана, што је потврђено и исказом окривљеног ББ2.

27. Међутим, основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд није наведене исказе анализирао детаљно, нити је ценио чињеницу да су осуђени ББ2 и окривљени АА2 у критичном периоду комуницирали путем мобилних телефона, те да из наведене комуникације произлази да је ББ2 јављао АА2 о планираним контролама од стране инспектора Управе за игре на срећу. Притом, основано се жалбом тужиоца указује и на нејасне разлоге које је првостепени суд дао на страни 125 образложења побијане пресуде у ком је цитиро исказ ББ2 у коме је навео да му није познато зашто му је окривљени АА2 дао 300 евра, па имајући на уму и исказ окривљеног АА2 остаје нејасно како првостепени суд закључује да су ова два исказа јасна.

4.3.3. Окр. АА4

28. Када је у питању кривично дело примање мита и закључак суда да нема доказа да је окривљени АА4 извршио предметно кривично дело суд за своју одлуку у образложењу побијане пресуде по налажењу Апелационог суда у Београду такође није дао јасне разлоге. Наиме, суд у образложењу побијане пресуде наводи да се на исказу сада осуђеног ББ који није поткрепљен другим доказима не може заснивати осуђујућа пресуда, при чему је навео да је ценио и друге доказе и да је преслушао многе телефонске разговоре, али је на страни 128 интерпретирао свега неколико разговора.

29. Међутим, разлози првостепеног суда у односу на окривљеног АА4 нису прихватљиви за Апелациони суд у Београду, при чињеници да је осуђени ББ у својој одбрани у полицији 17.05.2011. године и у истрази 19.05.2011. године навео да је од приређивача игара за срећу добио информацију да оптужени АА4 може и хоће да “изађе у сусрет приређивачима уколико то неко и плати”, па је након тога и ступио у контакт са АА4 да су се срели у ресторану Трпеза када је тражио од АА4 да приликом контроле заобиђе његове објекте, те да му је након вечере дао 500 евра које је АА4 узео, при чему је навео да је износ од 500 евра дао и на име савета које је од њега добио. Осуђени ББ је такође навео да му је окривљени АА4 у неколико наврата слао СМС поруке и обавештавао га где су планиране следеће контроле од стране инспектора Управе за игре на срећу, наводећи притом да је окривљеном АА4 још једном приликом дао 1.000 евра у Тржном центру на Бановом брду, да је тај износ требало да послужи како би инспектори Управе приликом контроле заобилазили не само његове објекте него и објекте фирме "АА1" које је држао његов брат од ујака ББ3, као и објекте где је непријављено приређивао посебне игре на срећу ББ4. Даље је објаснио да је договор са АА4 био да му износ од 1.000 евра даје на месечном нивоу, те да је осетио како су након што му је први пут дао новац у износу од 1.000 евра престале да долазе контроле у његове објекте. Дакле имајући на уму исказ осуђеног ББ као и све преслушане телефонске разговоре на које је указао Тужилац за организовани криминал у изјављеној жалби као и низ разговора који се налазе у списима, а који нису ни у жалби тужиоца интерпретирани за Апелациони суд у Београду остаје потпуно нејасно како првостепени суд закључује да нема доказа да је окривљени АА4 извршио предметно кривично дело. Дакле, првостепени суд је био дужан да детаљно анализира све доказе који се налазе у предмету, а посебно транскрипте телефонских разговора на основу којих би могао да изведе јасан закључак да ли се у конкретном случају ради о пријатељском односу и односу у ком окривљени АА4 саветује ББ или се ради о интересном односу, на шта посебно указују разговори вођени између окривљеног АА4 и осуђеног ББ дана 01.04.2011. године.

4.3.4. Окр. АА5

30. Када је у питању окривљена АА5, првостепени суд такође налази и да у односу на ову окривљену нема доказа да је извршила кривично дело примање мита, при чему такву одлуку првостепени суд заснива на исказу окривљене АА5, која је негирала извршење кривичног дела, а која је притом навела да су на име презентације добијали поклоне и то сви инспектори у Управи за игре на срећу, али да поклони нису уручивани директно њој, где је све остављено код шефа одсека који је после поклоне делио осталима.

31. Међутим основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да суд приликом доношења овакве одлуке није ценио ни анализирао све доказе које је извео на главном претресу, а у овом делу посебно исказ шефа Одсека за надзор и контролу Управе за игре на срећу СС1 који није сагласан са исказом окривљене АА5, а коју је првостепени суд морао да доведе у везу са исказом ББ који се у свом исказу изјашњавао и у погледу сарадње са окривљеном АА5, што је првостепени суд пропустио да детаљније анализира.

4.3.5. Окр. АА4

32. Када је у питању однос окривљеног АА4 и осуђених АА7 и АА8 првостепени суд је извео закључак да тужилац није доказао да је окривљени АА4 извршио кривично дело примање мита и поред чињенице да је одбране осуђених АА7 и АА8 ценио у делу у ком су навели да су окривљеном АА4 давали новац и због информација о планираним контролама неких његових непријављених локала изводећи притом закључак да окривљени АА4 нема овлашћења да обавештава путем телефона или СМС порукама о времену и месту планираних контрола приређивача посебних игара на срећу, али да окривљени АА4 није предузео недозвољену радњу.

33. Овакав закључак првостепеног суда није прихватљив за Апелацион суд у Београду, а разлози које је првостепени суд дао у образложењу побијане пресуде су нејасни како се то основано указује и жалбом Тужиоца за организовани криминал. Дакле, при чињеници да је окривљени АА7 у својој изјави навео да је окривљеном АА4 давао новац и због информације о планираним контролама непријављених објеката остаје нејасно како првостепени суд закључује да наведена радња није недозвољена радња предузета од стране окривљеног АА4, посебно имајући у виду чињеницу да је окривљени АА4 био овлашћено службено лице у Управи за игре на срећу чија је обавеза била да приликом спровођења одредби Закона о играма на срећу између осталог врши и надзор и контролу поводом приређивања игара на срећу. Контрола сама по себи подразумева а и како то произлази из Закона о играма на срећу вршење провере да ли се игре на срећу приређују у складу са законом, а омогућавање од стране инспектора за игре на срећу и благовремено јављање приређивачима игара на срећу када се врше контроле да они предузму све радње како би избегли кажњавање за незаконито пословање (тако што би затворили нелегалне објекте или склонили непријављене апарате у легалним објектима и на тај начин избегли плаћање дажбина према држави), по налажењу Апелационог суда у Београду ни у ком случају не може представљати дозвољену, већ представља управо недозвољену радњу коју окривљени АА4 као службено лице у Управи за игре на срећу није могао да предузима у складу са законом.

34. У том смислу првостепени суд је такође морао детаљије да анализира телефонске разговоре вођене између осуђене АА8 и окривљеног АА4, те да те разговоре након детаљне анализе и увезивања са осталим доказима изведеним на главном претресу повеже са радњама које је окривљени АА4 предузимао након успостављања контакта са осуђеном АА8 и АА7, те да након тога изведе закључак да ли је окривљени предузимао радње које су му стављене на терет управо из разлога што је добијао од окривљеног АА7 новац.

4.3.6. Окр. АА6 и окр. АА5

35. Када је у питању ослобађајући део пресуде у односу на окривљеног АА6 и окривљену АА5, првостепени суд налази да нема доказа да су извршили кривична дела и то АА6 давање, а окривљена АА5 примање мита, при чему је наведено да је суд прихватио одбране окривљеног АА6 који је навео да је поклоне давао без икакве обавезе, односно да се не ради о миту, те је АА5 која је такође навела у свом исказу да је од предузећа “Аспект” добила парфем Макс Мара, али да се ради о поклону у виду презентације или знака пажње који су иначе доношени у управу и то не само за њу, те да то није представљало давање мита.

36. Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовано криминал указује да првостепени суд за свој закључак није дао јасне разлоге, посебно да није детаљно ценио све доказе који су изведени на главном претресу а који се односе на ове окривљене и ово кривично дело, те да није детаљно ценио ни исказ осуђеног АА9 код истражног судије 19.05.2011. године у коме је навео да је однео роковник за инспекторе и њиховог шефа и једну кесу са два парфема за жене запослене у управи а поводом 8. марта, при чему је навео да је тада ишао у управу да потпише записник о извршеној контоли. Из доказа изведених на главном претресу произлази да су поклони остављени само запосленима који су били задужени да врше контролу приређивача игара на срећу што суд није ценио на детаљан начин и није анализирао околност да се поклони приређивача игара на срећу остављају управо лицима које су задужена да врше контролу приређивача игара на срећу. Притом је нејасно на основу чега је првостепени суд прихватио одбрану окривљеног АА6 у којој је навео да је давање поклона пословним партнерима знак пажње посебно ако се има на уму однос и својства која су окривљени имали у том периоду, дакле да се не ради о односу између пословних партнера, већ о односу између власника правних лица који организују игре на срећу и државних службеника који су задужени за вршење контроле приређивања игара на срећу. Такође се основано изјављеном жалбом указује да суд није ценио и разговор између окривљеног АА6 и осуђеног АА9 који су водили 22.03.2011. године у 10,33 часова, у коме осуђени АА9 поред осталог обавештава окривљеног АА6 да се чуо са АА5 и да му је она рекла да неће бити казне за три апарата у Великој Плани. Дакле, по налажењу Апелационог суда у Београду изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал основано се указује да првостепени суд није детаљно анализирао све доказе које је извео на главном претресу а који се односе на ово кривично дело и ова окривљена лица, због чега се ни закључак првостепеног суда не може сматрати поузданим.

4.3.7. Окр. АА6 и окр. АА4

37. Када су у питању радње кривичних дела давање и примање мита која су стављена на терет окривљенима АА6 и оптуженом АА4 првостепени суд ослобађајућу пресуду заснива на исказима окривљених АА6 и АА4 који су негирали извршење кривичног дела, као и исказу осуђеног АА9 који је изнео у својству окривљеног а који су сагласни и којима се потврђује да je у комуникацији између окривљених управо реч о ракији а не о новцу. У том смислу првостепени суд анализира и разговор између АА9 и АА6 обављен у 22:37:01 часова који по налажењу првостепеног суда потврђује овакав закључак суда.

38. Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да ни у овом делу првостепени суд није детаљно анализирао све доказе који су изведени на главном претресу ни појединачно ни у међусобној повезаности. У том смислу основано се указује да је суд анализирао разговор обављен између АА9 и АА6 дана 21.03.2011. године у 22:37:01 сати али да притом није анализирао разговор који претходи овом разговору између истих саговорника од 02.03.2011. године у 11:39:24 сати када окривљени АА6 договара са осуђеним АА9 да мора да "АА2" дају неку малу “ракијицу”. Осим тога није анализирао ни разговор између иста ова два саговорника окривљеног АА6 и осуђеног АА9 од 08.03.2011. године у 07:48:39 часова у ком окривљени АА6 налаже осуђеном АА9 да до Београда код "АА2" а затим на крају разговора каже да АА4 да два зелена дреса. Дакле, како то правилно у жалби указује Тужилац за организовани криминал првостепени суд пренебрегава околност да се окривљеном АА4 поклањају некакве зелене ствари и у погледу те околности првостепени суд у образложењу побијане пресуде није дао јасне разлоге. У том смислу нису јасни ни разлози које је првостепени суд дао када су у питању аутомобилске гуме које је АА9 дао АА4, што је неспорно утврђено при чему је првостепени суд прихватио одбрану окривљеног АА4 да му је АА9 необавезно понудио предметне гуме и за наведену околност суд је ценио да иста није узрочно повезана са евентуалним невршењем контроле у објектима окривљеног АА6. С тим у вези, основано се жалбом тужиоца указује да суд није ценио разговор између окривљеног АА4 и осуђеног АА9 од 13.12.2010. године у 20:39:20 часова из ког се види да је окривљени АА4 као службено лици примио четири аутомобилске гуме и четири припадајуће фелне од осуђеног АА9, при чему суд уопште није улазио у мотиве и разлоге да осуђени АА9 предметне гуме и припадајуће фелне даје окривљеном АА4 те евентуално да ли би предметне поклоне уопште и у овом случају као и у претходним случајевима приређивачи игара на срећу давали инспекторима, запосленима у Управи за игре на срећу да се не ради о лицима која су задужена да врше контролу у њиховим објектима.

4.3.8. Окр. ББ1

39. Када је у питању кривично дело примање мита у помагању за које је окривљени ББ1 ослобођен од оптужбе првостепени суд је ценио доказе које је извео на главном претресу, између осталог исказ осуђеног ББ2, затим исказ осуђеног ББ3 као и ББ1 из којих исказа првостепени суд наводи да је неспорно утврђено да је ББ1 од новца који је добијао од осуђеног ББ3 на име поклона део предавао осуђеном ББ2 зато што му је ББ2 путем телефона и СМС порукама достављао податке о времену и месту планираних контрола од стране инспектора Управе за игре на срећу. У том смислу првостепени суд је преслушао и телефонске разговоре који потврђују овакво чињенично стање. На основу свих ових доказа, првостепени суд закључује ипак да нема доказа да је окривљени ББ1 извршио кривично дело примање мита у помагању, наводећи да у конкретном случају да би могло бити речи о помагању неопходно је да буду испуњени услови да се помагање врши у односу на одређено лице и у односу на основно обележје кривичног дела и да се то чини са умишљајем, при чему умишљај помагача оптуженог ББ1 мора да обухвати поред чињенице да својим радњама помаже у извршењу кривичног дела осуђеном ББ2 и сва битна обележја кривичног дела примања мита, те да је мито мотив таквог понашања службеног лица. Затим, првостепени суд наводи да из доказа које је извео на главном претресу тужилац није доказао да је осуђени ББ2 у оквиру свог службеног овлашћења извршио службену радњу коју не би смео извршити или није извршио службену радњу коју би морао извршити и да је захтевао и примио поклон због незаконитог поступања, те да радња достављања података о времену и месту планиране контроле не спада у опис послова и овлашћења осуђеног ББ2.

40. Међутим, овакав став првостепеног суда и разлози које је навео у образложењу побијане пресуде нису прихватљиви за Апелациoни суд у Београду. Ово с тога што при чињеници да је окривљени ББ1 у својој одбрани навео да је имао договор са осуђеним ББ2 да му јавља планиране конроле објеката одређених приређивача посебних игара за срећу како би те информације могао да пренесе ББ3 а да ББ3 за ту услугу плаћа 1.500 еура што је он и пренео ББ3 а што је ББ3 и прихватио, након чега је окривљеном ББ1 за осуђеног ББ2 и давао новац у више наврата. Осуђени ББ2 је у својој добрани пред полицијом навео да је имао договор са ББ1 да јавља планиране контроле те да му је за ту услугу ББ1 давао по 1.500 еура месечно а у последњих шест месеци му је давао отприлике 1.000 еура на име месечне надокнаде, док је осуђени ББ3 навео у свом исказу да је имао договор искључиво са ББ1 а да се ништа није договарао са осуђеним ББ2. Дакле, при оваквом чињеничном стању за Апелациoни суд у Београду остаје потпуно нејасно на основу чега првостепени суд закључује да окривљени ББ1 није извршио кривично дело на начин како му је стављено на терет предметним оптужним актом, и како такав закључак изводи уз образложење да радња достављања података о времену и месту планиране контроле не спада у опис послова и овлашћења осуђеног ББ2. Ово с тога што по налажењу Апелациoног суда у Београду радња достављања података о времену и месту планиране контроле свакако не спада у опис послова и овлашћења осуђеног ББ2 али достављањем таквих података овлашћено службено лице инспекор у Управи за игре на срећу у потпуности обесмишљава сврху службене радње коју накнадно спроводи, односно коју накнадно само формално спроводи при чему је очигледно да је циљ осуђеног ББ2 био да јављањем времена и места где се врши контрола омогући приређивачу игара на срећу да склони непријављене апарате или да непријављени локал затвори чиме службена радња која се обавља у циљу откривања незаконитог пословања остаје потпуно без ефекта а такву радњу је предузимао јер је за ту услугу добијао новац. Дакле, овде се ради о ситуацији у којој службено лице инспектор за игре на срећу откривањем информација има за циљ да службена радња коју треба да изврши изгуби ефекат и смисао за шта он од приређивача игара на срећу преко посредника, у овом случају окривљеног ББ1 прима новац. При оваквом чињеничном стању за Апелациoни суд у Београду остаје потпуно нејасно на основу чега првостепени суд закључује да из доказа који су изведени на главном претресу не произлази да је окривљени ББ1 извршио кривично дело на начин како је то описано оптужним актом, будући да за такав закључак првостепени суд у образложењу побијане пресуде није дао ни јасне ни довољне разлоге.

5. Кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица

5.1. Окр. АА1

41. Када је у питању кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у односу на окривљеног АА1 првостепени суд је истог ослободио од оптужбе да је извршио предметно кривично дело при чему је суд навео да је имао у виду доказе које је извео на главном претресу те да изведени докази не указују да је окривљени извршио кривично дело како му је то стављено оптужним актом на терет. У том смислу, првостепени суд наводи да из исказа судског вештака ВВ произлази да када су у питању уплате и исплате мисли се на тзв. јединице или кредит а не на новац те да ни он сам није у могућности да определи какав би био међусобни однос између јединица (кредита) и стварне валуте која је у оптицају, истичући да се апарати могу користити односно на њима се може играти и без стварног плаћања, без уплата новчаних јединица, због чега суд налази да нема доказа да се оптужени АА1 бавио приређивањем посебних игара на срећу са већим бројем непријављених апарата на локацијама ближе назначеним у оптужници.

42. Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду, разлози које је дао првостепени суд у овом делу пресуде су потпуно нејасни. За Апелациони суд у Београду је нејасно како из овог дела исказа судског вештака ВВ првостепени суд уопште закључује да нема доказа да се окривљени АА1 бавио приређивањем посебних игара на срећу и по налажењу Апелационог суда у Београду нејасно је како уопште овај део исказа определио првостепени суд на такав закључак. При том основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да првостепени суд није детаљно ценио и анализирао доказе које је извео на главном претресу па у том смислу није ценио детаљно ни исказ АА1 који је навео да је поред 100 аутомата за које је имао одобрење имао још 30 аутомата које је држао на двадесет различитих локација. Осим тога, имајући на уму исказе сведока запослених радника у кладионицама које су власништво фирме АА1 и који су навели да су апарати били у функцији те да су радили, за Апелациони суд у Београду остаје нејасно на основу чега првостепени суд закључује да нема доказа да се окривљени АА1 бавио приређивањем посебних игара на срећу са већим бројем непријављених апарата посебно имајући на уму исказ окривљеног АА1 који је навео постојање 30 апарата за које није поседовао одобрење. Дакле, по налажењу Апелационог суда у Београду основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да суд није анализирао све доказе појединачно и у међусобној повезаности и то посебно одбране окривљеног АА1, сведока који су радили у наведеним објектима те видео-записа са СМС порукама и видео-записима пресретнуте телефонске комуникације првенствено између осуђеног ББ2 и окривљеног АА1. Када је у питању пресретнута телефонска комуникација између окривљеног АА1 и осуђеног ББ2 првостепени суд је потпуно изоставио анализу садржине пресретнуте телефонске комуникације и у том делу је побијану пресуду оставио без икаквог образложења.

5.2. Окр. АА2

43. Када је у питању ово кривично дело и окривљени АА2, првостепени суд је закључио да Тужилац за организовани криминал није доказао да је окривљени АА2 коме је фактички поверено обављање појединих послова као одговорно лице у правном лицу "АА3" и "АА5" чији је бренд фирма "АА6" извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Такав закључак првостепени суд је извео на основу доказа изведених на главном претресу како је то навео у образложењу побијане пресуде.

44. Међутим, основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да суд није анализирао детаљно све доказе које је извео на главном претресу посебно СМС поруке и аудио-записе пресретнуте телефонске комуникације које је окривљени АА2 обављао са осуђеним ББ2 а из које комуникације би евентуално могао да се изведе закључак да је окривљени АА2 имао значајну улогу у функционисању објеката бренда "АА6" из којих такође произилази да је управо по инструкцијама окривљеног АА2 и информацијама које је добијао од осуђеног ББ2 о планираним контролама локали овог бренда су затварани, или су на пријављеним објектима аутомати изношени чиме је сама контрола била онемогућена. Дакле, како то правилно указује тужилаштво у изјављеној жалби првостепени суд није анализирао детаљно телефонске разговори који су обављани између окривљеног АА2 и осуђеног ББ2 на које је тужилац указао у жалби те није ценио садржај СМС порука размењених између осуђеног ББ2 и окривљеног АА2 а чијом детаљном анализом би суд могао да изведе закључак о разлозима због којих су окривљени АА2 и осуђени ББ2 разговарали на тај начин и о садржини порука које су размењивали, те евентуално да ли би се такве поруке размењивале и да ли се ради о таквом начину комуникације да није у питању лице коме је фактичко поверено обављање појединих послова у правном лицу "АА3" и "АА5" чији је бренд фирма "АА6".

5.3. Окр. АА3

45. Када је у питању ово кривично дело и окривљени АА3 првостепени суд такође закључује да из доказа који су изведени на главном претресу не произлази да је окривљеном АА3 писменим или усменим овлашћењем фактички поверено обављање појединих послова одговорног лица у правном лицу "АА4" д.о.о. Суд је такође интерпретирао у образложењу побијане пресуде изјаве саслушаних сведока те је на основу доказа које је прикупио у току поступка закључио да исти не указују да је окривљени извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет.

46. Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду основано се изјављеном жалбом указује да суд пропустио да детаљно цени исказе које је извео на главном претресу те у том смислу није детаљно ценио ни исказ сведока СС5 од 26.02.104. године којом приликом је овај сведок изјавио да је са окривљеним АА3 договорио да АА3 у локалу у Инђији који је СС5 узео у закуп инсталира одређени број аутомата и уплатно место за клађење што је АА3 и урадио а из чега се евентуално може извести закључак да је окривљени АА3 организовао како посебне игре на срећу у аутоматима тако и посебне игре на срећу клађења. Осим тога, саслушани сведоци радници у кладионицама су се током поступка изјашњавали да су приликом договарања о ступању у радни однос имали разговор и договор са АА3 о раду у објектима где су се приређивале игре на срећу аутоматима и клађењем, а у погледу околности да ли је окривљени АА3 био фактички одговорно лице задужено за рад кладионица које су пословале у оквиру бренда “MaxBet” изјашњавали су се и сведоци СС3 дана 17.05.2017. године као и СС4 такође 17.05.2017. године при чему су они у својим исказима које суд није анализирао навели да је окривљени АА3 власник кладионице у којој су радили.

47. При том се такође основано изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је суд пропустио да цени разговоре вођене 12.01.2011. године између окривљеног АА4 и окривљеног АА3 у ком окривљени АА4 обавештава окривљеног АА3 да ће ићи у његов локал. Првостепени суд такође није анализирао ни разговоре између окривљеног АА4 и АА3 вођен дана 13.01.2011. године у 18:48:35 минута у ком окривљени АА4 каже окривљеном АА3 “Слушајте, сутра немојте да отварате онај локал који је печатила АА5” а окривљени АА3 одговара “Не, не, не дирамо га док год не добијемо решење”. Дакле, основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да је суд пропустио да детаљно анализира доказе који су изведени на главном претресу будући да би се детаљном анализом ових телефонских комуникација као и других које се налазе у списима предмета могао извести поузданији закључак у вези евентуалног својства окривљеног АА3 односно везаног за предметне локале будући да отварање или затварање локала не може вршити лице које нема никаква па ни фактичка овлашћења.

48. Најзад, основано се изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да суд није дао јасне разлоге приликом анализе налаза и мишљења вештака ВВ1 те његовог исказа од 11.09.2017. године чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка будући да је образложење побијане пресуде у овом делу контрадикторно односно противречно доказима који се налазе у списима предмета. Осим тога, основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је суд пропустио да цени налаз и мишљење судског вештака ВВ због чега је остало нејасно да ли је предметни налаз уопште прихваћен или није прихваћен од стране првостепеног суда и из којих разлога.

49. Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овим решењем указано те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка и након што потпуно утврди чињенично стање бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће у образложењу побијане пресуде дати јасне, довољне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви за Апелациони суд у Београду Посебно одељење.

6. Закључак

50. Ценећи напред изнето, Апелациони суд у Београду је закључио да је жалба Тужиоца за организовани криминал основана, да је жалба браниоца окривљеног АА1 неоснована а да је жалба бранилаца окр. АА беспредметна имајући у виду да је у односу на овог окривљеног поводом изјављених жалби а по службеној дужности оптужба одбијена због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, кривично дело примање мита из члана 367 став 4 Кривичног законика.

51. Са свега напред изнетог Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донело одлуку као у изреци пресуде на основу одредби чланова 457, 458 и 459 ЗКП у вези са чланом 422 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Александар Багаш, с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић