APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

28.02.2012.

Кж1 5471/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5471/11
Дана 28.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Синише Важића као председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића као чланова већа, са записничарем Јулијаном Таталовић, у кривичном предмету окривљене АА због кривичног дела из члана 149 Закона о планирању и изградњи Републике Србије, одлучујући о жалби јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.835/06 од 12.07.2011.године, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.8116/2010 од 14.06.2011.године, након одржаног претреса у смислу члана 377 ЗКП-а дана 28.фебруара 2012.године у присуству заменика јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду Миловановић Милије, окривљене АА и браниоца окривљене, адвоката АБ, донео је:

П Р Е С У Д У

Поводом жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.8116/2010 од 14.06.2011.године тако што гласи:

Окривљена АА са личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

На основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП-а

ОСЛОБАЂА СЕ ОД ОПТУЖБЕ

Да је:

У току маја месеца 2006.године у Београду, у ул.аа, као инвеститор без одобрења за градњу и главног пројекта сазидала просторију у облику правоугаоника димензије 370х160цм, тако што је у наведеној улици у стану број 1 у приземљу зграде доградила просторију облика правоугаоника наведених димензија, на који је формиран прозор димензија 150х210 цм, на тај начин што је урађена армирана бетонска подна плоча, озидани фасадни зидови и урађена кровна конструкција,

-чиме би извршила кривично дело из члана 149 Закона о планирању и изградњи Републике Србије.

На основу члана 197 став 1 ЗКП-а трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.8116/2010 од 14.06.2011.године која је исправљена решењем Првог основног суда у Београду К.бр.8116/2010 од 28.11.2011.године, окривљена АА је на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП-а ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело из члана 149 Закона о планирању и изградњи Републике Србије. Одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на тере буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.835/06 од 12.07.2011.године због повреде кривичног закона с позивом на члан 367 став 1 тачка 2 и члан 369 став 1 и став 3 ЗКП-а с предлогом да Апелациони суд у Београду након одржаног претреса донесе одлуку на основу члана 377 став 5 и члана 385 став 2 ЗКП-а тако што ће окривљену АА огласити кривом због извршења кривичног дела из члана 149 Закона о планирању и изградњи Републике Србије и казнити је по закону.

Браниоци окривљене АА, адвокати АБ1 и АБ су у одговору на жалбу коју је Прво основно јавно тужилаштво у Београду изјавило против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.8116/10 од 14.06.2011.године предложили да Апелациони суд у Београду наведену жалбу одбије као неосновану.

Заменик јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду се у поднеску Ктж.бр.5191/2011 од 10.11.2011.године изјаснио поводом изјављене жалбе с предлогом да се жалба јавног тужиоца уважи и првостепена пресуда, сходно члану 385 став 2 ЗКП-а, након одржане седнице већа или претреса, преиначи, тако што ће суд окривљену АА због учињеног кривичног дела из члана 149 Закона о планирању и изградњи Републике Србије огласити кривом и осудити на казну по закону.

Апелациони суд у Београду је на седници већа одржаној дана 10.01.2012.године одлучио да одржи претрес пред другостепеним судом, а у смислу одредбе члана 377 ЗКП-а. Претрес је одржан дана 28.02.2012.године у присуству заменика јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду Миловановић Милије, окривљене АА и браниоца окривљене, адвоката АБ, па је Апелациони суд у Београду након разматрања списа предмета и читања раније изведених доказа, те вршењем увида у решење Секретаријата за имовинско-правне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију града Београда број 351.1-247/2010 од 06.07.2010.године и уверења Секретаријата за послове легализације објекта XXXI -05 бр.351.21-25297/2011 од 28.03.2011. године, будући да је реч о доказима који су на претходном главном претресу у првостепеном поступку изведени у одсуству заменика Првог основног јавног тужилаштва у Београду, а након разматрања навода из жалбе, донео одлуку као у изреци пресуде.

По налажењу другостепеног суда, првостепена пресуда захваћена је битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а будући да су разлози које првостепени суд даје у образложењу побијане пресуде у знатној мери противречни, а о којој битној повреди другостепени суд поводом изјављене жалбе пази по службеној дужности.

Наиме, доносећи пресуду првостепени суд указује да је у време када је окривљеној стављено на терет извршење предметног кривичног дела важио Закон о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“ број 47/03 и 34/06), којим је прописано да ће се затвором до три године казнити физичко лице које је инвеститор објекта који се гради без одобрења за изградњу и главног пројекта. Дана 31.08.2009.године донет је нови Закон о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“, број 72/09 и 81/09), који је у члану 222 став 1 прописао да даном ступања на снагу тог закона, а то је 08.09.2009.године, престаje је да важи Закон о планирању и изградњи који је предвиђао кривично дело које се окривљеној ставља на терет. Нови Закон о планирању и изградњи не предвиђа нити исто кривично дело, нити било које друго кривично дело за поступање противно његовим одредбама, те је по налажењу првостепеног суда, тај нови Закон о планирању и изградњи извршио декриминализацију радњи кривичног дела које се окривљеној ставља на терет. Дана 11.09.2009.године ступио је на снагу Закон о изменама и допунама Кривичног закона („Сл.гласник РС“ бр.72 од 03.09.2009.године), који је у свом новоуведеном члану 219-а прописао ново кривично дело грађење без грађевинске дозволе, за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна за инвеститора објекта који гради без грађевинске дозволе. Обележја овог кривичног дела из става 2 члана 219-а Закона о изменама и допунама Кривичног законика одговарају обележјима кривичног дела које се окривљеној ставља на терет. Одредбом члана 5 Кривичног законика прописано је да ће се на учиниоца кривичних дела применити закон који је важио у време извршења кривичног дела, као и да ће се на учиниоца применити најблажи закон по њега, ако је после извршења кривичног дела закон измењен једном или више пута. Како је закон измењен више пута од дана евентуалног извршења кривичног дела и Закона који је важио у то време, па је у тај период ушао и период од три дана, од 08.09. до 11.09.2009.године, када радње које се окривљеној стављају на терет уопште нису биле предвиђене као кривично дело, то је због наведеног првостепени суд на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП-а окривљену ослободио од оптужбе.

Наведени разлози дати у образложењу побијане пресуде противречни су из разлога што је одредбом члана 189 Закона о изменама и допунама Кривичног законика („Сл.гласник РС“број 72/2009-53) прописано да даном ступања на снагу овог закона престају да важе члан 149 и 150 Закона о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“ бр.47/03 и 34/06), из чега несумњиво проистиче да у конкретном случају не може бити речи о постојању правне празнине односно о декриминализацији радњи које се окривљеној АА стављају на терет оптужним актом надлежног тужиоца будући да даном када је на снагу ступио Закон о изменама и допунама Кривичног законика, а којим Законом о изменама и допунама је у Кривични законик уведен нови члан 219-а Кривичног законика којим је предвиђено ново кривично дело грађење без грађевинске дозволе, истовремено је престао да важи члан 149 и 150 Закона о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“ број 47/03 и 34/06) из чега проистиче да не постоји период од три дана и то од дана 08.09.до 11.09.2009.године, када, како то наводи првостепени суд, радње које се окривљеној стављају на терет нису биле предвиђене као кривично дело.

Упркос оваквом налажењу, другостепени суд је окривљену АА ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело из члана 149 Закона о планирању и изградњи налазећи да је дело које се окривљеној ставља на терет оптужним актом надлежног тужиоца дело малог значаја у смислу члана 18 Кривичног законика.

Током поступка несумњиво је утврђено да је окривљена која је сопственик стана у ул.аа маја месеца 2006. године сазидала просторију у облику правоугаоника димензије 370х160 цм и то тако што је у наведеној улици у стану број 1 у приземљу зграде доградила просторију облика правоугаоника наведених димензија, на тај начин што је урађена армирана бетонска подна плоча, озидани фасадни зидови и уређена кровна конструкција. Окривљена пре отпочињања радова није тражила одобрење од надлежног органа, радови су завршени за два дана, а у јуну месецу 2007.године поднела је захтев за легализацију тог простора и поступак је још у току, а извођењем предметних радова није се изашло из габарита терасе.

Наведено чињенично стање утврђено је увидом у скицу лица места, записника грађевинске инспекције број 356-81/06 од 09.05.2006. године,решење Секретаријата за имовинско-правне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију града Београда број 351.1-247/2010 од 06.07.2010.године, уверења Секретаријата за послове легализације објекта XXXI -05 бр.351.21-25297/2011 од 28.03.2011. године, које доказе је другостепени суд прихватио будући да су у прописаном облику издати од стране за то овлашћених органа, те из исказа сведока СС, који је другостепени суд прихватио као објективно дат налазећи да исти није заинтересован за исход предметне кривично-правне ствари већ је као службено лице-инспектор у општини Врачар поступао у границама својих овлашћења у конкретном случају подношењем кривичне пријаве против окривљене, као и из одбране окривљене коју је суд прихватио налазећи да је иста поткрепљена другим доказима изведеним у току трајања поступка.

Међутим, имајући у виду казну која је прописана за предметно кривично дело, димензије просторије која је сазидана, чињеницу да је окривљена поднела захтев за легализацију предметног простора о коме још увек није одлучено, те чињеницу да се извођењем истих радова није изашло из габарита терасе, то је по налажењу другостепеног суда у конкретном случају реч о делу малог значаја, а све у смислу члана 18 Кривичног законика. Иако је окривљена поступала са умишљајем као обликом виности, по налажењу другостепеног суда у конкретном случају последице предметног дела су незнатне, а општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције имајући у виду димензије предметног објекта као и чињеницу да је поступак за легализацију истог покренут пре више од четири године и исти није окончан, а такође није окончан ни поступак за легализацију целог стамбеног објекта у ул. Максима Горког бр. 52.

Иначе, другостепени суд је у конкретном случају применио Закон о планирању и изградњи који је важио у време предузимања инкриминисаних радњи будући да је за кривично дело из члана 149 наведеног закона прописана казна затвора до три године, док је за кривично дело грађење без грађевинске дозволе из члана 219-а став 2 Кривичног законика прописана казна затвора од шест месеци до пет година и новчана казна, те је у том смислу другостепени суд у складу са одредбом члана 5 Кривичног законика, а пошто Кривични законик с обзиром на наведену инкриминацију из члана 219-а став 2 није блажи за окривљену, применио закон који је био на снази у време извршења предметног дела.

Имајући у виду наведено, налазећи да је дело које се окривљеној ставља на терет дело малог значаја из напред наведених разлога, то је Апелациони суд у Београду окривљену ослободио од оптужбе, а на основу члана 355 тачка 1 ЗКП-а.

Како је окривљена ослобођена од оптужбе, суд је одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а у складу са одредбом члана 197 став 1 ЗКП-а.

С обзиром на наведено, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци пресуде, а на основу члана 391 став 1 ЗКП-а.

Записничар Преседник већа-судија
Јулијана Таталовић с.р. Синиша Важић с.р.

јт
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић