APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

23.06.2014.

Кж1 656/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 656/14
Дана 23.06.2014. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр. 9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу за малолетнике састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са судијским помоћником Ружицом Ђ. Јовановић, записничарем, у кривичном поступку према млађем пунолетном лицу АА, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К бр. 261/13 од 16.01.2014. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног, дана 23. јуна 2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду К бр. 261/13 од 16.01.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем АА је у смислу члана 41. ЗМ изречена васпитна мера појачаног надзора од стране органа старатељства, која може трајати најмање шест месеци, а најдуже две године, с тим да ће о њеном престанку бити накнадно одлучено, са мером посебне обавезе да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима, у трајању до једне године, а која се у току извршења може изменити или обуставити, као и мера безбедности одузимања предмета – 10 пвц “кесица” опојне дроге хероин помешане са кофеином и парацетамолом, у количини од 3,98 грама. Одлучено је да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Против наведеног решења, жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због повреде кривичног закона из члана 437. тачка 2. у вези са чланом 439. тачка 2. ЗКП, са предлогом да га Апелациони суд у Београду преиначи тако што ће АА осудити због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и изрећи му казну затвора у складу са законом.

Бранилац АА, адвокат АБ, поднео је одговор на жалбу јавног тужиоца, са предлогом да је Апелациони суд у Београду одбије као неосновану и потврди побијано решење и захтевом да буде обавештен о седници већа на којој ће се одлучивати о жалби.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж бр. 669/14 од 14.05.2014. године предложио да се жалба јавног тужиоца уважи и да се донесе одлука у смислу жалбеног предлога.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у складу са одредбама члана 447. ст. 1, 2. и 5. ЗКП, на којој је размотрио спис и испитао побијано решење у складу са чланом 451. ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду предлоге браниоца окривљеног из одговора на жалбу и јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду из напред наведеног поднеска, нашао да је жалба неоснована.

Јавни тужилац у жалби истиче да се, с обзиром на склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела које је предмет овог поступка, не може очекивати да ће се изреченим мерама постићи сврха специјалне, а посебно генералне превенције, која би се остварила изрицањем казне. По његовом мишљењу првостепени суд је потпуно занемарио извештај надлежног органа старатељства у којем стоји да окривљени није усвојио друштвене норме и забране и да се може очекивати рецидив у асоцијалном понашању, као и да постоји озбиљна сумња да је наркомански зависник, те да његово стање захтева клиничку стручну помоћ. Сматра да је у светлу наведеног извештаја окривљеном требало изрећи меру безбедности обавезног лечења наркомана. Такође сматра да је првостепени суд занемарио чињеницу да је окривљени без сталног запослења и да живи са мајком чија су месечна примања око 20.000,00 динара, а што указује на то да је вршењем кривичног дела желео да себи обезбеди приход.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, овај суд сматра да је првостепени суд правилно нашао да је АА, с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је учинио дело, примереније изрећи наведену васпитну меру са мером посебне обавезе него казну затвора, односно да су испуњени услови за примену члана 41. ЗМ.

Овај суд је имао у виду да је приликом одлучивања првостепени суд посебно узео у обзир да у налазу и мишљењу психијатра и извештају Центра за социјални рад стоји да је емоционално-социјална зрелост АА значајно испод вршњачког просека и да се налази у фази развоја, а узео је у обзир и да је предметно кривично дело учинио услед очигледне младалачке незрелости и поводљивости, при чему и да је у питању била мања количина опојне дроге - хероин, 3,98 грама, која је од њега одузета.

Овај суд је имао у виду и да је поред напред наведених околности, првостепени суд правилно ценио и друге околности које су у смислу члана 12. ЗМ од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера, а нарочито узраст и степен поремећаја у друштвеном понашању АА, средину и прилике у којима је живео, држање после учињеног дела, као и да је према њему раније била изречена васпитна мера судски укор због кривичног дела неовлашћено држање опојне дроге (канабис за сопствену употребу) из члана 246а КЗ.

С обзиром на чињенице које је утврдио, првостепени суд је правилно закључио да ће се васпитном мером појачаног надзора од стране органа старатељства са посебном обавезом оспособљавања за занимање које одговара способностима и склоностима окривљеног, а којом ће се задовољити потреба АА да рационално испуни време, настави школовање и оријентише се ка раду као начину стицања материјалних добара, ефикасније, него казном заводског карактера, утицати на личност и понашање окривљеног, као и да је изречена васпитна мера довољна за постизање сврхе која би се остварила изрицањем казне.

У прилог закључку да је изречена васпитна мера правилно одбрана, по оцени овог суда говори и то да првостепени суд има обавезу да прати њено извршење и могућност да је, с обзиром на постигнути успех у васпитавању АА, замени другом мером којом ће се боље постићи сврха васпитних мера, па према томе и сврха која би се остварила изрицањем казне.

С обзиром на то да према налазу и мишљењу психијатра, мера безбедности обавезног лечења наркомана није била индикована, јер код АА нису били регистровани клинички симптоми тоскискоманске зависности од опојних дрога, те да она није била предложена ни у оптужници, насупрот напред изнетим жалбеним наводима, у конкретном случају нису били испуњени услови из члана 83. КЗ за изрицање ове мере безбедности.

На основу свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је сходно члану 457. ЗКП-а одлучио као у изреци овог решења.

Записничар Председник већа-судија
Ружица Ђ. Јовановић с.р. Оливера Анђелковић с.р.

ОМЈ/РЂЈ

За тачност отправка
Управитељ Писарнице
Светлана Антић