РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 6438/11
Дана 12.04.2012. године
Б Е О Г Р А Д
ул. Немањина бр.9
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези члана 289 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.20825/10 од 08.02.2011.године, у седници већа, одржаној дана 12. априла 2012.године, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужилаштва у Београду, донео је
П Р Е С У Д У
Поводом жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20825/10 од 08.02.2011.године, у погледу одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеном АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези члана 289 став 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 64, 65, 66 КЗ и члана 356 ЗКП, изриче УСЛОВНУ ОСУДУ, којом му утврђује казну затвора у трајању од 3 (три) месеца и истовремено одређује да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року од 2 (две) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, и на основу члана 63 КЗ, одређује да ће се у случају опозива условне осуде, у изречену казну затвора урачунати време које је окривљени провео у притвору, почев од 28.05.2010. године, када је лишен слободе, до 09.06.2010. године, када му је притвор укинут, а на основу члана 86 КЗ изриче меру безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије, у трајању од 3 (три) месеца, рачунајући од дана правноснажности пресуде, док се жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду ОДБИЈА као неоснована.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.20825/10 од 08.02.2011. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези члана 289 став 1 КЗ и изречена му је условна осуда, којом му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року од 3 (три) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Истом пресудом одређено је да се окривљеном АА, на основу члана 63 КЗ, у утврђену казну затвора има урачунати време проведено у притвору, почев од 28.05.2010.године, када је лишен слободе, до 09.06.2010.године. На основу члана 206 став 2 ЗКП оштећена ОО је ради остваривања имовинско-правног захтева упућена на парнични поступак, док је окривљени АА, на основу члана 193 и 196 ЗКП, ослобођен дужности плаћања трошкова кривичног поступка и одређено је да исти падају на терет буџетских средстава суда. На основу члана 86 КЗ, према окривљеном АА изречена је мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије, у трајању од 1 (једне) године, рачунајући од дана правноснажности пресуде.
Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, сходно члану 367 став 1 тачка 4 и члану 371 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, преиначи побијану пресуду Првог основног суда у Београду К.бр.20825/10 од 08.02.2011.године, у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће окривљеном АА изрећи условну осуду, којом ће му утврдити казну затвора у дужем трајању и са дужим роком проверавања, као и меру безбедности у дужем трајању.
Апелационо јавно тужилаштво у Београду је, поднеском Ктж.бр.6090/11 од 29.12.2011.године, предложило да се уважи жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштву у Београду и пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.20825/10 од 08.02.2011.године, преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што ће се окривљеном АА изрећи условна осуда, којом ће му се утврдити казна затвора у дужем трајању и са дужим временом проверавања и мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у дужем временском трајању.
Апелациони суд у Београду је у седници већа, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужилаштва у Београду, размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао и у смислу члана 380 ЗКП, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби и предлога Апелационог јавног тужилаштва у Београду, из напред цитираног поднеска, нашао:
Жалба је неоснована.
Испитујући првостепену пресуду по службеној дужности, у смислу члана 380 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 1, 5, 6 и 8 - 11 ЗКП, а у односу на које повреде, поводом изјављене жалбе, другостепени суд првостепену пресуду испитује по службеној дужности.
Међутим, побијана пресуда донета је уз повреду кривичног закона из члана 369 тачка 4 ЗКП, на коју повреду другостепени суд, сходно члану 380 ЗКП, пази по службеној дужности.
Наиме, у овом кривичном поступку пресудом Петог општинског суда у Београду К.бр.616/02 од 14.10.2005.године, која је укинута решењем Окружног суда у Београду Кж.бр.250/06 од 09.02.2006.године, окривљеном АА је због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 201 став 1 у вези члана 195 став 1 КЗ РС изречена условна осуда, којом му је утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) месеца и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року проверавања од 2 (две) године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело и на основу члана 68 ОКЗ према окривљеном је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије, за време од 3 (три) месеца, рачунајући од дана правноснажности пресуде. Како је против наведене пресуде изјављена жалба само у корист окривљеног, то у поновном суђењу окривљеном АА, сходно одредби члана 382 ЗКП, није могла бити изречена строжа кривична санкција од оне која му је изречена том пресудом.
Међутим, у поновном суђењу донета је пресуда којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези члана 289 став 1 КЗ и за наведено дело изречена му је условна осуда, којом му је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од 3 (три) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, као и мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије, у трајању од 1 (једне) године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, дакле изречене су му кривична санкција, као и мера безбедности, које су строже од оних које су му изречене пресудом Петог општинског суда у Београду К.бр.616/02 од 14.10.2005.године, чиме је првостепени суд, одлуком о условној осуди и мери безбедности, прекорачио овлашћење које има по закону, сходно члану 369 тачка 4 ЗКП у вези члана 382 ЗКП.
Стога је Апелациони суд у Београду, поводом изјављене жалбе, а по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности, тако што је окривљеном АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 у вези члана 289 став 1 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 64, 65, 66 КЗ и члана 356 ЗКП, изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, са роком проверавања од 2 (две) године, и на основу члана 63 КЗ, одредио да ће се у случају опозива условне осуде, у изречену казну затвора урачунати време које је окривљени провео у притвору, док му је применом одредбе члана 86 КЗ изрекао меру безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије, у трајању од 3 (три) месеца, и на тај начин отклонио наведену повреду закона, па је самим тим жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, којом се првостепена пресуда побија због одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности, оцењена као неоснована.
Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 391 став 1 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци пресуде.
Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р. Соња Манојловић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић