APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

15.10.2019.

Кж1 По1 14/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 14/19
15.10.2019. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за организовани криминал, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Татјане Вуковић, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Савић, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА1 и др., због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези са чланом 33 и чланом 61 став 1 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиoца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3А и браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 32/16 од 15.01.2018. године, у седници већа одржаној дана 14.10.2019. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Честа, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3б, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ4, а у одсуству уредно обавештеног браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, након већања и гласања, дана 15. октобра 2019. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиoца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3А и браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, па се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 32/16 од 15.01.2018. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К.По1.бр. 32/16 од 15.01.2018. године, окривљени АА1, АА2, АА3 и АА4 оглашени су кривим због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези са чланом 33 и чланом 61 став 1 КЗ, те је суд окривљеног АА1 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА2 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца и окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци. У смислу одредбе члана 63 КЗ окривљенима АА1 и АА2 се у изречене казне затвора урачунава време проведено у притвору, док се окривљеним АА3 и АА4 у изречене казне затвора урачунава време проведено на задржавању у вези са кривичним делом и то: окривљеном АА1 почев од 16.09.2015. године до 29.03.2016. године, окривљеном АА2 почев од 16.09.2015. године до 29.03.2016. године, окривљеном АА3 дан 17.09.2015. године и окривљеном АА4 почев од 16.09.2015. године до 17.09.2015. године. На основу одредбе члана 261 и члана 264 ЗКП окривљени су обавезани да надокнаде трошкове кривичног поступка о чијој висини ће накнадно бити одлучено посебним решењем, као и да суду на име паушала плате износ од по 20.000,00 динара у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. На основу одредбе члана 350 став 5 КЗ у вези са чланом 87 КЗ изриче се мера безбедности одузимања предмета, па се од окривљеног АА1 одузима мобилни телефон марке - следи детаљан опис одузетих предмета, од окривљеног АА2: - следи детаљан опис одузетих предмета, од окривљеног АА3 - следи детаљан опис одузетих предмета 6. На основу одредбе члана 91 и члана 92 КЗ у вези одредбе члана 538 и члана 541 ЗКП од окривљених се одузима имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окривљеног АА1 новац у износу од 1.750 евра, окривљеног АА2 новац у износу од 1.750 евра, окривљеног АА3 новац у износу од 1.200 евра и окривљеног АА4 новац у износу од 1.250 евра, све у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате које износе су окривљени дужни платити у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили:

- Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелaциони суд у Београду, као другостепени, преиначи побијану пресуду тако што ће окривљенима изрећи казне затвора у дужем трајању и новчане казне;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине првостeпену пресуду и предмет врати првостeпеном суду на поновни поступак или исту преиначи и ослободи окривљеног од одговорности или му изрекне блажу казну;

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине првостeпену пресуду и врати је првостeпеном суду на поновно суђење, те да браниоца окривљеног обавести о седници већа другостепеног суда;

- бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3А, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешне примене кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациoни суд у Београду укине пресуду и предмет врати првостeпеном суду на поновно одлучивање, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда и

- бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одуке о казни и одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациoни суд у Београду усвоји жалбу, првостeпену пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 16/19 од 13.06.2019. године, предложило да се жалба окривљеног АА1 одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Честа, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3б, који се јавио по заменичком пуномоћју за адвоката АБ3А, окривљеног АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ4, а у одсуству уредно обавештеног браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у изјављеним жалбама, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Тужилаштва за организовани криминал датог на седници већа, као и у напред цитираном поднеску, нашао:

- жалбе су неосноване.

Жалбом браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 првостепена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП истицањем да је изрека пресуде неразумљива и противречна сама себи, јер из исте произлази да је окривљени као припадник организоване криминалне групе вршио недозвољен транзит миграната од територије Републике Мађарске до Републике Аустрије, док су организатори организоване криминалне групе ОС1 и ОС2 осуђени за организацију недозвољеног прелаза миграната између Републике Србије и Републике Мађарске, као и њихов недозвољен транзит кроз територију Репбулике Србије, те се погрешно изреком побијане пресуде окривљеном ставља на терет кривично дело са којим нема додирних тачака.

Међутим, насупрот овим жалбеним наводима, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, изрека побијане пресуде је разумљива, садржи све чињенице и околности које су од значаја за одлучивање у овој кривичноправној ствари, а у образложењу побијане пресуде дати су довољно јасни, уверљиви и аргументовани разлози о свим елементима кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног да је у конкретном случају учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, оцењени као неосновани.

О наведеној околности, која се односи на подручје на коме су вршене инкриминисане радње које се окривљеном стављају на терет, првостепени суд је дао довољно јасне и аргументоване разлоге на страни 132. образложења пресуде, правилно налазећи да су радње недозвољеног прелаза државне границе окривљени започињали на територији Републике Србије, где су постизали договор са организаторима организоване криминалне групе, а да су затим настављали да их врше на територијама других земаља, при чему конкретно окривљени АА1 на територији Републике Мађарске и Републике Аустрије, што све указује на њихову функционалну повезаност кроз заједничко деловање у циљу омогућавања недозвољеног преласка границе Републике Србије страним држављанима – мигрантима, на њиховом путу до Републике Аустрије, као крајње дестиннације. Код напред изнетог, насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног, у изреци првостепене пресуде је прецизно наведено да су сви окривљени, заједно са организаторима организоване криминалне групе, у инкриминисаном периоду деловали на територији Републике Србије – Београда, Крњаче, Боговађе, Чачка, Параћина, Крагујевца, Панчева и Суботице – Хоргоша, Републике Мађарске и Републике Аустрије предузимајући радње кривичног дела за које су оглашени кривим, те не стоје жалбени наводи браниоца да је изрека пресуде у делу који се односи на место извршења предметног кривичног дела неразумљива, указивањем да је организована криминална група деловала на подручју која нема додирних тачака са местом извршења кривичног дела за које је окривљени АА1 оглашен кривим.

Надаље, изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА1 се указује да нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело, јер је суд одлуку о кривици АА1 засновао на пресудама по споразумима о признању кривичног дела са Тужиоцем за организовани криминал, као и изјавама саокривљених, који су услед дуготрајног боравка у притвору били мотивисани да се договоре са тужиоцем, а што не може бити коришћено као доказ у кривичном поступку.

Међутим, по оцени овог суда, овакви жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени су као неосновани, а код чињенице да је правилно првостепени суд, применом одредбе члана 406 став 1 тачка 5 ЗКП извршио увид у записник о саслушању у својству осумњиченог ОС1 Кти. бр. 24/15 од 15.12.2015. године сачињен у Тужилаштву за организовани криминал, будући да закон дозвољава могућност да се веће упозна са садржином писмена ако је реч о исказу саоптуженог према коме је кривични поступак већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом, што је овде случај, а који исказ је дат у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку. Чињеница да је након давања исказа, окривљени ОС1 са Тужиоцем за организовани криминал закључио споразум о признању кривичног дела Ск.бр. 83/15 од 21.12.2015. године, који је прихваћен пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења Спк.По1.бр. 83/15 од 25.12.2015. године, није од утицаја на другачији закључак суда, будући да се у конкретном случају ради о исказу саоптуженог, који се може користити у кривичном поступку у смислу цитиране законске одредбе, а не о “признању” које је производ нагодбе са Тужиоцем за организовани криминал датом у оквиру споразума о признању кривичног дела, због чега су супротни жалбени наводи браниоца, оцењени као неосновани.

При томе, закључак првостепеног суда да је окривљени АА1 извршио кривично дело у време, на месту и на начин ближе описан у тачкама 2., 3., 6., 9., 10., 14. и 15. изреке пресуде, није заснован једино и искључиво на основу наведених исказа саокривљених и пресуда којима су прихваћени споразуми о признању кривичног дела, а како се то неосновано жалбом браниоца истиче.

Наиме, првостепени суд у образложењу пресуде, износи анализу чињеничног стања, наводећи шта је утврдио из изведених доказа, износећи истовремено и оцену истих, као и разлоге из којих је прихватио или не поједине изведене доказе и у ком делу, те посебно на странама 117.,118.,119. и 120. образложења пресуде даје јасне и аргуметоване разлоге за свој закључак да је окривљени АА1 у време, на месту и на начин ближе описан у изреци пресуде извршио кривично дело које му се ставља на терет.

С тим у вези, правилно је првостепени суд прихватио исказ сада правноснажно осуђеног ОС1 који је навео да познаје АА1, који је преко неких својих пријатеља чуо за њега и контактирао га у жељи да заради новац, наводећи да је он лично дао могућност АА1 да бира да ли ће да превози мигранте или ће да мотри на полицију, а да је АА1 од случаја до случаја радио или једно или друго. У ситуацијама када се одлучивао да превози мигранте, АА1 их је водио од Републике Мађарске до крајњег одредишта у Бечу и за ту радњу је добијао новац и то по правилу 200 евра по мигранту, док је за “чишћење” до Беча добијао 500 евра, а у ситуацијама када је "чистио" само у Мађарској, док се возачи миграната не укључе на аутопут, добијао је 100 евра. Сагласно наведеном, из исказа сведока СС1, власника рент-а-кар агенције “M. P.” из Београда произлази да је окривљеног АА1 препознао као АА1, чији број телефона је имао меморисан у свом телефону под именом "П. С.", те навео да је током 2015. године АА1 изнајмљивао путничко моторно возило “Opel Insignia”, регистарсних ознака _, с тим да је за сваки изнајмљени аутомобил у агенцији сачињаван уговор у коме се прецизно наводило ког дана и у колико сати је возило изнајмљено, као и лични подаци лица које изнајмљује возило, а што је у складу са извештајима рент-а-кар агенције “M. P.” од 27.10.2015. године и релацијом кретања наведеног возила, које је закупио окривљени АА1, а из којих доказа недвосмислено произлази да је предметно возило у дане 19.04., 25.04., 30.04. и 12.05.2015. године коришћено на релацији Томпа-Морахалом-Беч.

У прилог закључку да је окривљени АА1 извршио радње кривичног дела које му се стављају на терет изреком побијане пресуде указују и разговори вођени између ОС2 и АА1 дана 30.04.2015. године, па тако у разговору вођеном у 07:22:46 ОС2 пита:“Где си”, на шта му АА1 одговара: “Ево сам на 30 километара, 20 километара испред границе, 20 километара испред Аустрије”, ОС2: “20 километара си од Аустрије”, АА1: “Аха”, док у разговору вођеном 10-15 минута касније, тј. у 07:36:48 АА1 јавља: “Ушао сам брате”, те је правилно првостепени суд приликом оцене транскрипата пресретнутих разговора који се односе на окривљеног АА1, а које је детаљно цитирао на странама 118.,119. и 120. образложења пресуде, имао у виду да су сви окривљени, а у односу на које је постојала наредба за тајни надзор и снимање комуникација, потврдили да су учесници у предметним разговорима, односно да је реч о разговорима који су они водили, због чега не стоје жалбени наводи браниоца окривљеног да се у конкретном случају не ради о окривљеном АА1, те да се надимак “П.” може односити и на друго лице.

У том смислу, правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА1 који је навео да је границу прелазио искључиво због пословних обавеза, те да ни на који начин није долазио у додир са лицима која су се бавила превозом илегалних миграната, будући да, супротно наведеном, разговор вођен између правноснажно осуђеног ОС3 и окр. АА1, месец дана након инкримисаног периода, тј. дана 15.05.2015. године у 19:44:06, управо указује на улогу окривљеног АА1 и на правилан закључак суда да је критичном приликом државну границу прелазио ради преузимања и превоза илегалних миграната, а не због пословних обавеза. Наиме, у предметном разговору окривљени АА1 саопштава ОС3: “Ја сам био, колико задњих 10 дана сам био 5 тура, све укупно 3 пута и 2 пута сад. Један проблемчић сам ја имао сад”, на шта му ОС3 одговара: “Знам, знам, знам, кад си побегао десно”, АА1: “То проблемчић мени? Ја само то дум, дум, дум, ћао”, да би у наставку разговора ОС3 упитао: “Не знам да ли је онај мали "Ш." неког слао, нешто ово, оно или”, на шта му АА1 одговара: “Јесте двојицу код Кечкемета, али су са својим аутомобилима пали”.

На правилан закључак суда да се у конкретном случају ради о окривљеном АА1 који је својим возилом превозио илегалне мигранте указују и бројни разговори који су током 24., 25. и 26.04. 2015. године водили ОС2 и ОС1, а који указују на улогу окр. АА1 кога је ангажовао сада правноснажно осуђени ОС1 у циљу прихвата миграната на подручју Републике Мађарске и њиховог даљег и недозвољеног превожења ка Републици Аустрији, при чему је осуђени ОС1 телефонских путем истовремено обавештавао сада правноснажно осуђеног ОС2 о тачном времену и месту преузимања миграната и ситуацију у ближој околини места одакле се преузимају мигранти и кретања возача који су превозили мигранте, а које чињенично стање је како је напред наведено, утврђено из исказа правноснажно осуђеног ОС1, извештаја рент-а-кар агенције “M. P.” из кога произлази да је окривљени АА1 на граничном прелезу Келебија са возилом марке “Opel Insignia” прелазио границу у време, на место и на нчин ближе описан у изреци пресуде, због чега су жалбени наводи браниоца којима се указује да нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело, оцењени као неосновани. Између осталог, на напред наведени закључак суда посебно указује разговор вођен дана 25.04.2015. године између ОС1 и ОС2, где у 00:58:08 ОС1 пита: “За колко су они ту, за колко људи могу да буду”, на шта му ОС2 одговара: “За 2-3 минута они су ту”, ОС1: “Ајде, ајде, 4 спреми за АА1, 4 за АА1 само спреми, код тебе је 5 минута ту”, док у разговору вођеном у 01:02:19 ОС2 поставља питање: “Брате, који кола има брате АА1”, на шта му ОС1 одговара: “АА1 има сиву “Insigniu”, а затим му поручује: “Ево га АА1, ево га АА1 стиже. Иде прво један ауто, па мађарски бели, па за њим је АА1”, да би у разговору вођеном у 03:46:27 ОС1 јавио: “Е "М.”, АА1 ушао горе у Аустрију”, што кореспондира са писаним доказима у списима предмета из којих се утврђује да је окривљени АА1 у наведеном периоду користио возило марке “Opel Insignia” на релацији Томпа-Морахолом-Беч.

Код напред изнетог, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, адоката АБ1, којима се оспорава чињенично стање ближе наведено у изреци пресуде указивањем да нису дати разлози о томе да је окривљени АА1 постао припадник организоване криминалне групе чији су организатори били правноснажно осуђени ОС2 и ОС1, као и да се не зна каква је улога овог окривљеног, при чему је извештај рент-а-кар агенције о кретању возила окривљеног АА1 незаконит доказ, а из наведених разговора се не може закључити да је окривљени извршио предметно кривично дело, будући да је за свој закључак о кривици окривљеног АА1 првостепени суд у образложењу пресуде дао јасне, недвосмислене и уверљиве разлоге, које у свему као правилне, прихвата и овај суд.

Жалбом браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 се истиче да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба ЗКП, јер је суд, одлучујући о кривици окривљеног АА2, прихватио споразуме о признању кривичног дела који су закључени у току поступка, с тим да највећи значај даје споразуму окривљеног ОС1, који је, између осталог, осуђиван за кривично дело из члана 246 став 1 КЗ, па је суд његове наводе морао да провери извођењем и других доказа. Такође, на видео записима се види да окривљени са супругом својим аутомобилом прелази државну границу, што не указује на вршење било ког кривичног дела, док транскрипти преслушаних разговора указују да је се бавио продајом возила, а не да се договарао да превози мигранте. Такође, суд није на правилан начин ценио исказе сведока СС2 и СС3, који иду у корист окривљеном, а који су потврдили да је спорни комби беле боје продат лицу П. М., а не окривљеном АА2. Код напред изнетог, током поступка није доказано да је окривљени био припадник организоване криминалне групе, јер никад није био у контакту ни са каквим мигрантима, већ је само покушао је да окривљеном ОС1 прода нека возила.

По оцени овог суда, овакви жалбени наводи браниоца окривљеног АА2, којима се оспорава закључак суда да је окривљени извршио предметно кривично дело ближе описано у тачкама 1., 4., 5., 10., 11., 12. и 13. изреке побијане пресуде, оцењени су као неосновани и без утицаја на другачију одлуку суда. С тим у вези, како је напред наведено, суд је правилном применом одредбе члана 406 став 1 тачка 5 ЗКП извршио увид у записник о саслушању у својству осумњиченог ОС1, који је састављен дана 15.12.2015. године у Тужилаштву за организовани криминал, који записник је дат у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и може се користити као доказ у поступку, а потом је правилном анализом свих изведених доказа, које је ценио појединачно и у међусобној вези једног са другим, утврдио да је током поступка, на несумњив и поуздан начин доказано да је окривљени извршио предметно кривично дело, због чега су супротни жалбени наводи браниоца, оцењени као неосновани.

Наиме, у прилог закључку суда да је окривљени АА2 извршио предметно кривично дело говори исказ сада правноснажно осуђеног ОС1, који је навео да је окривљени АА2 дошао код њега и да му је он лично дао задатак да превози мигранте, с тим што је АА2 возио мигранте у два-три наврата, а затим је довео неког свог познаника који је преузео улогу возача, док из исказа правноснажно осуђеног ОС3 произлази да је исти вршио задатак “чистача” у намери да возачима илегалних миграната омогући несметано кретање, при чему је тај задатак по правилу обављао са још неким лицем кога он није лично познавао, али је знао њихове надимке “АА1”, “АА2” итд. У склопу наведеног, суд је правилно ценио разговор вођен између правноснажно осуђених ОС2 и ОС1 током 13. и 14. априла 2015. године, у којима се јасно указује на улогу окривљеног АА2 у обезбеђивању неопходног комби возила за превоз илегалних миграната, те је тако у разговору вођеном 13.04.2015. године у 19:43:27 ОС2 поручује ОС1: “Брате, пошаљи сутра мало комби, мало људи 12 или 14 разумеш”, на шта му ОС1 одговара: “Добро, зваћу ја АА2”, ОС2: “Да, АА2 брате пошаљи”, да би затим у разговору вођеном наредног дана у 12:51:48 ОС2 питао ОС1: “Колко може вечерас?”, на шта му ОС1 одговара: “Каже ми АА2 12, не може више да стане у онај комби, може ајде један тамо, овамо, али 12 – 13 максимум”.

С тим у вези, суд је имао у виду и извештај Службе за борбу против организованог криминала – Одсека за сузбијање, трговину и кријумчарење људи од 07.07.2015. године о извршеним проверама кроз евиденције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, из кога произлази да је окривљени АА2 прешао државну границу између Републике Србије и Републике Мађарске 14.04.2015. године у 17:16 часова на граничном прелазу Хоргош, а да је СС4, исту државну границу на истом граничном прелазу прешао одмах након њега, тј. минут касније. У том смислу, правилно је првостепени суд ценио део исказа сведока СС3, који је навео да је био власник комби возила марке “Citroen”, регистарских ознака TO 000, које возило је затим продао, да би накнадно био обавештен да је возило из неког разлога задржано од стране мађарске полиције и да само он као формални власник исто може и да преузме. Самим тим, правилно је првостепени суд дошао до закључка да је окривљеног АА2, сада правноснажно осуђени ОС1 у конкретном случају ангажовао да пронађе возило и возача за недозвољен транзит миграната на подручју Републике Мађарске, што је окривљени АА2 и учинио, прибављајући комби возило регистарских ознака _, власништво СС3 и ангажујући СС4, зв. “З.”, да управља предметним возилом из Републике Мађарске ка Републици Аустрији, који је то возило и преузео у намери да изврши недозвољен транзит миграната до унапред договореног места у Републици Аустрији, при чему је и сам окривљени АА2 дана 14.04.2015. године аутомобилом марке “Citroen C5”, реистарских ознака _, прешао државну границу између Републике Мађарске и Републике Аустрије на граничном прелазу Хоргош, како би заједно са сада правноснажно осуђеним ОС3 вршио задатак “чистача”, са намером да возача комбија СС4 обавештавају о могућим полицијским патролама на путу кроз Републику Мађарску, односно да му омогуће несметано кретање.

Стога су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног који указује да из исказа саслушаних сведока произлази супротан закључак од онога који је дат у првостепеној пресуди, будући да је правилно првостепени суд нашао да је окривљени АА2 заједно са СС3 дана 03.06.2015. године прешао државну границу на граничном прелазу Хоргош у 13:08 часова, те отишао на подручје Републике Мађарске у намери да преузме комби возило марке “Citroen jumper”, регистарских ознака _, којим су недозвољено превожени мигранти, које је од 14.04.2015. године задржано од стране мађарске полиције, а на шта указују и бројни пресретнути разговори које окривљени АА2 води у периоду од 27. маја до 03. јуна, детаљно интерпретирани на странама 124. и 125. пресуде, из којих се недвосмислено види да је окривљеном АА2 од почетка било јасно у које сврхе ће се употребити комби возило којим је управљао СС4, који је затим лишен слободе, заједно са илегалним мигрантима од стране мађарске полиције, а у којима се говори о сведоку СС3 који као формални власник, треба да преузме из мађарске полиције комби возило марке “Citroen jumper”.

Код напред изнетог, правилан је закључак првостпеног суда да је током поступка несумњиво утврђено да је окривљени АА2 имао задатак да на територији Београда, Чачка, Параћина или Крагујевца пронађе путничка или комби возила и лица која би имала задатак возача миграната са подручја Републике Мађарске до Републике Аустрије, те да их потом упути на подручје Републике Мађарске ради прихвата и превоза миграната ка територији Републике Аустрије, а повремено је имао задатак и да новим возачима миграната покаже место на територији Републике Мађарске одакле се преузимају недозвољено пребачени мигранти или да се у недозвољен транзит илегалних миграната укључи као “чистач” водећи рачуна о присуству полиције на путу, на начин ближе описан у тачкама 1., 4., 5., 10., 11., 12. и 13. изреке побијане пресуде, будући да је првостепени суд за свој закључак да је окривљени извршио предметно кривично дело, у образложењу првостепене пресуде дао јасне и непротивречне разлоге, које у свему као правилне, прихвата и овај суд, те се неосновано изјављеном жалбом истиче да је побијана пресуда заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању.

Жалбом браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3А оспорава се чињенично стање ближе описано у изреци првостепене пресуде указивањем да током поступка нису изведени докази да је окривљени АА3 непосредно комуницирао са ОС2, нити да је примао налоге од организатора организоване криминалне групе, као и да је задатке вршио за износ од 150 евра, али не мање од укупно 1200 евра. Ово стога, што осуђени ОС1 никад није споменуо име окривљеног АА3, већ је помињао извесног А., при чему током поступка није на несумњив начин утврђено да се ради управо о окривљеном АА3. Ово посебно због чињенице да се извесни А. помиње у транскриптима разговора од 25.04.2015. године, док се прва радња која се АА3 ставља на терет је дан 02.05.2015. године. Надаље, током поступка је остало нејасно на основу чега је суд утврдио да је окривљени критичном приликом превозио мигранте, будући да не може постојати кривично дело ако се превозе страна лица, што је у конкретном случају окривљени АА3 урадио. Надаље, да би постојало предметно кривично дело неопходно је да се утврди да је окривљени био припадник организоване криминалне групе, међутим, током поступка није доказано да је окривљени имао свест да припада било каквој групи.

Међутим, овакви жалбени наводи браниоца окривљеног, оцењени су као неосновани, будући да је првостепени суд, правилном анализом свих изведених доказа, изложио резултате до којих је дошао том анализом и на довољно јасан и прегледан начин показао везу појединих доказних резултата и оцену доказаности чињеница наведених у оптужном акту.

Наиме, из исказа правнснажно осуђеног ОС1 који је дао на записнику о саслушању осумњиченог Кти.бр. 24/15 од 15.12.2015. године произлази да је након што му је предочена фотографија окривљеног АА3 изјавио да је окривљеног АА3 упознао тако што је исти у Мађарској возио за неку другу "екипу", за неке Албанце, те су тако ступили у контакт, као и да је АА3 за ОС2 и њега пар пута пута возио мигранте од Морахалома до Беча, те да колико се сећа, платили су му 150 евра по мигранту, те код напред наведеног, не стоје жалбени наводи браниоца којима указује да током поступка није на несумњив начин утврђен идентитет окривљеног АА3.

Надаље, правилно је првостепени суд ценио одбрану окривљеног АА3, који је навео да није знао да је критичном приликом превозио мигранте, те да је мислио да се ради о путницима којима је побегао аутобус, налазећи да оваква одбрана окривљеног неуверљива и нелогична, те оповргнута изведеним доказима, које је суд детаљно интерпретирао на странама 126., 127. и 128. образложења пресуде. На овакав закључак суда посебно упућује и разговор вођен 05.05.2015. године између ОС2 и ОС1, па тако у 05:22:49 ОС1 јавља ОС2: “Ја сам послао људе, слушај буди спреман брате да шаљеш, ја мислим да ће да иде пет, па онда иде осам, па опет пет, али знаш како у осам, где иде осам у џипа, црни џип, ту мора мали људи, што мањи”, на шта ОС2 узвраћа питањем: “За колко ће они кола тамо?”, ОС1: “Ево за два минута ти јављам брате, разумеш колко брзо су они ту, сви брзо, брате разумеш”, да би у наставку разговора ОС1 саопштио ОС2: “Сад ће да дође прво један ауто за пет људи, Меган беле боје, пет људи у караван и осам у џипа и назад сви седају, назад сви могу да седну назад, ситне људе бирај, немој дебеле неке”. У даљем току разговора, ОС1 преко два телефона, истовремено прича са ОС2 и са окривљеним АА3, при чему АА3 пита: “Који ће ауто први да дође, џип или овај твој?”, “Џип, џип, а ти си џип, до колко си тамо А.?”....“Четири, пет минута, ај мораш ми јавиш кад будеш на двојци”, да би затим ОС1 саопштио ОС2: “Прво ће џип да дође.... за четири минута је тамо џип и овај после њега одма”, ОС2: “Мора да има један минут разлика”, ОС1: “Рекао сам му ја, зваће ме са двојке, са двојке ће да ме зове А. не брини се ништа....џип је кренуо, ајде, ајде, ајде...минут је ту....мурија, реци им да се склоне, мурија, мурија”, да би након прекида везе иста била убрзо успостављена и у том разговору обављеном у 05:40:11 ОС1 прво јавља: “Мурија пун гас, иде ка њима... таман треба да се товаре, они ка њима иду. ОС3 ми јавља. Сачекај”, да би му у наставку разговора ОС2 поручио: “Зови А.”, након чега му ОС1 поручује: “Он је сада на двојци, иде тројка, четворка, значи два километра од људи....одма` осам људи”, ОС2: “Купи, купи сад”. На крају у разговору вођеном у 05:54:34 ОС1 радосно јавља: “Сви на аутопуту”, ОС2: “Ајде онда брате, ајде. Срећан ти пут”, ОС1: “Срећан теби пут, хахахаха”.

Када се има у виду животна доб и опште образовање окривљеног, чињеница да је окривљени у својој одбрани навео да је једном приликом био ухапшен у Републици Мађарској због превоза миграната, да му је из медија било познато да је актуелна мигрантска криза и да доста људи жели да се пребаци у државе Западне Европе, по налажењу овог суда, све напред наведено указује на правилан закључак првостепеног суда који је одбрану окривљеног, у којој је навео да му није било познато да превози мигранте, оценио као неуверљиву, нелогичну и у супротности са изведеним доказима, а посебно транскриптима разговора који су неспорно вођени између ОС1 и ОС2а, као и ОС1 и окривљеног АА3. Ово све, ако се има у виду да из доказног поступка и одбране окривљеног несумњиво произлази да је окривљени повремено превозио путнике од Београда до Беча, иако никада није био регистрован за превоз путника, што је чинио због лошег материјалног стања у коме се налазио, те да је критичном приликом пристао да обави превоз страних путника, возилом џипа марке “Хyundai” од Мађарске до Беча за износ од 200 евра, при чему му није било познато због чега га је извесни С., кога је том приликом упознао и који му је дао телефон са картицом поново позвао када је био у Мађарској и од њега захтевао да му јави ако успут негде примети полицију на путу до Беча, наводећи да му ништа није било сумњиво, те да је то за њега била као и свака друга вожња. Напред изнета одбрана окривљеног, у присуству осталих изведених доказа, а посебно исказа ОС1 и транскрипата преслушаних разговора, указује на правилан закључак првостепеног суда који је нашао да је окривљени у конкретном случају знао да се ради о недозвољеном превозу миграната, те да му је задатак био да на подручју Мађарске прихвати, смести у возило и у својству возача омогући недозвољен транзит мигрантима од Мађарске до Аустрије или да се у недозвољен транзит преко територије Мађарске укључи као “чистач” водећи рачуна о постојању полиције на путу, а о којим одлучним чињеницама је првостепени суд дао довољно јасне и аргументоване разлоге у образложењу побијане пресуде, у свему прихватљиве и за овај суд.

Такође, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, неосновани су и жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 да окривљени није прешао државну границу на недозвољен начин, нити је преко ње кријумчарио људе, при чему кривично дело које му се ставља на терет као везивни елемент познаје једино територију Републике Србије и границу Републике Србије, при чему је окривљени АА3 осуђен од стране суда у Републици Мађарској, који је једини надлежан да суди за ово дело, с обзиром да су инкриминисане радње предузимане и на територији Републике Мађарске и на територији Републике Аустрије.

Међутим, по правилном налажењу првостепеног суда, појам омогућавања преласка државне границе у смислу наведене законске одредбе не представља само радњу која непосредно означава прелаз граничне линије између две државе, у овом случају Републике Србије и Републике Мађарске, већ обухвата све оне радње које су повезане са тим и без којих недозвољени прелаз границе другом лицу не би био могућ, а посебно имајући у виду да су окривљени радњу извршења започињали на територији Републике Србије, где су постизали договор са организаторима организоване криминалне групе, а да су тек након тога поступали на територијама других држава, што све заједно указује на њихову функционалну повезаност кроз заједничко деловање у циљу омогућавања недозвољеног преласка границе Србије страним држављанима – мигрантима, о чему се суд детаљно изјашњљвао на страни 132. образложења пресуде.

Надаље, не стоје ни жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 којима се указује да је окривљени већ осуђен за исто кривично дело пресудом Среског суда у Сегедину 7B 1534/2015/23 од 31.08.2016. године. Наиме, по правилном налажењу првостепеног суда не ради се о пресуђеној ствари и поред чињенице да је реч о истом кривичном делу, с обзиром да из чињеничног описа наведене пресуде произлази да се у истој не наводи време извршења кривичног дела, али се између осталог наводи да је окривљени у своје возило примио седам миграната у намери да их превезе у Беч и да је то возило заустављено од стране Пограничне полиције у месту Морахалом, након чега су против окривљеног и миграната предузете одговарајуће мере. Супротно наведеном, оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 21/16 од 14.03.2016. године измењеном 27.10.2016. године окривљеном су стављене на терет три појединачне радње описане у тачкама 7., 8. и 12. изреке пресуде, а које се ни на који начин не односе на догађај за који је окривљени већ осуђен у Републици Мађарској, будући да му је тачкама 7. и 8. изреке оглашен кривим да је примио у своје возило мигранте и исте превезао до Беча у Републици Аустрији, без да је било год тренутка заустављен и задржан од стране мађарске полиције, док му је у радњама описаним под тачком 12. стављено на терет да је поступао као „чистач“ пута, а што никако не кореспондира са чињеничним стањем описаним у предметној пресуди мађарског суда.

Жалбом браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4, првостeпена пресуда се побија због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, истицањем да је чињенични опис изреке пресуде нејасан, јер суд произвољно закључује да је доказано да је окриљени АА4 имао задатак да преузима новац са подручја Боговађе, а затим се наводи да је предавао новац ОС2у, а по његовом налогу предавао ОС1 и ОС4. Међутим, током поступка је неспорно утврђено да окривљени АА4 није познавао ОС1 нити је са истим комуницирао нити је истом предао ниједну пошиљку новца, већ је управо у својој одбрани убедљиво и јасно описао на који начин је дошао у ситуацију да врши превоз ОС2а, колику је зараду остваривао и како је наплаћивао извршени превоз такси возила, због чега се у његовим радњама не стичу никаква објективна и субјективна обележја кривичног дела за које је оглашен кривим првостeпеном пресудом. Окривљени није знао за постојање других лица, нити је имао договор са њима о заједничком извршењу кривичног дела било са умишљајем било из нехата, нити је у било каквој вези са осталим окривљенима, а такође није добијао никакве задатке од стране окривљеног ОС2 нити му је било познато шта су друга лица која се појављују у предметном поступку обављала у вези миграната. С тим у вези, суд погрешно закључује да је исказом ОС4 оповргнута одбрана окривљеног АА4, јер је управо окривљени ОС4 потврдио оно што је тврдио и окривљени АА4, а што закључак суда у погледу кривице окривљеног АА4 чини крајње произвољним и погрешним.

Међутим, овакви жалбени наводи браниоца окривљеног, којима истиче да је пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, указивањем на неразумљивост изреке пресуде, оцењени су као неосновани.

Наиме, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, изрека побијане пресуде је разумљива, садржи све чињенице и околности које су од значаја за одлучивање у овој кривичноправној ствари, а у образложењу побијане пресуде дати су довољно јасни, уверљиви и аргументовани разлози о свим елементима кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног да је у конкретном случају учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, оцењени као неосновани.

С тим у вези, неосновано се жалбом браниоца окривљеног АА4, првостeпена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања везано за тачке 7., 8., 12., 13. и 15. изреке побијане пресуде, јер је првостeпени суд чињенично стање у свему потпуно и правилно утврдио, те правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу закључио да је окривљени извршио кривичноправне радње управо онако како је наведено у изреци првостепене пресуде, а за свој закључак дао правилне, довољне и детаљне разлоге на странама 128., 129. и 130. образложења пресуде.

Наиме, по оцени Апелациoног суда у Београду, Посебног одељења, изнети жалбени наводи браниоца окривљеног АА4, којима се суштински истиче да окривљени није знао да новац који је преузимао од ОС2 и затим предавао ОС4 потиче од кривичног дела, као и да није знао да се ОС2 бави недозвољеним превозом илегалних миграната, а како је то тврдио и у својој одбрани, те поновио у жалбеним наводима, оцењени су као неосновани, имајући у виду да је првостeпени суд, доносећи побијану пресуду, дао јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама у конкретној кривично-правној ствари, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд, те да образложење побијане пресуде садржи све разлоге о одлучним чињеницама из којих се јасно и недвосмислено закључује да је окривљени извршио кривично дело за које је оглашен кривим.

Суд је, при томе, имао у виду исказ сада правноснажно осуђеног ОС4 који је навео да познаје таксисту чији је надимак “Ћ.” из Лазаревца и који је возио ОС2, а чије је презиме колико се сећа АА4, те је навео да се дешавало да му за извршени задатак паре доноси управо тај таксиста из Лазаревца који је ОС2 стално возио, а кога су сви ословљали по надимку “Ћ”. Осим тога, суд је имао у виду и већи број разговора који су током 04.05.2015. године обавили ОС2 и ОС4, а који указује на улогу АА4 о предавању новца који потиче из кривичног дела једном од припадника организоване криминалне групе. Наиме, између осталог, у разговору вођеном у 17:34:04 часова ОС2 пита “Кажи ми брате колко има тих кола, колко има све кола скупа”, на шта му ОС4 одговара “Па не знам како ћемо да рачунамо онога што је оставио оне, у пизду материну ... па су прешли преко ... имаш десет онда”, ОС2 “десет кола, добро ајде”, ОС4 “Где си ти”, ОС2 “У граду сам... даћу... Ћ паре”, ОС4: “Да, ту сам ја кући, близу моје куће да знаш”, ОС2: “Само ја кад тебе зовем ти крени, зови човека брате и то је то”, ОС4: “Важи, само ти мени јави шта требаш за вечерас и то је то”, док у разговору који је обављен сат времена касније, тј. у 18:33:09 ОС2 пита ОС4:“Ћ дао теби паре”, ОС4: “Ево сад је дао, пре два минута”, ОС2: “2.000, је л´ тако”, ОС4: “Да сад смо се нашли”, ОС2: “Важи, важи. Ајде, вечерас пет”, ОС4: “Кажи ми ја пет кола.... све у граду?”, ОС2 “Да, да, да”.

С тим у вези, правилно првостeпени суд није прихватио одбрану окривљеног АА4 у којој је навео да није знао чиме се ОС2 бави и у вези са чим тај новац шаље, већ му је једино било битно да му се плати онолико колико таксиметар откуца, иако је су му колеге таксисти причали да се ОС2 бави пребацивањем миграната, с тим што је он све то чуо накнадно и то тек након што му је колега, који је возио људе до Суботице, завршио у притвору и испричао да и ОС2 пребацује људе. Ово све, ако се има у виду да из разговора вођеног 20.08.2015. године у 15:41:35 између ОС2, ОС4 и АА4, када ОС2 пита: “Завршио брате?” на шта му ОС4 одговара: “Јесте, ево прва група... ови други они су за једно 10 – 15 минута”, ОС2: “Кол´ко има ти паре брате све?”, ОС4: “4.900... и ако хоћеш да платиш ове сендвиче то нисам рачунао”, ОС2: “50 евра ћу ја то да платим, ја ћу дам Ћ паре, он ће довезе твојој кући паре, разумеш”, ОС4: “Па добро, ја сам за сат и по тамо....дај ми Ћ., е Ћ” (након чега се у разговор укључује АА4), АА4: “Е де си?”, ОС4: “Ја сам овде, отишао испред њих, да то очистим”, АА4 “Аха”, ОС4 “Нек ти мали да 4.950 реко сам ја сад, 4.900 и плус 50, нек ти да то и ти ми се јави пет минута пре куће....у Реснику”, АА4: “Важи јавићу ти се ја кад кренем”, да би истог дана у разговору вођеном у 17:06:20 између АА4 и ОС4, АА4 јавља: “Нисам још кренуо” на шта му ОС4 одговара: “Добро јави се ти кад кренеш није проблем... Н. је кући” као и у 18:25:50 између ОС4 и његове супруге Д. у ком је ОС4 одмах пита “Јеси узела Д.?” на шта му супруга одговара: “4.950”, ОС4 “Да, да”.

Дакле, имајући у виду напред наведено, односно на основу цитираних разговора, те исказа сада правноснажно осуђеног ОС4, али и одбране окривљеног АА4, који је потврдио да је ОС2 возио на разна места и код разних људи, те да је накнадно од свог колеге таксисте који је возио људе до Суботице и због тога завршио у притвору, по изласку из притвора сазнао да и ОС2 пребацује мигранте, суд дошао до поузданог и несумњивог закључка да је окривљени, имајући у виду његову животну доб и опште образовање добро знао у шта се упушта пристајући да за рачун ОС2 носи и предаје новац другом лицу, тј. да је био свестан да је реч о новцу који проистиче из кривичног дела, односно о новцу који се ОС4 исплаћује на основу његовог учешћа у организацији недозвољеног транзита илегалних миграната кроз Републику Србију, због чега правилно првостeпени суд није прихватио одбрану окривљеног АА4 да му није било познато порекло новца и у које сврхе се новац предаје, с обзиром на то да је таква одбрана срачуната на избегавање кривице.

У прилог наведеном закључку суда говори и разговор који окривљени АА4 води са својим сином Ј. дана 11.05.2015. године у 16:58:07, дакле свега 7 дана након што је окривљени предузео прву инкриминисану радњу, што у потпуности оповргава наводе његове одбране да је тек накнадно сазнао чиме се окривљени ОС2 бави, односно да учествује у илегалном пребацивању миграната. Наиме, правилно је првостепени суд закључио да се из овог разговора може управо видети да је окривљени АА4 добро упознат са тим шта се у конкретном случају ради, односно да је цела организација успостављена у циљу недозвољеног пребацивања илегалних миграната преко државне границе за финансијску корист. У овом разговору син Ј. поручује оцу АА4: “Он виче, зове ту неког таксисту, неког Г., ваљда звао пита га овај знаш као треба му такси..., требала му двојица ваљда. Овај рек´о има ваљда двојицу у среду и четвртак тако нешто.... и зове овог неког истог ... како се зове “М.”, онај његов и као за сутра за данас му треба... четири”, на шта му окривљени АА4 одговара: “Не, не, не разумеш ти, то су ти који возе азиланте за Суботицу”, Ј.: “Знам, чујеш шта ти причам, знам ја шта причам”, након чега га АА4 прво изнервирано пита: “Шта, да не би ти возио?”, на шта му син Ј. одговара: “Би”, након чега му АА4 практично наредбодавно поручује: “Нећеш то урадити”, Ј.: “А не до Суботице, него од, од Суботице горе”, АА4: “Не, не може, па ево мој што се са мном мења, ево га у затвору у Мађарској месец и по дана, па овде овај што вози Берлинга плавог, он је био месец и по дана и сад чека суђење, исто био у затвору тамо. Как´и, па знаш да би ти ја сто пута рек´о узми одмор па иди, јер тамо плаћају 2000 до Беча да пребациш”.

Стога су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА4, у којима указује да се из разговора окривљеног АА4 и његовог сина може закључити да му исти забрањује да врши превоз миграната, јер је то противзаконито, оцењени као неосновани, јер управо супротно наведеном, из поменутог разговора, који је вођен 7 дана након прве инкриминисане радње која му се ставља на терет, произлази да је окривљени АА4 упознат са чињеницом да лице по надимку “М.” вози азиланте за Суботицу, те како из списа предмета и бројних пресретнутих разговора произлази да је правноснажно осуђени ОС2, ословљаван у разговорима управо овим надимком, те да је окривљени у својој одбрани навео да је доста пута возио ОС2, да су се добро упознали и да је стекао поверење у њега, то су наводи одбране окривљеног да је тек накнадно сазнао чиме се окривљени ОС2 бави, односно након што је извршио радње за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, оцењени као неуверљиви, нелогични и очигледно срачунати на избегавање кривице.

По налажењу овог суда, правилно је првостепени суд дошао до закључка, а што је став и овог суда да је окривљени АА4 своје задатке вршио на основу налога издатих у непосредном контакту или телефонским путем од стране сада правноснажно осуђеног ОС2, да је имао задатак да након извршеног недозвољеног прелаза миграната на подручју Републике Мађарске или пак пре оствареног договора везаног за илегално прелажење страних држављана – миграната, преузме новац од НН лица, са подручја Боговође и затим тај новац однесе сада правноснажно осуђеном ОС2 на подручје Београда, како би овај могао да изврши исплату новца сада правноснажно осуђеном ОС1, као и да по претходном договору оствареном између правноснажно осуђених ОС2 и ОС4 преузме новац од сада правноснажно осуђеног ОС2 и на претходно договореном месту изврши исплату сада правноснажно осуђеном ОС4 за његов задатак у извршењу овог кривичног дела, при чему је по потреби суорганизатора криминалне групе вршио и превоз сада правноснажно осуђеног ОС2 из Лазаревца ка Београду, а све у циљу остваривања личних контаката сада правноснажно осуђеног ОС2 са осталим припадницима организоване криминалне групе ради договора око извршења кривичног дела, при чему је наведене задатке вршио за неутврђену имовинску корист али не мању од 1250 евра, о чему су у образложењу пресуде дати јасни и непротивречни разлози.

Имајући у виду да је првостепени суд правилно ценио све изведене доказе и појединачно и у њиховој међусобној повезаности, као и у склопу одбрана окривљених, износећи за своје чињенично-правне закључке довољно јасне и аргументоване разлоге, према налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, неосновано се изјављеним жалбама бранилаца окривљених првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио кривични закон када је окривљене АА1, АА2, АА3 и АА4 огласио кривим због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у саизвршилаштву из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези са чланом 33 и чланом 61 став 1 КЗ, те су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених да се не ради о предметном кривичном делу, без утицаја на другачију одлуку у овој кривичноправној ствари. Ово стога, јер је правилно првостепени суд нашао да су у радњама окривљених остварена обележја овог кривичног дела, при чему појам омогућавања преласка државне границе у смислу наведене законске одредбе не представља само радњу непосредног преласка границе, већ обухвата све оне радње које су повезане са тим и без којих недозвољени прелаз државне границе другом лицу не би био могућ, а посебно имајући у виду да су окривљени радњу извршења започињали на територији Србије, где су постизали договор и преузимали налоге од организатора организоване групе, преносили инструкције и упуства, а затим настављали ка територији Мађарске и Аустрије, где су били у сталном контакту са организатором организоване криминалне групе, те јављали да ли на путу на ком су превожени мигранти постоје полицијске патроле, а у зависности од улоге коју су сваки од окривљених имали у конкретном случају. Притом, инкриминисане радње окривљени су предузели у стању урачунљивости, способности да схвате значај свог дела и да управљају својим поступцима, са умишљајем, свесни да је њихово дело забрањено и хтели његово извршење, а како је то правилно нашао првостепени суд и за свој закључак дао довољне и аргументоване разлоге на страни 131. образложења пресуде, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни која је изречена окривљенима, а поводом изјављених жалби Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца окривљених, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд имао у виду све околности из члана 54 КЗ које су од утицаја да казна буде већа или мања, па је правилно првостепени суд у односу на окривљеног АА1 као отежавајућу околност ценио чињеницу да је осуђиван пресудом Основног суда у Крагујевцу К.бр. 31/10 од 21.03.2012. године, због кривичног дела неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга из члана 233 став 3 КЗ, којом му је изречена условна осуда и то тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца са роком провере од 1 (једне) године, али имајући у виду пре свега да је од осуде прошао дуг временски период, односно 6 година, као и чињеницу да је реч о кривичном делу које према запрећеној казни спада у лакша кривична дела и да није реч о истоврсном кривичном делу, суд његовој ранијој осуђиваности није придао посебан значај. Надаље, од отежавајућих околности на његовој страни суд је ценио и бројност радњи у којима је учествовао, односно чињеницу да је учествовао у укупно 7 појединачних радњи предузетих у оквиру плана организоване криминалне групе, док је од олакшавајућих околности ценио његове године живота, односно да је реч о особи рођене 1960. године, која до сада није долазила у озбиљнији сукоб са законом, да је реч о породичном, ожењеном човеку, оцу два пунолетна детета, па је за кривично дело за које је оглашен кривим првостепеном пресудом правилно окривљеног АА1 осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци. У односу на окривљеног АА2 правилно је првостепени суд као отежавајућу околност ценио чињеницу да је осуђиван пресудом Општинског суда у Крагујевцу К.бр. 340/01 од 05.06.2002. године због кривичног дела прикривање из члана 184 став 1 КЗ, којом му је изречена условна осуда и то којом му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца са роком провере од 1 (једне) године, али с обзиром да је прошао дуг временски период, односно више од 15 година у односу на ранију осуду, суд ранијој осуђиваности није придао посебан значај. Надаље, од отежавајућих околности суд је ценио чињеницу да је учествовао у укупно 7 појединачних радњи предузетих у оквиру плана организоване криминалне групе, док је од олакшавајућих околности ценио његове године живота, односно реч је о особи рођеној 1969. године која до сада није долазила у озбиљнији сукоб са законом, због чега га је правилно за извршено кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци. У односу на окривљеног АА3, суд је правилно од отежавајућих околности ценио бројност радњи у којима је учествовао, односно да је учествовао у три појединачне радње предузете у оквиру плана организоване криминалне групе, док других отежавајућих околности није нашао, а од олакшавајућих је ценио његове године живота, односно да је реч о особи рођеној 1967. године, као и да је реч о породичном, ожењеном човеку, оцу пунолетног детета, те је правилно окривљеног АА3 за извршено кривично дело осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца. Надаље, у односу на окривљеног АА4 суд је од отежавајућих околности ценио бројност радњи у којима је учествовао, односно чињеницу да је учествовао у пет појединачних радњи предузетих у оквиру плана организоване криминалне групе, а од олакшавајућих околности ценио године живота, односно да је реч о особи рођеној 1949. године, која је раније неосуђивана, те да је реч о породичном, ожењеном човеку, оцу пунолетног детета, те га је за извршено кривично дело осудио на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 5 (пет) месеци. На основу одредбе члана 63 КЗ суд је окривљенима у изречену казну затвора урачунавао и време које су провели у притвору, а ближе описано у изреци побијане пресуде.

По оцени Апелационог суда у Београду, изреченим кривичним санкцијама- казнама затвора у наведеном временском трајању ће се у довољној мери утицати на окривљене да убудуће не врше кривична дела и на тај начин остварити сврха кажњавања из члана 42 КЗ-а, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал првостепена пресуда се побија због одлуке о кривичној санкцији истицањем да је суд дао превелики значај олакшавајућим околностима (године рођења окривљених и породични статус), при чему није ценио отежавајућу околност која се огледа у броју инкриминисаних радњи које су окривљени предузели, и то чињеницу да су окривљени АА1 и АА2 учествовали у седам радњи извршења, а окривљени АА4 у пет појединачних радњи, док је окривљени АА3 учествовао у три радње извршења, затим да су у критичном периоду омогућили за укупно 400 страних држављана миграната недозвољен прелаз државне границе између Републике Србије и Мађарске и њихов недозвољен транзит кроз Републику Србију, због чега је нејасно због чега је суд у конкретном случају изрекао казне затвора које су мало веће од прописаног законског минимума.

Жалбом браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 се истиче да је неправилно првостепени суд применио одредбе члана 54 и 55 КЗ, будући да личне прилике и држање окривљеног у току поступка морају бити узете у обзир као олакшавајуће околности, а чињеница да је раније осуђиван не може бити узета у обзир будући да је по сили закона морала бити брисана из казнене евиденције.

Жалбом браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ4 првостепена пресуда се побија у делу одлуке о казни истицањем да окривљени раније није осуђиван, те с обзиром на његове године живота, околности под којима је дело извршено, те чињеницу да на његовој страни нема отежавајућих околности, и са блажом казном би се постигла сврха кажњавања.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, овакви жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца окривљених, оцењени су као неосновани, будући да је првостепени суд, имајући у виду све околности на страни окривљених, како олакшавајуће, тако и отежавајуће, исте правилно ценио у смислу одредбе члана 54 КЗ и истима дао адекватан значај, правилно налазећи да ће се изреченим казнама у довољној мери утицати на окривљене да убудуће не врше кривична дела, те ће се истом остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 и 42 КЗ. При томе се у изјављеним жалбама тужиоца и бранилаца не истичу неке чињенице или околности које нису цењене од стране првостепеног суда приликом доношења одлуке о казни, а које би биле од утицаја на другачију одлуку суда у конкретном случају.

Иако се жалбама бранилаца окривљених АА2 и АА3 првостепена пресуда побија и у делу одлуке о кривичној санкцији, у истима нису наведене чињенице и околности из којих би се утврдило због чега је, по ставу одбране, одлука о кривичној санкцији која је изречена окривљенима, неправилна.

Надаље, правилно је првостепени суд применом одредбе члана 87 КЗ од окривљених одузео предмете које су били употребљени за извршење кривичног дела, а који су ближе наведени у изреци пресуде, за који закључак је дао јасне разлоге у образложењу пресуде.

Правилно је првостепени суд на основу одредбе члана 91 КЗ од окривљених одузео имовинску корист која је прибављена извршењем кривичног дела и за свој закључак у погледу ове одлучне чињенице дао довољне и јасне разлоге на странама 136. и 137. образложења побијане пресуде.

Приликом доношења одлуке о одузимању имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела од окривљеног АА4, правилно је првостепени суд имао у виду да му је оптужницом стављено на терет да је инкриминисане радње предузимао за неутврђену имовинску корист, али да је у току доказног поступка утврђено да се и у његовом случају ради о износу од најмање 250 евра по једној групи миграната, па како је окривљени учествовао у пет појединачних радњи извршења које су ушле у састав продуженог кривичног дела, то је правилно закључио да је извршењем предметног кривичног дела остварио имовинску корист у износу од 1.250 евра, због чега су супротни жалбени наводи његовог браниоца којима указује да је нејасно на основу чега је суд извео овакав закључак, оцењени као неосновани.

Када је реч о окривљеном АА3, суд је приликом доношења одлуке о одузимању имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела имао у виду да му је оптужницом стављено на терет да је инкриминисане радње предузимао за 150 евра по једном мигранту, а што је у свом исказу потврдио и правноснажно осуђени ОС1 који је навео да су ОС2 и он, АА3 исплаћивали 150 евра по мигранту, па ако се има у виду да је на основу изведених доказа неспорно утврђено да је окривљени АА3 у своје возило примио и до коначног одредишта у Бечу превезао најмање 8 миграната, то је извршењем предметног кривичног дела остварио имовинску корист у износу од најмање 1.200 евра, због чега су супротни жалбени наводи његовог браниоца, којима се оспорава овакав закључак суда, оцењени као неосновани.

С тим у вези, правилно првостепени суд није прихватио предлог Тужилаштва за организовани криминал да се окривљени обавежу да врате противправно прибављену имовинску корист, и то окривљени АА1 6.000 евра, окривљени АА2 у износу од 39.000 евра и окривљени АА3 у износу од 8.700 евра, дакле у већим износима у односу на оне на које их је суд обавезао, будући да овакви наводи тужилаштва немају упоришта у изведеним доказима, због чега их је правилно првостепени суд и одбио.

Пошто се, према оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења жалбеним наводима Тужилаштва за организовани криминал и бранилаца окривљених не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, то су жалбе одбијене као неосноване.

Из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 457 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник Председник већа-судија
Јелена Савић,с.р. Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић