APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

22.01.2019.

Кж1 По1 14/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 14/18
22.01.2019. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Вучка Мирчића, председника већа, Зорана Савића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Татјане Вуковић, чланова већа, са записничарем Мајом Ивановић, уз учешће вишег саветника Јелене Каличанин Војновић, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужилаштва за организовани криминал, окривљеног АА лично и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2, лично и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА3, лично и његовог браниоца, адвоката АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр. 103/2015 од 14.03.2016. године, након претреса одржаног дана 22.01.2019. године, у смислу одредбе члана 449 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, окривљеног АА2 и његових бранилаца, адвоката АБ2 и АБ4, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3, а у одсуству уредно позваног окривљеног АА, након већања и гласања дана 22.01.2019. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

УСВАЈАЊЕМ жалби окривљеног АА лично и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2, лично и његовог браниоца, адвоката АБ2, а и по службеној дужности у односу на окривљеног АА3, у смислу одредбе члана 451 став 2 тачка 1 ЗКП, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр. 103/15 од 14.03.2016. године, у погледу правне оцене дела у делу у коме су окривљени АА, АА2 и АА1 оглашени кривим због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 и 5 Кривичног законика у вези са чланом 30 Кривичног законика и члана 33 Кривичног законика (став II изреке првостепене пресуде) у делу одлуке о кривичним санкцијама, које су изречене окривљенима првостепеном пресудом, као и у делу одлуке којом је окривљени АА2 оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика (став III изреке првостепене пресуде) тако да сада гласи:

Окривљени АА, АА2 и АА1, са личним подацима као у првостепеној пресуди

КРИВИ СУ

Што су:

У периоду од 01.04.2011. године до 31.05.2011. године на територији Републике Србије и на територији Републике Кипар у месту Пила – Ларнака заједно са окривљеним АА4, према којем је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, поступајући у оквиру плана деловања организоване криминалне групе коју је створио окривљени АА, а чији припадници су постали окривљени АА4, АА2 и АА1 способни да схвате значај својих дела и управљају својим поступцима, при чему је АА са директним умишљајем, свестан да је његово дело забрањено, а АА2 и АА1, са евентуалним умишљајем, свесни да могу учинити дело, па су на то пристали, покушали да другог лише живота, а окривљени АА то чинећи из користољубља, на тај начин што је

окривљени АА прихватио понуду НН Богдана из Украјине да за новчану награду у износу од 10.000 евра његова организована криминална група на Кипру лиши живота оштећеног ШШ из Украјине, јер му је конкурент у послу, преузео две слике оштећеног и договорио могући начин извршења употребом експлозива, након чега је у Новом Саду са окривљеним АА4 припадником организоване криминалне групе према којем је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен договорио да заједно лише живота оштећеног убодом са раније израђеним металним предметом у облику шила са отровним врхом или експлозивом, па су након постигнутог договора на који начин би оштећеног лишили живота изнајмили аутомобил и преко Републике Бугарске и Републике Турске отишли у Републику Кипар у месту Пила у којем живи оштећени ШШ кога су пронашли и препознали, више дана пратили његово кретање и устаљене навике, али због снажне физичке грађе и опрезног кретања закључили да на претходно договорен начин не би успели да га лише живота па су се договорили да поставе експлозив испод његовог аутомобила,

након чега су се вратили у Србију како би набавили експлозивну направу па су у Новом Саду израдили даљински управљач са пријемником преправком дечије играчке хелихоптера, који је потребан за активирање из даљине експлозивне направе, поново отишли у изнајмљен стан окривљеног АА из којег су узели четири штапина са експлозивом па су заједно отишли у Тополу и од окривљеног АА2, припадника организоване криминалне групе, преузели 200 грама пластичног експлозива, који је исти неовлашћено поседовао и који је био свестан за шта ће бити употребљен наведени експлозив, на шта је пристао, при чему су предметни експлозив прикрили уз помоћ окривљеног АА2 у кутији за сир, а ради преношења преко граница, након чега су заједно окривљени АА и АА4 допутовали на Кипар, одсели у хотелу где је окривљени АА монтирао експлозивну направу од експлозива који је обезбедио окривљени АА2, али због неизвесности у могућност даљинског активирања поново су се вратили у Србију претходно сакривши предметни експлозив да би им окривљени АА1 такође припадник организоване криминалне групе направио даљински управљач са пријемником за активирање експлозивне направе, при чему је био свестан за шта ће исти бити употребљен, на шта је пристао

па су након тога окривљени АА и АА4 авионом отишли до Ларнаке у место Пила где је окривљени АА оспособио експлозивну направу чију су функционалност посебно могућност даљинског активирања уз коришћење даљинског управљања са пријемником који је направио окривљени АА1 заједно више пута испробали и направили план да је ставе у платнену ланену торбу, коју ће поставити на зид поред ограде пешачке стазе, која се налази одмах до плаже, на коју ограду је оштећени свако јутро остављао своје ствари приликом одласка у шетњу и активирају у тренутку када оштећени буде пролазио,

па су дана 31.05.2011. године у раним јутарњим часовима торбу са експлозивом поставили на договорено место и док је окривљени АА са даљинским управљачем чекао на плажи оптужени АА4 је осматрао кретање оштећеног ШШ и када је уочио да оштећени пролази поред торбе са експлозивом договореним покретом тела дао знак окривљеном АА који је преко даљинског управљача у тренутку када је оштећени ШШ пролазио поред постављене експлозивне направе на крају пешачке стазе комплекса кућа “Nefeli beach garden” на делу пута Ларнака – Декеља око 06,35 часова активирао експлозивну направу и изазвао снажну експлозију, од чијег дејства је оштећени ШШ задобио фрактуру левог метакарпуса, две руптурне ране на левом стомачном пределу од којих је једна пробила цео стомачни зид и из којег је излазио оментум, руптуру хемидијафрагме и бочног стомачног зида, два мала хематома у мензентерији, руптуру слезине, руптурну рану у пределу средњег дела леве бутине димензија око 10х5 цм, руптуруну рану у пределу левог листа димензије око 10х2цм, прострелну рану у пределу левог палца са местом уласка у области тенара и местом изласка у пределу раздаљине првог средњег прста (палац кажипрст), повреду чланка левог трећег прста са губитком коже димензије 1х2 цм на леђној површини са откривањем екстерзорног механизма и више малих рана по целој дужини подлактице, а које све повреде су у својој свеукупности опасне по живот, те му је живот спасен услед медицинске помоћи

- чиме је окривљени АА извршио кривично дело тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 Кривичног законика у вези са чланом 30 Кривичног законика и чланом 33 Кривичног законика, а окривљени АА1 и окривљени АА2 кривично дело убиство у покушају из члана 113 Кривичног законика у вези члана 30 и 33 Кривичног законика,

те суд, применом одредби чланова 4, 42, 45 и 54 КЗ, а у односу на окривљене АА1 и АА2 применом одредби чланова 56 и 57 КЗ, окривљеном АА, за напред наведено дело утврђује казну затвора у трајању од 10 (десет) година, а окривљеном АА1 за напред наведено кривично дело утврђује казну затвора у трајању од 4 (четири) године, а окривљеном АА2 утврђује казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци,

а потом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54, 56 и 57 КЗ

окривљеном АА за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 2 КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим (ближе описано у ставу I изреке пресуде) утврђује казну затвора у трајању од 7 (седам) година, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези са ставом 1 КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим (ближе описано у ставу III изреке) задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци,

окривљеном АА1 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 2 (две) године, те му сходно одредби члана 62 став 1 КЗ у вези са чланом 60 КЗ узима као утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 90/12 од 04.04.2014. године, која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1.бр. 6/15 од 21.05.2015. године,

окривљеном АА2 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим (ближе описано у ставу I изреке пресуде) утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године

па затим Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, применом напред наведених законских одредби, а у односу на окривљене АА, АА1 и АА2 и применом одредбе члана 60 КЗ, осуђује:

Окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју му се у смислу одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору почев од 30.05.2012. године до 14.03.2016. године, као и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана која му је изречена решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 103/15 од 14.03.2016. године, па надаље

Окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју му се у смислу одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору почев од 30.05.2012. године па до 03.04.2013. године и почев од 10.09.2015. године па надаље, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду Посебно одељење К.По1.бр. 90/12 од 04.04.2014. године, која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Посебно одељење Кж1.По1.бр. 6/15 од 21.05.2015. године, сходно члану 62 КЗ

Окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му се у смислу одредбе члана 63 КЗ урачунава време проведено у притвору и то почев од 30.05.2012. године па до 04.04.2014. године,

Окривљеног АА3, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим (ближе описано у ставу I изреке пресуде) осуђује на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 30.05.2012. године па до 30.11.2012. године,

На основу одредбе члана 422 тачка 3 ЗКП, од окривљеног АА2 се

ОДБИЈА ОПТУЖБА

да је:

од почетка маја 2012. године до неутврђеног дана маја 2012. године у Тополи, способан да схвати значај својих дела и управља својим поступцима, са директним умишљајем, свестан да је његово дело забрањено, неовлашћено набавио, држао, а потом крајем маја и предао ватрено оружје оптуженом АА, на тај начин што је по претходном договору са оптуженим АА од НН лица – за сада неутврђеног идентитета, набавио револвер марке “Црвена застава”, модел “357 Магнум”, серијског броја 22411, неко време га држао, а потом исти предао оптуженом АА,
-чиме би извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика.

III

Жалбе окривљеног АА, лично и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1, окривљеног АА2, лично и његовог браниоца, адвоката АБ2 и окривљеног АА3а, лично и његовог браниоца, адвоката АБ3 у преосталом делу, као и жалба Тужилаштва за организовани криминал ОДБИЈАЈУ као неосноване, а првостепена пресуда, у непреиначеном осуђујућем делу, ПОТВРЂУЈЕ.

На основу одредбе члана 267 Законика о кривичном поступку обавезују се окривљени АА, АА1, АА2 и АА3 на плаћање трошкова насталих пред судом правног лека, о чијој висини ће бити одлучено накнадно посебним решењем.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељење К.По1.бр. 103/15 од 14.03.2016. године, и то ставом I изреке, окривљени АА, АА2, АА1 и АА3 оглашени су кривим због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела и то окривљени АА из члана 346 став 5 у вези са ставом 2 КЗ, а окривљени АА2, АА1 и АА3 из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 и ставом 2 КЗ, за које дело је окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од 8 (осам) година, окривљеном АА1 казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА2 казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци и окривљеном АА3 казна затвора у трајању од 2 (две) године.

Ставом II изреке побијане пресуде окривљени АА, АА2 и АА1 оглашени су кривим због кривичног дела тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 и 5 КЗ у вези члана 30 КЗ и члана 33 КЗ, за које дело je окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од 10 (десет) година, а окривљенима АА1 и АА2 казне затвора у трајању од по 8 (осам) година.

Ставом III изреке побијане пресуде окривљени АА2 оглашен је кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) и новчана казна у износу од 100.000,00 динара, а окривљени АА је оглашен кривим због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези са ставом 1 КЗ, те му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, те је окривљеном АА1 суд сходно одредби члана 62 став 1 КЗ у вези са чланом 60 КЗ узео као утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године на коју је осуђен пресудом Вишег суда у Београду Посебно одељење К.По1.бр. 90/12 од 04.04.2014. године, која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду Посебног одељења Кж1.По1.бр. 6/15 од 21.05.2015. године, па је након овога првостепени суд применом законских одредби окривљене осудио: и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 6 (шест) месеци, окривљеног АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) година и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је окривљени АА2 дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, с тим што уколико исти то не учини у одређеном року, у смислу одредбе члана 51 КЗ новчана казна ће се заменити казном затвора, и то тако што ће суд за сваких започетих 1.000,00 динара одредити један дан казне затвора и окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године, те је у смислу одредбе члана 63 КЗ окривљенима у изречене казне затвора урачунао време проведено у притвору, као и друго лишење слободе у вези са кривичним делом, а окривљеном АА и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана, те окривљеном АА1 сходно одредби члана 62 став 1 КЗ и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду Посебно одељење К.По1.бр. 90/12 од 04.04.2014. године, која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1.По1.бр. 6/15 од 21.05.2015. године и то окривљеном АА почев од 30.05.2012. године до 14.03.2016. године и од 14.03.2016. године па до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време изречене казне у првостепеној пресуди, окривљеном АА1 почев од 30.05.2012. године, па до 03.04.2013. године и почев од 10.09.2015. године па надаље, окривљеном АА2 почев од 30.05.2012. године па до 04.04.2014. године и окривљеном АА3 почев од 30.05.2012. године, па до 30.11.2012. године. На основу одредбе члана 261 и 264 ЗКП обавезују се окривљени АА, АА1, АА2 и АА3 да суду на име трошкова кривичног поступка плате и то: окривљени АА износ од 1.144.960,00 динара, окривљени АА1 износ од 888.706,00 динара, окривљени АА2 износ од 1.049.870,00 динара и окривљени АА3 износ од 239.220,00 динара, као и да окривљени суду на име паушала плате износ од по 20.000,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. На основу члана 348 став 5 КЗ у вези одредбе члана 81 КЗ изриче се мера безбедности одузимања предмета, па се од окривљеног АА одузима ватрено оружје – један револвер марке “Црвена застава” модел Магнум 357 серијског броја 22411 као и 4 метка ППУ 357 Магнум, једна пластична кутија са натписом “Прилазид” у којој се налази већи број таблета, једна стаклена бочица са натписом “Нитроглицерин” у којој се налази већи број таблета, један војни ашов са дрвеном дршком, једна дрвена бејзбол палица, једна пластична кутија – дозна са механизмом за прекид вакума, један даљински управљач са натписом “Хоме”, један медицински шприц, једна бритва, један нож са црвеним рукохватом, једна цевчица са зашиљеним врхом налик на шило, једне маказе са кривим сечивом и једне полицијске лисице са футролом и једна мања бритва.

Ставом IV изреке побијане пресуде на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП окривљени ОО1 до ОО3 ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ, док је ставом V изреке побијане пресуде на основу одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, те на основу члана 265 став 1 ЗКП трошкови кривичног поступка у погледу кривичних дела за које је донета ослобађајућа пресуда падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде, жалбе су изјавили:

- Тужилаштво за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона у односу на део пресуде којим су окривљени Јовица ОО1 до ОО3 ослобођени од оптужбе због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ (став IV пресуде) те због неправилне одлуке о кривичној санкцији и о другим одлукама, у односу на осуђујући део пресуде, односно окривљене АА, АА1, АА2 и АА3 (став I,II и III пресуде) са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење након одржаног претреса окривљене ОО1 до ОО3 огласи кривим за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 у вези са ставом 2 КЗ и обавеже их на плаћање трошкова кривичног поступка, а у односу на окривљене АА, АА1, АА2 и АА3 утврди више појединачне казне у оквиру законског максимума и изрекне им више јединствене казне затвора којима се може остварити сврха кажњавања;

- окривљени АА лично, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињенчног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење укине пресуду и врати првостепеном суду на поновно суђење, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, као и допуну жалбе, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривична дела за која је осуђен првостепеном пресудом или исту преиначи тако што ће окривљеном одмерити казне блаже од оних које су одмерене првостепеном пресудом и осуди га на јединствену казну затвора у краћем трајању, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

- бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине у ставу I и II пресуде, у односу на окривљеног АА1 и врати првостепеном суду на поновно одлучивање или иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

- окривљени АА2, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду после одржаног претреса укине првостепену пресуду или исту преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или му смањи казну и ослободи плаћања трошкова кривичног поступка;

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2, због битних повредеа одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе или му изрекне блажу казну и ослободи га плаћања трошкова поступка, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

- окривљени АА3 лично, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе, те је тражио да буде обавештен о седници већа Апелационог суда у Београду и

- бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење преиначи побијану пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе или одржи претрес, те окривљеног током поновног извођења доказа ослободи од оптужбе, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднели су:

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ са предлогом да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована.

- бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2 са предлогом да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована.

- окривљени АА3 је предложио да се усвајањем његове жалбе, пресуда преиначи и ослободи од оптужбе, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

- бранилац окр. АА3, адвокат АБ3, са предлогом да се првостепене пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе

- бранилац окривљеног ОО1, адвокат АБ1 је предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал у делу у којем је побијаном пресудом окривљени ОО1 ослобођен од оптужбе одбије, те је тражио да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

- окривљени ОО1 је предложио да се у односу на њега потврди првостепена пресуда.

- окривљени ОО2 је предложио да се у односу на њега потврди првостепена пресуда.

- браниоци окривљеног ОО2, адвокат АБ5 и адвокат АБ6 предложили да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди

- бранилац окривљеног ОО3, адвокат АБ7 је предложио да се жалба Тужилаштва за организовани криминал одбије као неоснована, а првостепена пресуда потврди, те је тражио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

Тужилаштво за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 5/17 од 13.02.2017. године предложило да се жалба Тужилаштва за организовани криминал усвоји, да другостепени суд одржи претрес, огласи кривим окривљене ОО1 до ОО3 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са чланом 4 у вези са ставом 2 КЗ, изрекне им казне којима се може постићи сврха генералне и специјалне превенције и обавеже их на плаћање трошкова кривичног поступка, а у односу на окривљене АА, АА1, АА2 и АА3 утврди више појединачне казне, у оквиру законског максимума и изрекне им више јединствене казне затвора којима се може остварити сврха кажњавања, те да жалбе окривљених и њихових бранилаца одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је најпре донео пресуду Кж1 По1 4/17 од 06.09.2017. године, али је она пресудом Врховног касационог суда Кзз.ОК 14/2018 од 14.06.2018. године, исправљена решењем истог суда од 26.07.2018. године, усвајањем захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених АА1 и АА2, укинута у осуђујућем делу и предмет је у том делу враћен овом суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је сходно одредби члана 494 ЗКП у поновљеном суђењу заказивао претресе пред другостепеним судом за 16.10., 15.11. и 21.12.2018. године, који нису одржани услед недостатака процесних претпоставки, након чега је 22. јануара 2019. године одржан претрес пред другостепеним судом и то у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, браниоца окривљеног АА адвоката АБ, окривљеног АА1 и његовог браниоца, адвоката АБ1, окривљеног АА2 и његових бранилаца, адвоката АБ2 и АБ4, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3, а у одсуству уредно позваног окривљеног АА, па је након извођења доказа на овом претресу и на основу доказа изведених на главном претресу пред првостепеним судом, оценом одбрана окривљених, а имајући у виду и наводе из изјављених жалби, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео одлуку као у изреци пресуде.

На претресу пред другостепеним судом, саслушани су окривљени АА1, АА2 и АА3, који су изнели одбране, као у досадашњем току поступка, те је суд у доказном поступку прочитао комплетан спис Вишег суда у Београду, Посебног Одељења К.ПО1 бр. 103/15, као и извештаје из казнене евиденције за окривљене и налаз и мишљење психијатра Опште болнице “Др Радивој Симоновић” из Сомбора за окривљеног АА1.

Када је у питању кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ, за које су окривљени оглашени кривим ставом I првостепене пресуде, жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ истиче да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, јер је суд извршио увид у записнике и транскрипте са главних претреса, на којима су, раније, пре укидања пресуде преслушани тонски снимци прислушкиваних разговора, али на главном претресу није извршио увид у саме транскрипте. Међутим, како из списа предмета произлази да је првостепени суд, на главном претресу, уз сагласност странака извео ове доказе (увид у записнике и транскрипте), којом приликом није било примедби на извођење истих, то супротни жалбени наводи, нису од утицаја на другачији закључак суда и исти су оцењени као неосновани.

У вези са истим жалбеним основом побијања првостепене пресуде, у изјављеној жалби се, у смислу предње наведеног, истиче да је посебна доказна радња - тајни надзор и снимање телефонске комуникације окривљеног АА - незаконита, јер је иста обављена супротно одредби члана 161 ЗКП-а и члана 41 Устава РС, будући да наредба судије за претходни поступак није образложена, у истој нису наведени докази који посредно указују да су постојали основи сумње да окривљени припрема кривично дело, те није образложена ни неопходност даљег продужења ове доказне радње, а што све указује на незаконитост доказа, у ком смислу је било нужно све транскрипте прислушкиваних разговора и пресретнуте СМС поруке издвојити из списа.

Напред наведени жалбени наводи, оцењени су као неосновани, јер је по налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд правилно поступио када је транскрипте снимљених телефонских разговора окривљених по наредбама судије за претходни поступак, у побијаној пресуди користио као доказ, при чему је правилно закључио да су транскрипти прибављени у складу са одредбама члана 161 и 162 Законика о кривичном поступку, за који став је у образложењу ожалбене пресуде, дао јасне разлоге на странама 27, 28 и 61 образложења, које и Апелациони суд у Београду у свему прихвата као правилне.

Наиме, када се има у виду чињеница да су телефонски разговори окривљених снимани првобитно на основу наредбе судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења, а која је донета на основу важећих законских одредби, јер се радило о постојању основа сумње да се припремају односно да су извршена кривична дела за која је законом прописана могућност да се донесе наредба о тајном надзору комуникације (на образложени предлог јавног тужиоца), то је очигледно да су наредбе, као и сачињавање транскрипата на основу ових записа, прибављене у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, те су самим тим могли бити изведени као доказ у току кривичног поступка. Дакле, како су предметне наредбе издате у вези постојања основа сумње да се припремају, односно да су извршена кривична дела одређена у одредби члана 162 ЗКП-а, односно кривично дело отмице из члана 143 КЗ-а и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 КЗ-а, те да су окривљени процесуирани управо за конкретне кривичне догађаје у погледу којих је и одређен даљи надзор и снимање комуникације које су путем телефона обављали поједини окривљени, а за кривична дела одређена прецизно одредбом члана 162 ЗКП-а, односно из посебне надлежности Тужилаштва за организовани криминал, тј. кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 КЗ-а, а окривљени АА и за кривично дело тешко убиство из члана 114 КЗ-а, то је правилно првостепени суд нашао да су све посебне доказне радње предузете на законит начин, а самим тим и доказни материјал који је настао по основу ових наредби, законит и валидан доказ у овом кривичном поступку.

Надаље, жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, као и окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ2 се указује да је из списа предмета требало издвојити одређене доказе као незаконите, и то записнике о саслушању осумњиченог АА и АА4 у полицији и у Тужилаштву за организовани криминал, јер су исти изнуђени односно дати под присилом и принудом, а о чему сведочи медицинска документација на име окривљеног АА, као и сведоци које је суд одбио да саслуша. Бранилац окривљеног АА3 истиче да браниоцу није упућен позив да присуствује саслушању окривљеног АА4 у ком смислу је његов исказ незаконит, при чему из исказа АА4 произлази да за окривљеног АА3 не може ништа лоше да каже, да га нешто терети, јер је човек више ћутао него причао, те је навео да АА лаже, те да мисли да је и АА3 био затечен као и он, те да није имао разлога да брани АА3, јер га први пут види.

Међутим, напред наведени жалбени наводи окривљених и њихових бранилаца, не могу се прихватити као основани, будући да је по налажењу овог суда, првостепени суд на основу изведених доказа у току поступка, правилно закључио да су предметни искази дати у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, односно у списима предмета не постоји ниједан доказ да су предметни искази дати као последица силе, претње, принуде, обмане и других средстава којима се утиче на слободу воље или изнуђује признање од окривљеног. С тим у вези, из списа предмета не произлази да је према окривљеном АА4 била примењена сила, у полицији и у тужилаштву, нити је он у својим исказима помињао ову околност, а ни касније током поступка, при чему приликом пријема именованог у Окружни затвор у Београду, нису констатоване било какве повреде, а што произлази из налаза и мишљења сталног судског вештака ВВ, специјалисте ортопедске хирургије и трауматологије. Што се тиче окривљеног АА, правилно је првостепени суд ценио налаз и мишљење поменутог вештака, који је навео да повреда код окривљеног (нагњечење меких ткива са крвним подливом грудног коша) могла настати раније, али и на дан хапшења, правилно налазећи да ова околност није била од релевантног утицаја на његово давање исказа у полицији и у тужилаштву. С тим у вези, окривљени АА је у свом исказу на главном претресу навео да су га у полицији тукли преко два и по сата, по свим деловима тела, те би у том смислу било животно и логично да је задобио већи број повреда у односу на оне које су констатоване у поменутом налазу, због чега правилно првостепени суд није прихватио његову одбрану коју је дао на главном претресу, где је негирао извршење кривичних дела, наводећи да је иста признао, јер је био изложен психичкој и физичкој тортури, о чему је суд дао јасне и довољне разлоге у образложењу побијане пресуде.

Надаље, бранилац окривљеног АА, адвокат АБ у жалби оспорава валидност исказа који је окривљени АА дао у полицији, јер исти није без одлагања спроведен јавном тужиоцу, при чему је у Тужилаштву за организовани криминал саслушан након протека рока од 48 часова од лишења слободе, с тим што је полиција дужна да јавном тужиоцу закашњење посебно образложи ако је због неотклоњивих сметњи, спровођење ухапшеног трајало дуже од 8 часова, а што је овде случај. С тим у вези, бранилац који је постављен окривљеном АА по службеној дужности, адвокат АБ8 у време када је саслушање у полицији обављено у његовом присуству, није имао 5 година адвокатске праксе, што је био обавезан услов за браниоце у поступку за дела за која је била прописана казна затвора од 10 година или тежа казна према члану 73 став 2 ЗКП-а који је важио у време предузимања радње, а што говори о незаконитости саме процесне радње саслушања окривљеног АА у полицији.

По оцени овог суда, овакви жалбени наводи браниоца, оцењени су као неосновани, будући да су записници о саслушању осумњиченог сачињени у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, те је његово саслушање започето у законом прописаном року од 48 часова од часа хапшења, а што произлази из списа предмета, односно свих изведених доказа, док чињеница да је саслушању присуствовао бранилац по службеној дужности, који у моменту саслушања осумњиченог у полицији није имао 5 година адвокатске праксе, није од утицаја на валидност самог записника, као ни на садржај саме изјаве осумњиченог, тим пре што садашњи Законик о кривичном поступку више не предвиђа ово ограничење за браниоце. При томе, у конкретном случају се ради о релативно битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 3 ЗКП, будући да је првостепени суд неправилно применио ову одредбу законика, међутим, по налажењу овог суда, то није било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Надаље, неосновано се изјављеном жалбом истог браниоца истиче да су докази прибављени путем међународне правне помоћи са Кипра, незаконити, јер су по својој садржини обавештења грађана дата полицији, будући да се о овој околности првостепени суд детаљно изјашњавао на страни 28. образложења пресуде, а које разлоге, у свему као правилне, прихвата и овај суд.

Жалбама бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и окривљеног АА3, адвоката АБ3 се истиче да је суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП-а, јер је пресудом оптужба прекорачена, односно пресудом је повређен идентитет оптужнице Тужилаштва за организовани криминал чиме је прекорачена оптужба, с обзиром да изрека пресуде не одговара диспозитиву оптужнице, нити радњама које се стављају на терет окривљенима, а на шта суд није био овлашћен.

Међутим, напред наведени жалбени наводи бранилаца окривљених не могу се прихватити као основани, будући да је по налажењу овог суда, првостепени суд на основу изведених доказа у току поступка, ближе описао кривична дела и радње окривљених која су им оптужницом Тужиоца за организовани криминал стављена на терет, при чему у погледу битних чињеница опис радњи извршења кривичних дела није мењао, већ је у чињеничном делу описа, у изреци пресуде изменио чињенице и околности које конкретизују кривична дела због којих су окривљени оглашени кривима, с тим што наведене измене у конкретном случају не мењају идентитет дела, из којих разлога неподударност између чињеничног описа дела у оптужници и чињеничног описа дела у изреци побијане пресуде нема онај значај који јој се у напред наведеним жалбама бранилаца окривљених придаје.

Дакле, иако је тачно да између чињеничног описа дела датог у оптужници и оног у изреци побијане пресуде постоје одређене неподударности, по оцени овог суда, ова неподударност није довела до повреде објективног идентитета између оптужбе и пресуде, те у овом случају не може бити говора о прекорачењу оптужбе од стране првостепеног суда како се то неосновано истиче у изјављеним жалбама. Ово стога што када се има у виду да је првостепени суд на страни 59. ожалбене пресуде образложио због чега је прецизиран диспозитив оптужнице, односно да је описом радњи окривљених који је дат у изреци пресуде прецизирао диспозитив оптужнице у складу са утврђеним чињеничним стањем, при чему није дошло до прекорачења оптужбе нити до повреде идентитета оптужбе.

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 и браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, првостепена пресуда побија се због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и с тим у вези истиче се да је изрека побијане пресуде нејасна и неразумљива противречна сама себи и изнетим разлозима, да не садржи разлоге о одлучним чињеницама те да су разлози који су изнети у побијаној пресуди нејасни и у знатној мери противречни, док о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, имајући у виду да је првостепени суд доносећи побијану пресуду дао јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама у конкретној кривично-правној ствари, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд, те налази да жалбеним наводима правилност, а ни законитост побијане пресуде није доведена у питање, будући да пресуда садржи све чињенице и околности које су од значаја за правилну примену закона, као и да образложење побијане пресуде садржи све разлоге о одлучним чињеницама из којих се јасно и недвосмислено закључује да су окривљени извршили кривична дела за која су оглашени кривима, при чему су наведене радње које су предузели приликом извршења истих.

Надаље, жалбама бранилаца свих окривљених се истиче да пресуда нема разлога о одлучним чињеницама, односно жалбама се оспорава постојање организоване криминалне групе, јер није доказано да је окривљени АА организатор групе, а да су остали окривљени њени чланови, у смислу одредбе члана 112 тачка 35 КЗ-а. По ставу одбране, ову одлучну чињеницу суд је засновао на исказима покојног АА4, чији искази су противречни и конфузни и у којима се не наводи тачан план дејства организоване криминалне групе, у ком смислу суд не даје јасне разлоге о томе да ли је окривљеном АА2 био познат наводни план окривљеног АА у вези са одузимањем камиона са бакром, као ни чињеница за шта ће предметни експлозив бити употребљен, што се исто односи и на окривљеног АА1, где суд паушално и произвољно закључује да је окривљени АА1 знао сврху даљинског управљача који је направио. Што се тиче окривљеног АА3, жалбом његовог браниоца се истиче да суд није утврдио да је окривљени свестан да је члан групе и да је спреман да учествује у свим делатностима групе.

Међутим, по налажењу овог суда, правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање које се тиче постојања организоване криминалне групе, при чему основано није прихватио одбране окривљених и то како окривљеног АА као организатора, тако и осталих окривљених који су негирали припадништво организованој криминалној групи, а истицали су да нису имали сазнања да група постоји. Дакле, на основу преслушаних телефонских разговора окривљених, утврђено је да ни у једном моменту нико од њих није био у дилеми шта се он њега тражи, те да окривљени у међусобним телефонским разговорима о томе не причају детаљно и више него што је потребно, да би свако од њих коначно предузео радње за које зна да је задужен према унапред смишљеном плану деловања, а у складу са улогом коју има у организованој криминалној групи.

Дакле, и по налажењу овог суда, првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених доказа ближе наведених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно утврдио да је дана 30.05.2012. године окривљени АА колима дошао по окривљеног АА3, затим и по АА4, да га је током вожње АА2 телефоном обавештавао да су камиони кренули из Севојна, да возачи имају намеру да возе на гранични прелаз Ватин код Вршца, као и регистарске таблице камиона, да су се потом нашли са АА2 који им је показао која су теретна возила са приколицом натоварена са производима од бакра, како би окривљени АА, АА3 и АА4 наставили праћење својим возилом, на шта јасно указује разговор између АА и АА2 у 17.27 часова истог дана у коме АА говори “када будеш тамо пред Вршцем, прво село до Вршца онда се јави да ми дођемо на пумпу тамо, јер смо променили мало да не седимо већ пет сати на истом месту”, а који закључак првостепеног суда је потврђен писаном документацијом Привредног друштва “Унитраг” из кога произлази да су се у камионима налазиле бакарне цеви у котуру и бакарне шине од рафинисаног бакра укупне тежине 41.326 килограма и укупне вредности у износу од 297.909,58 евра, те да су од окривљеног АА критичном приликом уз потврду одузети пиштољ марке “Застава 357 Магнум”, више мобилних телефона, СИМ картица, војни ашов, бејзбол палица, полицијске лисице са фотролом, ролна широке селотејп траке браон боје, радни комбинезон, даљински управљач са осам тастера, као и остали предмети ближе наведени у потврди о одузетим предметима, а што недвосмислено потврђује наводе из измењене оптужнице да је план окривљених који су поступали у односу на ову радњу извршења у оквиру организоване криминалне групе био да употребом силе и претњом да ће непосредно напасти на живот возача преузму предметне камионе, односно да се један од камиона онеспособи механизмом за прекид ваздуха који је пронађен код окривљеног АА, те да се у случају потребе возачи камиона омаме, а чему би служио пронађени одузети лек “Хilavet”.

У том смислу, по налажењу овог суда, окривљени АА, АА1, АА2 и АА3 поступали су као организована криминална група, а првостепени суд је улогу окривљених у вези са одузимањем теретних моторних возила са бакром уз употребу силе и претњом да ће непосредно напасти на живот и тело возача оштећених ПП1 и ПП2, утврдио на основу исказа сада покојног осуђеног АА4, снимљених телефонских разговора и СМС порука, као и транскрипата истих, који су вођени између ових окривљених у периоду од 27.05.2012. године, па све до хапшења, а који су све учесталији како се приближавао тренутак извршења предметног кривичног дела, а што је потврђено и исказима сведока оштећених ПП1 и ПП2, возача теретних моторних возила, који су навели да се неко лице распитивало о томе ко вози камионе за Москву, шта товаре у камион, где напуштају Србију, преко ког граничног прелаза, тражећи телефоне од ових сведока, због чега је правилан закључак првостепеног суда да су окривљени имали утврђен план деловања.

С тим у вези, правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање ближе описано у ставу I изреке пресуде, те детаљно интерпретирао, анализирао и ценио одбране сваког од окривљених понаособ и правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу правилно закључио да су окривљени извршили кривично-правне радње управо онако како је то наведено у изреци првостепене пресуде, због чега су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених којима се оспорава овако утврђено чињенично стање, оцењени као неосновани.

Наиме, покојни АА4 је у свом исказу веома детаљно описао начин на који је постао припадник организоване криминалне групе коју је организовао окривљени АА, своју улогу у истој, као и улогу организатора и појединих припадника организоване криминалне групе, као и принцип рада исте. У том смислу је навео да је АА упознао годину и по дана пре хапшења преко заједничког пријатеља, да је у првом тренутку било приче о превозу воћа у Русију, да би га АА у једном тренутку повео да попричају насамо и предложио му да заједно оду на Кипар и “одраде” неког Украјинца, након чега су разменили телефоне и АА му је рекао да ће о свему причати детаљније када се следећи пут виде јер сада мора да жури. Навео је да се једно време није чуо са АА и предложио му да оду у Украјину да "дигну" неки шлепер, те га је убеђивао да ће све да организује да ништа не брине, затим га је позвао дана 29.05.2012. године када му је рекао да буде у приправности да би га наредног дана позвао и рекао му да буде спреман, да понесе средства за хигијену, као и радни комбинезон, којом приликом је АА дошао по њега возилом марке “Suzuki” у коме се налазио човек по имену АА3, те да су током вожње ка Вршцу АА и АА3 нон-стоп звонили телефони, а АА је АА2 стално обавештавао о кретању два камиона са бакром, с тим да је АА2 на граници са Румунијом требао да им покаже о којим камионима је реч, како би они наставили са даљим праћењем, и иначе у путу је од АА сазнао да је АА3 одређен да вози камион након што ухвате возача. У свом исказу је даље навео да их је АА по доласку у Вршац, док су седели у кафани, упознао са више различитих планова у вези са одузимањем два камиона са бакром који вреди најмање 150-160.000 евра, па им је тако показао малу бочицу са неком жутом течношћу и рекао им да ће “укебати” прилику да возачу то наспу у кафу како би га на тај начин успавали, а затим им је предочио да возачи увек возе у пару за Русију, да је план да се у једном тренутку онеспособи једно од возила како би другог возача приморали да самостално настави пут, с тим да је замисао била да се праћење настави све до Украјине и да се тек у Украјини отме камион са бакром. Том приликом је АА АА4 саопштио да је његов задатак да стопира возача камиона, да му се представи као колега коме се покварио камион и да га убеди да га превезе до камиона, а план је даље подразумевао да у једном тренутку замоли возача да заустави возило како би обавио нужду и да тај тренутак искористе АА и АА3 тако што би АА са пиштољем пришао кабини камиона, савладао га и везао лисицама, с тим да је АА имао у плану да возача “среди” ашовчићем уколико би исти пружио било какав отпор.

Дакле, као што је већ напред описано, правилно је првостепени суд извео закључак да је окривљени АА4 у свом исказу на веома детаљан и јасан начин описао како је окривљени АА организовао организовану криминалну групу, када је то учинио, који су били принципи рада организоване криминалне групе, ко је постао припадник предметне групе, као и конкретне улоге појединих припадника, па су стога неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА, као и бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ3 и окривљеног АА2, адвоката АБ2, којима се оспорава постојање организоване криминалне групе, будући да је првостепени суд за свој закључак дао јасне, уверљиве и за овај суд у потпуности прихватљиве разлоге.

Имајући у виду одбране окривљених АА1, АА2 и АА3, правилно је првостепени суд нашао да постоји велики број разговора у којима се појављују ови окривљени, који воде разговор са окривљеним АА, а из којих се види да су окривљени знали о чему се ради, односно да су сви заједно са окривљеним АА предузели радње усмерене на противправно одузимање теретних моторних возила уз истовремену онеспособљавање возача истих, па тако у разговору вођеном 18.05.2012. године у 20,50 часова између АА и АА2, АА говори “Знаш како ћеш знати који, тамо кад дођеш у терминал, тамо ди смо били, који иде за Русију”, а АА2 га пита “Како”, на шта му АА одговара “Када она мачка дође тамо са аутом, будеш међу њима... не мораш никог ниш ни питати. Кад видиш, она ти је, карнет носи, жуту ону знаш. Е коме даје ТИР карнет, ти сви иду за Русију. Тако да знаш. Онда прилазиш њему кажеш... она увек из аута кад изађе, она носи у рукама то и онда иде од камиона до камиона и гледа регистрације ....тако да знаш”. АА2 “Добро, добро”, АА “Још ћемо се ми чути. Овај електроничар ујутру, сутра, долази код мене у Суботицу и онда ћемо видети те отпорнике... тај транзистор један фали му да купи... онда то ради. Купићемо те батерије, те акумулаторе”. АА2 “Важи”. Наредног јутра у 08,05 часова се води разговор између АА и АА1 у коме АА1 говори “Морам направити прво списак шта ми треба... али морам наћи прво те шеме у пичку материну, па то покупит, па све...”, али га АА прекида речима “Ништа, ништа, не мораш на оно кинеско, оно што смо урадили.,..оно кинеско звоно што смо радили. То је код тебе?”, а АА1 му одговара “Да”, да би АА наставио речима “На то само, ништа више... немој ништа комплицирано.... звона да преправиш, оно да може да укључи ово, да да контакт, да споји ово, електромагнетски вентил окине, да удари... и за оно друго има времена. Ово сада није толко битно.... онда ћу ја узети од хеликоптера и све оно што ћемо урадити професионално, али имамо времена. Ово ми је сад важно да имам састав.... не може да урадимо нешто ако се не потрудимо”. АА1: „Сад ћу ја то да идем тражити, па ћемо се чути", да би поново у 12,50 часова разговарали и АА јавио “Ево сад идем овде на бувљак”, а АА1 му одговора “Једино треба то звонце набавити комплетно....немој жалити ту која скупље...треба ти само један динг-донг....само већи домет...”.

Интензивна комуникација између окривљених АА и АА1 се наставља и дана 20.05.2012. године, па тако у разговору вођеном у 09,29 часова АА1 говори “Оно једно кинеско звоно што смо уграђивали, она два утикача у њега, знаш ако се сећаш.... у пријемник... То је ту. Е сад пробали смо, то ради. Е сад само га требамо адаптирати на тај напон који нам треба, да буде спољни извор напајања... имам један уређај... у њему има конектор, уденеш га... и ти издалека имаш мали даљински управљач... укључиш он пропусти струју....а имаш друго дугме, стиснеш,он искључи. Али тај има 8 дугмади, може 4 таква конектора да контролише... а све има фреквенције, можеш да подешаваш. Разумеш?”, на шта му АА одговара “Добро, добро није проблем”, а АА1 наставља “Пробали смо, показаћу ти колко, ако будемо могли, сто педест, двеста метара овај добаци”.

Код напред изнетог, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 у којима истиче да је АА1 критичном приликом правио управљач за даљинско отварање капије, а како су то у својим одбранама тврдили и окривљени АА и АА1, већ да се у конкретном случају ради о прављењу уређаја који на даљину већу од 100 метара треба да онеспособи кретање теретних моторних возила, а што управо указују прислушкивани телефонски разговори, пре свега разговори које је АА обавио у кратком временском периоду током 21.05.2012. године са окривљенима АА3 и АА1, те АА прво у 15,11 часова позива АА3 и говори му “АА2 ће сад, ваљда данас или сутра... ће завршити ово тамо, тамо направити. Има да буде одлично...Набавио сам ту од опреме ово што нам треба и нашао сам ауто”, на шта му АА3 одговара “Добро”, а затим у 16,44 позива и АА1 и напомиње му “Само немој да омане тамо у среду навече, четвртак ујутру... треба ми то”, а АА1 му одговара “Знам. Све ми је јасно”. Разговори између АА и АА1 који су обављени дана 05.04.2012. године и 15.04.2012. године указују и да је окривљени АА1 у организованој криминалној групи био задужен за прибављање информација о дејству одређених супстанци које је организована криминална група планирала да искористи приликом одузимања камиона.

На овакав закључак суда указује разговор вођен дана 23.05.2012. године у 20,30 часова између окривљених АА и АА1 у коме му АА1 јавља “То је направљено и то ради како Бог заповеда. Окачили смо сијалицу од 24 која вуче много већу струју од оног електровентила”, а АА га прекида питањем “Па јеси пробао вентил?”, а на шта му АА1 одговара “Ма он ће тек да лакше ради, он је мање снаге него сијалица”, као и разговори вођени 24.05.2012. године где АА јавља АА2 “Готово је, завршио ми је овај. Идем данас по то, знаш... ја те вечерас зовем чим то будем имао у рукама и испробам то...у принципу он је испробао то, ради све, нема проблема....нешто смо побољшали мало то због сигурности, једно квалитетнији уређај... нећемо телефоном да говоримо”, а затим у 14,26 часова АА3 јавља “Требао би ићи код АА2 по ово, готово је, звао ме, знаш, па да се видимо у Сомбору”, да би на крају дана у 21,19 часова још једном позвао АА2 и рекао му “Све ово узео сам и то функционише. Сутра ћемо ја и АА3, овај мој другар што ће ићи са мном знаш,..... да то практично метнемо на камион и да пробамо. И у вожњи и у све. Да не одемо, да не правимо... сад је толики труд да идеш тамо и оно дође тамо, не функционише... Јел ме разумеш? За два дана ништа, значи овај викенд ћемо још овде, од понедељка стартамо”, а АА2 му одговара “Добро”.

У том смислу, првостепени суд је анализирао и цитирао разговоре вођене дана 27.05.2012. године између окривљених АА, АА1, АА2 и АА3 29.05.2012. године, као и 30.05.2012. године, правилно налазећи да су се исти односили на предузимање радњи усмерених на противправно одузимање теретних моторних возила, тако што је АА прво колима дошао до АА3, а затим и по АА4, а током вожње га је АА2 обавестио да су камиони кренули из Севојна, да возачи имају намеру да возе на гранични прелаз Ватин код Вршца, као и регистарске таблице камиона, а које податке је претходно прибавио ОО3, на шта указују разговори вођени тог дана од раних јутарњих сати па све до хапшења, па је тако дана 30.05.2012. године у 09,09 часова АА2 јавља АА “Ја сам ту на линији.... ако успемо да сазнамо прелаз где иду, ако не, ићи ћу за њима, знаш”, а АА му између осталог одговара “Јеси ти са возачем којим разговарао”, АА2 “Не. Овај други је разговарао са тим једним, па као он не зна много, тај је из Пријепоља”. АА “Колико је стар, отприлике?”. АА2 :“Твојих година и твојих габарита... овај други је ту негде, каже овде из околине, ближи, можда боље зна тамо по Москви. Е сад, ти размисли. Сигурно они због товара иду тако у тандему”, АА: “Ти се не секирај за то, једног ћемо ми елиминисати. Он ће остати у квару, знаш”. АА2 “Па добро. Ти како ти воља, шта ћеш”. АА “Не секирај се ти. Све ћемо ми решити. Ја и ти морамо код преузимања да се обавезно видимо и још нека питања. Није за телефон, нећу, знаш?”. АА2 “Добро”. АА “И онда си ти слободан друже, идеш кући, чекаш”. Док разговор вођен у 09,35 између АА и АА2 указује да ће до планираног отимања камиона доћи у Украјини, док је АА2 све време обавештавао АА о кретању камиона будући да је план био да се АА заједно са АА3 и АА4 довезе до граничног прелаза Ватин где би се нашли са АА2 који би им показао која су теретна возила са приколицом натоварена са производима од бакра, а како би АА, АА3 и АА4 наставили праћење својим возилом на шта указује разговор вођен између АА и АА2 у 17,27 часова у коме му АА говори “Када будеш тамо пред Вршцем прво село до Вршца онда се јави да дођемо на пумпу тамо јер смо променили мало да не седимо већ 5 сати на истом месту”.

Код напред изнетог, неосновано се жалбом браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 истиче да првостепени суд није поступио по налозима из укинутог решења другостепеног суда, будући да је правилно првостепени суд, на страни 42. образложења побијане пресуде анализом изведених доказа утврдио улогу сваког од окривљених у организованој криминалној групи, па је тако извео правилан закључак да је АА4 према коме је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, предузимао конкретне радње по налогу окривљеног АА, тј. радње праћења и постављања експлозива у случају покушаја лишења живота оштећеног ШШ према плану деловања организоване криминалне групе, те је требало да чува возача камиона чије је одузимање група планирала, окривљени АА1 био је задужен за прављење електронских направа неопходних за даљинско коришћење експлозива, затим за прављење других електронских направа, као и за чување ватреног оружја – аутоматског оружја, ручних бомби и тромблонских мина у делу у коме је већ донета правноснажна осуђујућа пресуда, те за прибављање информација о дејству одређених супстанци које је организована криминална група планирала да искористи приликом одузимања камиона, окривљени АА2 за набављање експлозивних материја и ватреног оружја, као и за прибављање неопходних информација за поступање организоване криминалне групе у вези са планом организоване криминалне групе да се одузму камиони са бакарним производима, а окривљени АА3 за предузимање конкретних радњи по налогу окривљеног АА, конкретно, за превоз камиона са бакарним производима који су требали да буду одузети.

Апелациони суд у Београду је прихватио наводе из исказа АА4, налазећи да су исти у потпуности поткрепљени и другим изведеним доказима, а конкретно снимљеним телефонским разговорима, као и пресретнутом СМС комуникацијом из којих се јасно види улога појединих окривљених у деловању организоване криминалне групе. Тако је на странама од 32. до 40. образложења побијане пресуде првостепени суд анализирао снимљене телефонске разговоре и пресретнуте СМС комуникације, те делимично и ценио одбране појединих окривљених управо у контексту доказног материјала који је настао предузимањем предметне доказне радње, наводећи да је АА у циљу остваривања плана организоване криминалне групе између осталог набавио средства за омамљивање, да се у о њиховом дејству и начину употребе распитао код АА1, као и да су њих двојица разматрали на који начин могу онеспособити не само возача теретних моторних возила, већ и сама возила, на шта указују разговори које су њих двојица обавили током априла месеца 2012. године, као и СМС поруке које су између себе размењивали.

Код напред изнетог, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ1 којима истиче да окривљени АА и АА4 не помињу окривљеног АА1, у смислу његовог сазнања о томе за шта ће бити коришћена електронска направа, посебно јер се радило о даљинском управљачу за отварање капије за улазак камиона у двориште, будући да из свих изведених доказа, посебно из напред наведених телефонских разговора између АА1 и АА се изводи управо супротан закључак, да је окривљени АА1 био свестан за шта ће бити искоришћена електронска направа, а што је првостепени суд детаљно образложио и за свој став дао јасне и уверљиве разлоге у побијаној пресуди. Ово тим пре ако се има у виду да је Радован, као лице које се бави израдом разних уређаја, како сам наводи, морао знати разлику између уређаја оспособљеног да отвори капију и оног потребног да активира експлозив односно онеспособи камион.

Жалбеним наводима окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3 се истиче да нема доказа о постојању организоване криминалне групе, нити се наводи са ким је окривљени постигао договор, када је и шта предузео ради реализације договора, односно какво је његово учешће у остварењу циљева ОКГ-а, на који начин је изразио сагласност да учествује у групи, како се манифестује његова свест о припадништву групи, већ суд произвољно тумачи пресретнуте телефонске разговоре, који представљају разговоре о обичним животним догађајима. Међутим, по налажењу овог суда, овакви жалбени наводи оцењени су као неосновани, јер су исти оповргнути свим изведеним доказима, и то како исказом осуђеног АА4, тако и исказом окривљеног АА у предистражном поступку, у коме је навео да је и АА2 и АА3 упознао са планом око „отимања“ шлепера са бакром, те да су добијени новац требали да поделе на четири дела.

С тим у вези, неосновано се изјављеном жалбом истог браниоца истиче да је суд погрешно одбио предлоге одбране за саслушање сведока СС1 до СС3, а на околност да ли је окривљени АА3 вршио за њих превоз на територији Русије, те да је на пут одлазио на сличан начин, будући да се ради о неспорној чињеница утврђеној током првостепеног поступка, односно да је окривљени професионални возач и да је возио на територији Руске федерације, те би извођење ових доказа водило непотребном одуговлачењу поступка. Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је правилно одбио вештачења предмета путем вештака машинске струке и електроничара, а који су пронађени код окривљеног АА, будући да из исказа АА4 произлази да је план био да се у једном тренутку онеспособи једно од возила како би другог возача приморали да самостално настави пут, а што када се доведе у везу са пресретнутим телефонским разговорима између окривљених АА и АА1, управо указује да план организоване групе био да се један од камиона онеспособи механизмом за прекид ваздуха, који је уосталом, приликом хапшења и пронађен код окривљеног АА.

Чињеница да се окривљени АА3 болнички лечио у периоду од 12.02.2013. до 25.02.2013. године на Одељењу за психијатрију Опште болнице у Суботици, не доводи у сумњу његову урачунљивост, будући да његова урачуљивост tempore criminis ниједним доказoм изведеним током поступка ниje доведена у питање.

Стога је правилан закључак првостепеног суда да би радње, за чије извршење су се у конкретном случају наведени окривљени удружили - да су заиста и предузете - представљале кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ, за које је предвиђена казна затвора од најмање 5 година, односно максимална казна за то кривично дело износи 20 година, те је правилно првостепени суд окривљене огласио кривим за кривично дело ближе описано у ставу I изреке побијане пресуде, па су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених којима се оспорава овакав закључак првостепеног суда оцењени као неосновани и без утицаја на другачију одлуку суда.

У том смислу правилно је првостепени суд нашао да све предузете радње окривљених имају карактер организовања и деловања у оквиру организоване криминалне групе, а што потврђује чињенице да је ова група имала већи број припадника, да је циљ њиховог деловања био вршење кривичних дела са елементима насиља и то конкретно вршење кривичних дела убистава и разбојништва, за која дела се може изрећи казна затвора од 20 година, да је деловање ове организоване криминалне групе било усмерено на непосредно стицање финансијске користи, а што је све неопходно да би било речи о једној организованој криминалној групи. Такође, временски континуитет у деловању ове групе готово непрекидно у деловању у периоду од 01.04.2011. године па све до 30.05.2012. године које је спречено хапшењем окривљених односно интервенцијом овлашћених службеника Министарства унутрашњих послова, као и чињеница да је у том периоду предузет већи број инкриминсаних радњи на територији различитих држава говори у прилог закључка да је у овом конкретном случају реч о организованој криминалној групи, па су стога супротни жалбени наводи бранилаца свих окривљених, у којима се оспорава овакав закључак суда, оцењени као неосновани.

Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе бранилаца окривљених, којима се указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка, али како се у изјављеним жалбама у суштини побија чињенично стање утврђено у ставу I првостепенe пресудe и указује на погрешну оцену доказа, то је првостепена пресуда у овом смислу и испитана, а жалбени наводи у овом делу, оцењени као неосновани.

Ставом II изреке побијане пресуде окривљени АА, АА2 и АА1 оглашени су кривим због кривичног дела тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 и 5 КЗ у вези члана 30 КЗ и члана 33 КЗ.

Из исказа осуђеног АА4, који је дао у предистражном поступку, произлази да је окривљеног АА упознао годину и по дана пре хапшења, преко заједничког пријатеља, да је у првом тренутку било приче о превозу воћа у Русију, да би га АА у једном тренутку повео да попричају насамо и предложио му да заједно оду на Кипар и “одраде” неког Украјинца, након чега су разменили телефоне и АА му је рекао да ће о свему причати детаљније када се следећи пут виде, јер сада мора да жури. Навео је да су окривљени АА и он на Кипар отишли у изнајмљеном аутомобилу преко Бугарске и Турске, да су по доласку на Кипар 4 дана константно пратили Украјинца како би се упознали са његовим свакодневним навикама, те да је по повратку у Србију АА продавници играчака купио хеликоптер на даљинско управљање, за који му је објаснио да му је неопходан, посебно даљински управљач, како би на даљину активирао експлозивну направу. Иначе, пре поновног одласка на Кипар, свратили су у Тополу код АА2, пријатеља АА, који му је том приликом дао радни комбинезон сиво-наранџасте боје и објаснио му да у њему постави експлозив и да у њему неће бити сумњив, јер ће сви мислити да је неки радник, којом приликом је АА од АА2 преузео експлозив који је био сакривен у две кутије од фета сира, након чега су изнајмљеним аутомобилом отишли на Кипар, али су овог пута променили хотел, како не би изазвали било какву сумњу, а окривљени АА је лично у хотелској соби склопио експлозивну направу, коју је притом ојачао матицама и шрафовима, међутим, како се испоставило да им недостаје још један део, вратили су се у Србију, с тим што је он по налогу АА претходно сакрио експлозивну направу у неким стенама на плажи. У даљој својој изјави осуђени АА4 је навео да су се након месец и по дана, у мају месецу, опет вратили нa Кипар, овог пута авионом, те је до детаља описао договор везан за лишење живота ШШ, начин на који је дана 31.05.2011. године активирана експлозивна направа, која је изазвала снажну експлозију, од које је оштећени ШШ задобио бројне повреде опасне по живот, ближе описане у медицинској документацији.

У својој одбрани датој у предистражном и истражном поступку, окривљени АА је потврдио да га је НН ШШ1 из Украјине ангажовао за лишење живота његовог супарника на Кипру, оштећеног ШШ, да му је дао две слике тог човека и обећао му добру награду ако се исти елиминише, да је из тог разлога заједно са окривљеним АА4 три пута одлазио на Кипар, да им је првобитна намера била да га лише живота убодом металним предметом у облику шила са отровним врхом, али су затим одлучили да га лише живота уз помоћ експлозива, због чега је он контактирао АА2 и од истог набавио 200 грама експлозива, те да АА2 није хтео да узме паре говорећи да је „за оне у руднику 200 грама експлозива ситница“, који су сакрили у кутију од фета сира, као и да су се, због прављења бољег даљинског управљача, поново вратили у Србију, а предметни експлозив сакрили на плажи. У преосталом делу, а везано за начин на који је 31.05.2011. године активирао експлозив, искази осуђеног АА4 и окривљеног АА су идентични.

Из документације прибављене путем међународне правне помоћи од стране надлежних органа Републике Кипар неспорно је утврђено да је критичном приликом експлозивна направа активирана, а што произлази из исказа сведока саслушаних пред надлежним органима Републике Кипар, да су на лицу места пронађени делови потребни за израду импровизоване експлозивне направе, те да је оштећени критичном приликом задобио повреде опасне по живот, а да му је живот спасен услед медицинске помоћи.

Дакле, из свих изведених доказа, Апелациони суд у Београду је утврдио следеће чињенично стање:

Да су окривљени АА, АА1 и АА2, у периоду од 01.04.2011. године до 31.05.2011. године на територији Републике Србије и на територији Републике Кипар у месту Пила – Ларнака заједно са оптуженим АА4, према којем је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, поступајући у оквиру плана деловања организоване криминалне групе коју је створио оптужени АА, а чији припадници су постали оптужени АА4, АА2 и АА1 способни да схвате значај својих дела и управљају својим поступцима, при чему је АА са директним умишљајем, свестан да је његово дело забрањено, а АА2 и АА1, са евентуалним умишљајем, свесни да могу учинити дело, па су на то пристали, покушали да другог лише живота, при чему је окривљени АА то учинио из користољубља, на тај начин што је:

Окривљени АА прихватио понуду НН ШШ1 из Украјине да за новчану награду у износу од 10.000 евра његова организована криминална група на Кипру лиши живота оштећеног ШШ из Украјине, јер му је конкурент у послу, преузео две слике оштећеног и договорио могући начин извршења употребом експлозива, након чега је у Новом Саду са окривљеним АА4, припадником организоване криминалне групе, према којем је кривични поступак раздвојен и који је у међувремену правноснажно осуђен, договорио да заједно лише живота оштећеног убодом са раније израђеним металним предметом, у облику шила, са отровним врхом или експлозивом, па су након постигнутог договора на који начин би оштећеног лишили живота изнајмили аутомобил и преко Републике Бугарске и Републике Турске отишли у Републику Кипар у месту Пила у којем живи оштећени ШШ кога су пронашли и препознали, више дана пратили његово кретање и устаљене навике, али због снажне физичке грађе и опрезног кретања закључили да на претходно договорен начин не би успели да га лише живота па су се договорили да поставе експлозив испод његовог аутомобила,

након чега су се вратили у Србију како би набавили експлозивну направу, па су у Новом Саду израдили даљински управљач са пријемником преправком дечије играчке хеликоптера, који је потребан за активирање из даљине експлозивне направе, поново отишли у изнајмљен стан окривљеног АА из којег су узели четири штапина са експлозивом, па су заједно отишли у Тополу и од окривљеног АА2, припадника организоване криминалне групе преузели 200 грама пластичног експлозива, који је исти неовлашћено поседовао, и који је био свестан за шта ће бити употребљен наведени експлозив, на шта је пристао, при чему су предметни експлозив прикрили уз помоћ окривљеног АА2 у кутији за сир, а ради преношења преко граница, након чега су заједно окривљени АА и АА4 допутовали на Кипар, одсели у хотелу где је окривљени АА монтирао експлозивну направу од експлозива који је обезбедио окривљени АА2, али због неизвесности у могућност даљинског активирања поново су се вратили у Србију претходно сакривши предметни експлозив да би им окривљени АА1 такође припадник организоване криминалне групе направио даљински управљач са пријемником за активирање експлозивне направе, при чему је био свестан за шта ће исти бити употребљен, на шта је пристао,

Дакле, овако утврђење инкриминисаног догађаја од стране Апелационог суда у Београду, се од чињеничног утврђења првостепеног суда разликује у погледу субјективних обележја овог кривичног дела који се односе на окривљеног АА1 и окривљеног АА2, као и у погледу правне квалификације кривичног дела која се окривљенима ставља на терет оптужним актом ТОК-а.

При томе, по оцени овог суда, окривљени АА1 је био укључен у извршење предметног кривичног дела на начин ближе описан у изреци побијане пресуде, а што произлази из његове одбране у којој није спорио да му се АА, пре годину и по дана, од критичног догађаја, обратио са молбом да му направи један електронски уређај, да је он искористио даљински управљач хеликоптера који му је донео АА да му направи даљински за отварање капије, као и да му се након пар месеци АА поново обратио са молбом да му направи истоветни даљински, јер претходни како му је рекао "није радио", а што у вези са осталим доказима, односно конкретно снимљеним телефонским разговорима које је овај окривљени водио везано за извршење кривичног дела, како је напред наведено, годину дана од предметног догађаја, управо указују на улогу АА1 у организованој криминалној групи, односно, да је он између осталог био задужен и за прављење електронских направа неопходних за даљинско коришћење експлозива.

На ову околност посебно указује део разговора од 18.05.2012. године који је у 15,34 часова вођен између окривљеног АА и АА1 и конкретно исти гласи: АА: “Слушај, сада има хеликоптер у Суботици”, АА: “Аха, аха”, АА “7.500,00 динара кошта”, АА: “То није скупо уопште”, АА: “Због рисивера”, АА1: “Да, јасно, јасно, јасно”, АА: “Разумеш”, АА1: “Да, то исто ми се свиђа”, АА: “И одмах с њим имамо даљински”, АА1: “Јесте”, АА: “Разумијеш, јер у овом случају он се неће уништити, него скида се, разумијеш”, АА1: “Јасно, јасно”.

Дакле, правилно је првостепени суд закључио да када се има у виду да је несумњиво утврђено да су хеликоптери који су коришћени за прављење даљинског управљача за активирање експлозива купљени у Новом Саду, те да је окривљени АА1 са тим био упознат, с обзиром да га АА сада обавештава да се хеликоптери могу купити у Суботици, те да се надаље поново говори о коришћењу даљинског управљача од хеликоптера, а да у делу разговору где окривљени АА каже окривљеном АА1 да се у овом случају неће уништити, него се скида, а што се односи на даљински управљач од хеликоптера, према току разговора, уствари говори о уништењу даљинског управљача приликом прављења даљинске направе за активирање експлозива, а што произлази из свих изведених доказа, те је утврђено да први даљински управљач није био адекватан ( што произлази из одбрана АА и осуђеног АА4), те да се због тога морао купити други хеликоптер, са новим даљинским управљачем, како би се могао направити даљински управљач способан за активирање експлозива.

Такође, што се тиче доношења закључка о улози окривљеног АА2 у предузимању радњи извршења кривичног дела које се односе на покушај лишења живота оштећеног ШШ, правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА2 који је негирао извршење предметног кривичног дела, с обзиром да је оваква одбрана у супротности са исказом покојног АА4 који је навео да је из Београда заједно са окривљеним АА отишао у Тополу код неког АА2, пријатеља АА, који је ухапшен заједно са њима, који му је том приликом дао радни комбинезон сиво-наранџасте боје и објаснио му да ће у њему ићи да постави експлозив и да у њему неће бити сумњив, јер ће сви мислити да је неки радник, те да је из разговора који су водили АА и АА2 чуо да је АА2 доступан експолозив, а АА је том приликом у две кутије од фета сира ставио експлозив који му је претходно АА2 дао и који је био у праху жуте боје и лепљив, те када је напунио обе кутије, прелио је сурутком, ставио фолију и затворио поклопац. С тим у вези, и окривљени АА је у свом исказу у предистражном и истражном поступку навео да када су донели одлуку да оштећеног лише живота коришћењем експлозива, да је контактирао АА2 и од истог набавио 200 грама експлозива у виду пластелина, а заједно са АА2 је сакрио експлозив у кутију од фета сира, након чега је заједно са АА4 изнајмљеним аутом отпутовао на Кипар.

Ценећи психички однос окривљених према извршеном кривичном делу, овај суд је нашао да је окривљени АА поступао са директним умишљајем, свестан свог дела и хтео његово извршење, док су окривљени АА1 и АА2 поступали са евентуалним умишљајем, свесни да могу да изврше кривично дело, па су на то пристали.

Ово стога, што је окривљени АА, а како је током поступка доказано био свестан да постављањем експлозива и његовим активирањем у моменту проласка оштећеног, може лишити живота оштећеног, а на шта се одлучио због обећане новчане награде, па је то и хтео, те да су окривљени АА1 и АА2, поступали са евентуалним умишљајем, свесни да могу да изврше кривично дело, па су на то пристали. Ово стога, што је током поступка доказано, да су ови окривљени имали одређене улоге у организованој криминалној групи, чији је организатор био окривљени АА, па је тако окривљени АА1 био задужен за прављење одговарајућих електронских направа, а окривљени АА2 за набављање експлозива, при чему окривљени АА1 био свестан да прављењем даљинског управљача са пријемником за активирање експлозивне направе може учинити предметно кривично дело, па је на то пристао, посебно код чињенице да није спорио да је у критично време изводио одређене радове за окривљеног АА у смислу прављења даљинских управљача, а за шта је користио делове дечје играчке хеликоптера, да је из изведених доказа у списима предмета утврђено да је експлозив на Кипру активиран уз помоћ даљинског управљача који је направљен од дечје играчке хеликоптера, што када се доведе у везу са снимљеним телефонским разговорима, посебно разговором од 18.05.2012. године са АА, из којег произлази да је у једном од ранијих случајева израђени даљински управљач уништен, све указује да су неосновани наводи његове одбране, као и жалбени наводи његовог браниоца да је критичном приликом правио даљински управљач са пријемником за отварање капије, а не за активирање експлозива. С тим у вези и окривљени АА2 је имао сазнање за шта ће предметни експлозив који је набавио окривљеном АА, бити употребљен, на шта указују одбране окривљеног АА у предистражном и истражном поступку, као и исказ осуђеног АА4, у којима наводе да је АА2 све знао, што када се доведе у везу са улогом окривљеног АА2 у организованој криминалној групи, указује на несумњив закључак суда да је исти знао да са предметним експлозивом може учинити кривично дело, па је на то пристао.

По оцени овог суда, окривљени АА1 и АА2 су у конкретном случају поступали са евентуалним умишљајем, свесни да могу учинити дело, па су на то пристали, односно психички однос окривљених према кривичном делу, како у погледу свесног, тако и у погледу вољног елемента је био слабије изражен од оног интензитета који је неопходан за постојање директног умишљаја. Наиме, неспорно је да су, а код овако утврђеног чињеничног стања, и код чињенице да се ради о одраслим људима, са одређеним образовањем и животним искуством, и окривљени АА1 и окривљени АА2, били свесни које последице се могу изазвати са ни мање ни више него 200 грама експлозива (с обзиром да је АА2 знао тачну количину, а да је АА1 склапао направу која ту количину треба да активира) те да су и поред свести о томе, пристали да у томе учествују.

Код напред изнетог, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, у којима истиче да је првостепени суд засновао своју одлуку искључиво на чињеници да је окривљени АА2 набавио комбинезон сиво-наранџасте боје и објаснио АА4 да у њему треба да постави експлозив, износећи сопствену анализу разлика у исказима окривљеног АА и АА4, будући да је из напред цитиране одбране окривљеног АА и исказа осуђеног АА4, који су у битним детаљима подударни, управо произлази да је након доношења одлуке да се оштећени ШШ убије експлозивом, окривљени АА2 од стране АА био ангажован за набавку 200 грама експлозива, који је окривљени АА однео на Кипар и искористио за покушај убиства оштећеног ШШ.

Међутим, како је пресудом Врховног касационог суда Кзз.ОК 14/2018 од 14.06.2018. године исправљеном решењем истог суда од 26.07.2018. године, усвојен захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених АА1 и АА2 и претходна пресуда овог суда је укинута у осуђујућем делу, јер су њоме окривљени АА1 и окривљени АА2 оглашени кривима због извршења кривичног дела тешко убиство у покушају и саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ, са евентуалним умишљајем као обликом кривице, а убиства квалификована посебном побудом извршења, па тако и убиство из користољубља, може бити извршено само са директним умишљајем као обликом кривице, то је овај суд сходно одредби члана 494 ЗКП расправљајући питање на које му је указао Врховни касациони суд, а при том имајући у виду забрану преиначења на штету оптуженог, прописану одредбом члана 453 ЗКП, закључио да из чињеничног стања утврђеног након одржаног претреса пред другостепеним судом, произилази да нису доказани наводи оптужнице Тужиоца за организовани криминал о томе да у покушају убиства оштећеног ШШ, окривљени АА1 и окривљени АА2 учествовали из користољубља.

Наиме, ово не произилази нити из једног изведеног доказа пре свега одбрана окривљених АА и исказа осуђеног АА4, као и одбрана самих окривљених АА1 и АА2. За разлику од, како то произилази из исказа осуђеног АА4, договора да новац добијен из кривичног дела везаног за “отимање” шлепера са бакром, поделе сва четворица окривљених, новац који је требало да буде добијен за ликвидацију оштећеног ШШ, је требало да поделе само окривљени АА и осуђени АА4. Ова двојица окривљених су у својим одбранама пред судом сагласно изјавили да је НН Богдан обећао окривљеном АА 10.000 евра за ликвидацију оштећеног ШШ, а каснију поделу овог новца је окривљени АА договорио само са осуђеним АА4. Из исказа осуђеног АА4 следи да је окривљеног АА на повратку у Србију питао за новац, те да је тада добио одговор да новац неће добити, пошто је оштећени остао жив. Ако се при том има у виду да из одбране окривљеног АА произилази и то да окривљени АА2 није хтео да узме паре за 200 грама експлозива, говорећи да је то за оне у руднику ситница, при чему ни из једног доказа изведеног у току поступка не произилази ни то да је окривљеном АА1 за израду даљинског управљача са пријемником за активирање експлозивне направе, обећан део новца који је као награду окривљеном АА за ликвидацију оштећеног требало да да НН ШШ1, то је Апелациони суд у Београду следом свега реченог на несумњив начин закључио да окривљени АА1 и окривљени АА2 у кривичном делу описаном тачком два изреке побијане пресуде нису учествовали из користољубља. Дакле, према налажењу овог суда окривљени АА2 је као припадник организоване криминалне групе предао окривљеном АА 200 грама пластичног експлозива, који је неовлашћено поседовао и био је при томе свестан за шта ће тај експлозив бити употребљен, па је на то пристао, док је окривљени АА1 такође као припадник организоване криминалне групе, направио даљински управљач са пријемником за активирање експлозивне направе, при чему је био свестан за шта ће исти бити употребљен, па је на то пристао, али при том у покушају убиства оштећеног ШШ нису учествовали из користољубља као посебне побуде, због чега се у њиховим радњама не стичу елементи кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 5 у вези члана 30 и 33 КЗ за које се терете оптужницом.

У радњама окривљеног АА2 и окривљеног АА1 се стичу сви законски елементи како субјективни, тако и објективни кривичног дела убиство, у покушају у саизвршилаштву из члана 113 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ за које су оглашени кривима изреком ове пресуде, док се у радњама окривљеног АА стичу сви елементи кривичног дела тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 КЗ у вези члана 30 КЗ и члана 33 КЗ. Наиме, у ситуацији када су кривично-правним радњама окривљеног остварене две квалификаторне околности везано за побуде из којих је извршено кривично дело (довођење у опасност живота још неког лица и користољубље) која, свака за себе, делу дају обележја кривичног дела тешко убиство, фактички се ради о једном проузроковању и о једном кривичном делу по принципу алтернативитета, као виду привидног идеалног стицаја, у ком смислу је Апелациони суд у Београду извршио преквалификацију кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом и окривљеног огласио кривим за кривично дело тешко убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 КЗ у вези члана 30 КЗ и члана 33 КЗ, налазећи да је ова околност (користољубље) претежнија и јаче изражена у конкретном случају, а што уосталом произлази из свих изведених доказа, посебно исказа окривљеног АА у предистражном и истражном поступку и осуђеног АА4, који су навели да је окривљени АА прихватио понуду НН ШШ1 из Украјине да за одређену своту новца лиши живота његовог супарника, оштећеног ШШ, дакле, да се у конкретном случају ради о убиству из користољубља, које је остало у покушају.

Дакле, како саучесници одговарају у границама свог умишљаја, свако у оквиру своје кривице, то су за учествовање у истом криминогеном догађају – покушај убиства оштећеног ШШ, окривљени АА, окривљени АА1 и окривљени АА2, оглашени кривима због извршења кривично-правних радњи у којима се, због побуда из којих су учињене, стичу елементи различитих облика истог кривичног дела, па тако у радњама окривљеног АА сви субјективни и објективни елементи кривичног дела тешко убиство из користољубља у покушају и саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ, а у радњама окривљених АА1 и окривљеног АА2, по једног кривичног дела убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113 КЗ у вези члана 30 и 33 КЗ.

Надаље, ставом III изреке побијане пресуде, окривљени АА2 оглашен је кривим да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ, у периоду од почетка маја 2012. године до неутврђеног дана маја 2012. године.

Према Кривичном законику који је важио у време извршења кривичног дела је за ово кривично дело била запрећена казна затвора од 3 месеца до 3 године и новчана казна.

Сходно одредби члана 104 став 6 у вези члана 103 тачка 6 КЗ кривично гоњење за предметно кривично дело је застарело у мају 2018. године, због чега је овај суд применом одредбе члана 422 тачка 3 ЗКП донео одлуку којом је одбио оптужбу од окривљеног АА2 за предметно кривично дело.

По оцени овог суда, правилно је првостепени суд нашао да је револвер наведеног дана пронађен код окривљеног АА, да је исти привремено одузет, а по потврди о одузетим предметима, те напред наведену чињеницу не спори ни сам окривљени АА који је исту потврдио износећи одбрану у овом кривичном поступку. С тим у вези, правилно је првостепени суд из снимљених телефонских разговора који су водили АА и АА2 између себе, утврдио да је окривљени АА револвер неовлашћено носио, те је у том смислу у разговору вођеном дана 04.05.2012. године у 09,04 часова између АА и АА2, АА се интересује да ли АА2 може да му набави утоку, а опште је позната чињеница да је то у криминалном миљењу жаргонски назив за пиштољ, да у 09,13 часова окривљени опет воде разговору у коме АА2 поручује “Ти дођи што пре има одмах да носиш” а АА му одговара “Данас не могу никако јебига, слушај и ми смо планирани до Новог Сада у понедељак због информација, рећи ћу ти о чему се ради кад дођем, онда би у понедељак можда дошли”, АА2 му је на то одговорио “Дођи”, а истог дана је АА обавио разговор са АА3 у коме је јавио да је нашао ово што им треба, једно за мене, једно за тебе и да је то његов друг у Тополи, на шта му је АА3 одговорио “Да, да, да, ајде па ћемо смислити нешто”.

У вези са кривичним делом из члана 348 став 4 у вези са ставом 1 КЗ-а одбрана окривљеног АА истиче да суд није засновао своје закључке на законитим доказима, будући да је потврда о привремено одузетим предметима незаконит доказ, јер је издата без навођења места на коме је нађен одузети предмет, што је обавезна садржина потврде у смислу Законика о кривичном поступку, при чему суд није утврдио да је окривљени неовлашћено носио предметно оружје, па је неправилном оценом изведених доказа погрешно утврдио чињенично стање.

Међутим, правилно првостепени суд није прихватио одбрану окривљеног АА и с тим у вези, жалбене наводе његовог браниоца оценио као неосноване, с обзиром да су исти у супротности са изведеним доказима, будући да је окривљени АА у својим одбранама у предистражном и истражном поступку недвосмислено потврдио да му је предметни пиштољ управо набавио окривљени АА2, а чињеница да је своју одбрану променио касније на главном претресу, при чему за ту такву промену одбране није дао никакве животне и логичне разлоге, управо указује да је иста неистинита и срачуната на умањење његове кривице.

Апелациони суд у Београду је одбио предлог одбране окривљеног АА, адвоката АБ који је изнео и на претресу пред овим судом, да се прибави извештај БИА од 10.05.2012. године, као и извештај о хапшењу окривљених, о чему је првостепени суд дао јасне и разумљиве разлоге на странама 63. и 64. образложења побијане пресуде, које у свему као правилне, прихвата и овај суд.

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције, овај суд је имао у виду све околности прописане одредбом члана 54 КЗ-а које су од утицаја да казна буде већа или мања, па је тако на страни окривљеног АА као отежавајућу околност ценио то што је окривљени АА учествовао у свим активностима организоване криминалне групе, односно учествовао је у извршеном кривичном делу, као и планирању још једног кривичног дела, дакле, имао је у виду бројност радњи у којима је окривљени учествовао, док је од олакшавајућих околности на његовој страни ценио године живота, чињеницу да је реч о старијој особи рођеној 1955. године, породичном човеку, оцу троје пунолетне деце, као и то да раније није осуђиван, као и да када је у питању кривично дело тешко убиство, ближе описано у ставу II изреке ово кривично дело остало у покушају, те имајући у виду све напред наведено, окривљеном АА за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 2 КЗ-а применом одредби члана 56 и 57 КЗ-а, сматрајући да напред наведене олакшавајуће околности као особито олакшавајуће околности оправдавају ублажавање казне испод законом предвиђеног минимума за наведено кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 7 (седам) година, за кривично дело тешко убиство у покушају и саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 5 КЗ-а у вези члана 30 и 33 КЗ-а утврдио казну затвора од 10 (десет) година, а за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези са ставом 1 КЗ-а такође применом одредби члана 56 и 57 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, након чега га је применом одредби члана 60 КЗ-а осудио на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година.

Када је реч о окривљеном АА1, суд је од отежавајућих околности на његовој страни ценио чињеницу да је он као припадник ОКГ учествовао у једином кривичном делу које је ОКГ и реализовала, те да је поред тога учествовао и у припремним радњама за извршење још једног кривичног дела и то кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ-а, док је од олакшавајућих околности на његовој страни ценио године живота, односно чињеницу да се ради о старијој особи рођеној 1953. године, да је реч о породичном човеку, оцу једног пунолетног детета, као и да раније није осуђиван, као и погоршано здравствено стање, а како то произилази из налаза и мишљења психијатра Опште болнице “Др.Радивој Симоновић” из Сомбора, док када је у питању кривично дело убиство у покушају и саизвршилаштву из члана 113 КЗ-а у вези члана 30и 33 КЗ, као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је ово кривично дело остало у покушају, те је сходно напред наведеном, окривљеном АА1 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од 2 (две) године, а за кривично дело убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113 КЗ-а у вези члана 30 и 33 КЗ-а применом одредби члана 56 и 57 КЗ-а, односно прихватајући напред наведене олакшавајуће околности као особито олакшавајуће околности, утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) године, дакле испод законом предвиђеног минимума за то кривично дело, а након тога је у односу на окривљеног АА1 сходно одредби члана 62 став 1 КЗ-а у вези члана 60 КЗ-а узео као утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године на коју је исти осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 90/12 од 04.04.2014. године која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду, Посебног одељења Кж1 По1 6/15 од 21.05.2015. године, па га је применом одредбе члана 60 КЗ-а осудио на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година.

На страни окривљеног АА2, суд је као отежавајућу околност ценио чињеницу да је окривљени као припадник ОКГ учествовао у извршењу кривичног дела убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113 у вези члана 30 и 33 КЗ-а, те да је у истом својству учествовао и у припремању извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ-а, тј. бројност радњи извршења на његовој страни, те да је исти до сада осуђиван два пута, али имајући у виду природу кривичних дела због којих је осуђиван, односно да је реч о једном кривичном делу из области угрожавања безбедности јавног саобраћаја и о кривичном делу преваре из члана 208 став 1 КЗ-а, то суд његовој ранијој осуђиваности није придао посебан значај, док је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је реч о оцу једног пунолетног и једног малолетног детета, као и његове године живота, односно да је реч о особи рођеној 1966. године, док је у случају кривичног дела убиство у покушају и саизвршилаштву из члана 113 став 1 у вези члана 30 и 33 КЗ-а као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је дело остало у покушају, па је окривљеном АА2 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ-а утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године, док је за кривично дело убиство у покушају у саизвршилаштву из члана 113 став 1 у вези члана 30 и 33 КЗ-а, напред наведеним олакшавајућим околностима дао карактер особито олакшавајућих околности у смислу одредбе члана 56 и 57 КЗ-а, те му је утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, те га је применом одредбе члана 60 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година.

Када је у питању окривљени АА3, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, на његовој страни није нашао отежавајуће околности, док је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је реч о породичном човеку, оцу једног пунолетног детета, затим чињеницу да исти до сада није осуђиван као и његово здравствено стање, односно да је током овог кривичног поступка пролазио кроз непсихотичну тешку депресивну епизоду условљену његовим ранијим учешћем у ратним дејствима, те је окривљеног АА3 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 у вези става 2 КЗ-а осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, овако изреченим ефективним казнама затвора у свему ће се остварити сврха кривичних санкција и кажњавања прописана одредбом члана 4 и 42 КЗ-а.

На основу члана 63 КЗ-а свим окривљенима је у изречене казне затвора урачунато време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом : и то окривљеном АА почев од 30.05.2012. године до 14.03.2016. године, као и време проведено на издржавању мере забране напуштања стана која му је изречена решењем Вишег суда у Београду Посебног одељења К.По1 103/15 од 14.03.2016. године, па надаље; окривљеном АА1 почев од 30.05.2012. године до 03.04.2013. године и почев од 10.09.2015. године, па надаље, те сходно одредби члана 62 став 1 КЗ-а време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 90/12 од 04.04.2014. године, која је у односу на њега преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Београду, Посебног одељења Кж1 По1 6/15 од 21.05.2015. године, окривљеном АА2 почев од 30.05.2012. године до 04.04.2014. године и окривљеном АА3 од почев од 30.05.2012. године до 30.11.2012. године.

Имајући у виду све напред наведено, неосновано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал побија првостепена пресуда у делу одлуке о кривичној санкцији која је изречена окривљенима АА, АА1, АА2 и АА3 (став I, II и III и јединствене казне) утолико што се истиче да суд приликом одмеравања казне у односу на окривљеног АА није на одговарајући начин ценио све чињенице и околности које утичу да казна буде мања или већа, те да је међу осталим припадницима уживао ауторитет, да им је давао налоге који су они безпоговорно извршавали, те да је у блиском временском интервалу у односу на покушај убиства оштећеног, радио на припремама још једног, такође тешког кривичног дела, да је његова група деловала како у границама, тако и изван граница Републике Србије, те да се чињеница да се ради о старијем породичном човеку са троје пунолетне деце, не може се узети као олакшавајућа околност, јер управо његова старосна доб показује његову бескрупулозност коју особа његових година себи не би смела дозволити. У жалби Тужилаштва за организовани криминал се даље наводи да је суд појединачне казне изрекао у границама законског минимума, а затим му је незнатно повисио најтеже утврђену казну и тако изрекао јединствену казну за кривична дела суштински обухватајући казне за два кривична дела, те овако изречена јединствена казна није сразмерна висини казни које су изречене осталим окривљенима, а имајући у виду улогу окривљеног АА као организатора и извршиоца већине најтежих кривично-правних радњи. Што се тиче окривљеног АА1 изречена казна не одговара тежини извршеног дела и степену кривице, те суд није у довољној мери ценио отежавајуће околности на његовој страни, док је истовремено преценио значај олакшавајућих околности, док у односу на окривљеног АА2 суд није у довољној мери ценио његову ранију осуђиваност, као и чињеницу да се ради о криминогеној личности на коју блаже кривичне санкције до сада нису утицале. У односу на окривљеног АА3 стоје отежавајуће околности, јер се ради о извршењу и припреми најтежих кривичних дела која се врше из ниских побуда. Када су у питању сви окривљени, степен кривице је изузетно висок, док су побуде због којих су кривична дела извршена у суштини користољубиве, а наведена криминална група је организована ради вршења најтежих кривичних дела, како у земљи тако и у иностранству.

Овакви жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал, оцењени су као неосновани од стране Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, будући да се истима не истичу неке чињенице и околности које нису цењене од стране првостепеног суда, а које би биле од утицаја на другачију одлуку о кривичним санкцијама које су изречене окривљенима, посебно имајући у виду чињеницу да је кривично дело ближе описано у ставу II изреке пресуде остало у покушају, те чињеницу да окривљени АА, АА1и АА3 раније нису осуђивани, да се ради о особама старије животне доби, због чега је овај суд нашао да су овако утврђене појединачне казне затвора и јединствена казна затвора, на коју су окривљени осуђени, адекватна кривичним делима за која су окривљени оглашени кривим, те да ће се истима у потпуности остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 и 42 КЗ-а.

У смислу одредбе члана 261 и 264 ЗКП-а окривљени АА, АА1, АА2 и АА3 су обавезани да плате трошкове кривичног поступка који су опредељени у изреци пресуде и то тако што је окривљени АА обавезан да плати укупан износ од 1.144.960,00 динара на име трошкова довођења у суд, путних трошкова сведока СС4 и СС5, трошкова вештачења оружја као и других вештачења и на име трошкова ангажовања браниоца по службеној дужности, окривљени АА1 у износу од 888.706,00 динара на име трошкова довођења у суд, путних трошкова сведока СС4 и на име трошкова ангажовања браниоца по службеној дужности, окривљени АА2 износ од 1.049.870,00 динара на име трошкова довођења у суд, путних трошкова сведока СС4, трошкова вештачења оружја и на име трошкова ангажовања браниоца по службеној дужности и окривљени АА3 износ од 239.220,00 динара на име трошкова довођења у суд, путних трошкова сведока СС4 и на име трошкова медицинског вештачења, док су истовремено сви напред наведени окривљени обавезани да суду на име паушала плате износ од по 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, при чему је суд приликом одређивања висине паушала имао у виду дужину и сложеност кривичног поступка, као и материјалне прилике свих окривљених.

Стога су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 у којима се оспорава одлука суда о трошковима поступка, навођењем да извршењем кривичних дела није прибављена никаква имовинска корист, а да је материјално стање окривљеног АА2 изузетно тешко, те да нема никаквих прихода осим пољопривреде, којом се није ни могао бавити за време док је био у притвору, као и наводи окривљеног АА1, АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ3 са претреса одржаног пред овим судом, будући да је правилно првостепени суд у смислу одредбе члана 261 и 264 ЗКП-а обрачунао трошкове кривичног поступка који се односе на окривљене с обзиром да, по налажењу овог суда, плаћањем ових трошкова не би било доведено у питање издржавање окривљених или лица која су дужни да издржавају, при чему је окривљени АА2 власник сеоског домаћинства површине око 10 ха у месту становања, па ценећи при том његове године живота, радну способност и стручну оспособљеност, као и имовно стање окривљених АА1 и АА3, то су цитирани наводи одбрана и супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА2, којима се оспорава овакав закључак првостепеног суда, оцењени као неосновани и истима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане одлуке у овом делу.

Правилно је првостепени суд на основу одредбе члана 348 став 5 КЗ у вези са чланом 87 КЗ према окривљеном АА изрекао меру безбедности одузимања предмета ближе описаних у изреци пресуде и о овој чињеници дао јасне и уверљиве разлоге у образложењу пресуде.

Одлуку као у ставу IV изреке ове пресуде суд је донео на основу одредбе члана 267 ЗКП, будући да плаћањем трошкова насталих пред судом правног лека неће бити доведено у питање издржавање окривљених и лица која су они дужни да издржавају, а о чијој висини ће бити одлучено накнадно посебним решењем.

Из изнетих разлога, а на основу одредби чланова 449 ЗКП-а, 459 став 1 ЗКП-а и 457 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци пресуде.

Записничар, Председник већа-судија,
Маја Ивановић, с.р. Вучко Мирчић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић