APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

9.12.2010.

Кж1 6886/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 6886/10
Дана 09.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Николе Мићуновића и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, одлучујући о жалбама Другог основног јавног тужиоца у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АВ, изјављеним против пресуде Другог основног суда у Београду К.бр.1458/10 од 20.09.2010. године, у седници већа одржаној дана 09.12.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ браниоца окривљеног, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Другог основног суда у Београду К.бр.1458/10 од 20.09.2010. године, па Апелациони суд у Београду окривљеног АА, са подацима као у списима предмета, на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП,

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

да је:

дана 07.02.2007. године, у Обреновцу, као одговорно лице – директор и власник предузећа „ББ“ ДОО Вршац, које врши привредну делатност, у урачунљивом стању грубо повредио овлашћења у погледу управљања, располагања и коришћења имовином, у намери да свом предузећу прибави противправну имовинску корист у износу од 2.076.520,00 динара, у ком износу је нанео штету предузећу АД "ББ1" са седиштем у Обреновцу, на тај начин што је закључио уговор бр. 664 о купопродаји конзумних јабука око 90% сорте ајдаред, рода 2006. године у количини од 103.826 килограма у виђеном стању по цени од 20 динара по килограму, са обавезом плаћања ПДВ-а и роком плаћања сукцесивно по склапању уговора, а најдаље за 45 дана од момента склапања уговора и као инструмент обезбеђивања плаћања предао две соло менице, робу преузео из хладњаче „Србијанка“ у Ваљеву и исту продао разним купцима, а да робу није платио продавцу, а био је свестан да је његово дело забрањено,

-чиме би извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ.

На основу одредбе члана 197 став 1 ЗКП, суд је одредио да трошкови падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К.бр.1458/10 од 20.09.2010. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, те му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци и истовремено одређено да се овако утврђена казна неће извршити уколико окривљени у време проверавања од три године не изврши ново кривично дело. Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 9.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, а оштећено предузеће АД „ББ1“ из Обреновца је упућено да имовинско-правни захтев остварује у парничном поступку.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Други основни јавни тужилац у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, уз предлог да Апелациони суд преиначи побијану пресуду и окривљеног АА осуди на безусловну казну затвора;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, предлажући да Апелациони суд усвоји жалбу и побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или исту укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење.

Поднеском Ктж.бр.6662/10 од 03.12.2010. године, Апелациони јавни тужилац у Београду предложио је да Апелациони суд уважи жалбу Другог основног јавног тужиоца у Београду и побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеног осудити на безусловну казну затвора, а жалбу браниоца окривљеног одбити као неосновану.

Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, а по оцени навода изнетих у жалбама Јавног тужиоца и браниоца окривљеног, те мишљења надлежног тужиоца, Апелациони суд у Београду је у седници већа одржаној дана 09.12.2010. године, нашао:

жалба браниоца окривљеног је основана.

Основано се жалбом браниоца окривљеног указује да у конкретном случају не постоји кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, већ да је у питању грађанско-правни однос према Закону о облигационим односима, односно уговор о продаји, што по налажењу Апелационог суда представља повреду кривичног закона, прописану одредбом члана 369 став 1 тачка 1 ЗКП. Наиме, из стања у списима предмета као неспорно произилази да је окривљени власник, директор и једини овлашћен за заступање предузећа „ББ“ д.о.о. из Вршца, те да је договорио куповину предметних јабука и у вези с тим потписао уговор и дао две соло менице као средство обезбеђења. Такође, неспорно је да преузету обавезу није извршио, те да је у току поступак принудног извршења по пресуди о одржавању на снази у целости решења о извршењу Трговинског суда у Новом Саду по основу преузетих, а неисплаћених јабука. Одредбом члана 238 став 1 тачка 4 КЗ, прописано је да ће се одговорно лице у предузећу и у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетника, који у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, за друго правно лице у други субјекат привредног пословања које има својство правног лица или за предузетника, на други начин грубо повреди овлашћења у погледу управљања, располагања и коришћења имовином, казнити затвором од три месеца до пет година. Како из напред наведеног, према одредби члана 157 став 1 тачка 1 Закона о привредним друштвима којом је прописано да је директор друштва овлашћен за заступање друштва и вођење послова друштва у складу са законом, оснивачким актом и уговором чланова друштва, произилази да је окривљени био овлашћен да води преговоре, закључи уговор о куповини јабука, те да прода јабуке, односно изда менице, то јасно произилази да у његовом поступању нема повреда овлашћења у погледу управљања, располагања или коришћења имовином.

У конкретном случају је, као што указује бранилац окривљеног у изјављеној жалби, дошло до закључења уговора о продаји, сходно одредбама Закона о облигационим односима, те је одговорност окривљеног за неплаћање робе грађанско-правне природе, односно одговорност по основу дуга, односно обавеза накнаде штете по основу кривице, а не кривица у кривично-правном смислу, с обзиром да у радњама окривљеног описаним у диспозитиву оптужног акта, односно изреке пресуде, не постоје елементи кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди нити неког другог кривичног дела, па је првостепени суд пропустио да на иначе правилно и потпуно утврђено чињенично стање адекватно примени кривични закон.

По налажењу Апелационог суда, окривљеног ваља ослободити од оптужбе, применом одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП, јер дело које му је стављено на терет није кривично дело.

Одлуку о трошковима кривичног поступка, Апелациони суд је донео на основу одредбе члана 197 став 1 ЗКП.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је на основу члана 391 став 1 ЗКП одлучио као у изреци.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Слободан Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић