APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.11.2011.

Кж1 5273/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5273/11
Дана 01.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Синише Важића као председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића као чланова већа, са записничарем-судијским сарадником Оливером Мемаровић, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела утаје из члана 207 став 3 Кривичног законика, одлучујући о жалби пуномоћника оштећеног као тужиоца „сс” ДОО из Београда, адвоката БА, изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.1730/10 од 09.09.2011.године, на седници већа одржаној дана 01.новембра 2011.године донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

Уважавањем жалбе пуномоћника оштећеног као тужиоца „аа” ДОО из Београда, адвоката БА, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.1730/10 од 09.09.2011.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву К.бр.1730/10 од 09.09.2011.године окривљени АА је на основу члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело утаје из члана 207 став 3 у вези са ставом 1 Кривичног законика. Оштећени као тужилац Привредно друштво „аа” ДОО из Београда упућено је на грађанску парницу ради остварења имовинско-правног захтева. Одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио пуномоћник оштећеног као тужиоца „аа” ДОО из Београда, адвокат БА због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања с предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао и у смислу одредбе члана 380 ЗКП-а, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби донео одлуку као у диспозитиву решења.

По налажењу другостепеног суда у побијаној пресуди првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а будући да су нејасни разлози које о одлучним чињеницама даје првостепени суд, а како се то основано жалбом пуномоћника оштећеног као тужиоца указује.

Наиме, дајући разлоге за своју одлуку о ослобођењу окривљеног АА од оптужбе на основу члана 355 став 1 тачка 2 ЗКП-а првостепени суд указује да оштећени као тужилац тврди у оптужном предлогу да је окривљени отуђио трактор продајом, међутим имајући у виду све околности конкретног случаја наведена тврдња није доказана, нити писаним доказом у виду уговора, нити исказом сведока који би потврдио наведено у оптужном предлогу. Првостепени суд у образложењу побијане пресуде даље указује да кривично дело утаје из члана 207 став 3 Кривичног законика чини онај ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји туђу покретну ствар која му је поверена, с тим што је вредност ствари ставом 3 квалификована износом преко 450.000,00 динара, а Кривичним закоником који је ступио на снагу 01.јунара 2006.године и који је важио у време када се окривљеном ставља на терет предметно кривично дело, кривично дело утаје је дефинисано као такво и његова обележја се нису мењала Законом о изменама и допунама кривичног законика из септембра 2009.године. Првостепени суд даље указује да се у предметној кривично-правној ствари поставља питање да ли се окривљени понашао према предмету лизинга као према својој ствари на тај начин присвајајући је, ако је исту дао на поправку, те првостепени суд налази да у наведеном нема манифестације воље окривљеног да се према ствари понаша као према својој, већ се ради о одржавању, односно поправци ствари, што је обавези окривљеног према уговору о лизингу, у којем је наведено да мора да се брине о предмету лизинга да исти остане у функционалном стању, обављајући техничке прегледе, сервисирање и одржавање према члану 6, а све наведено у светлу чињенице да се трактор налази и даље у државини окривљеног према утврђеном чињеничном стању, као и да тај облик присвајања оштећени као тужилац није описао као начин извршења дела у оптужном предлогу.

По налажењу другостепеног суда радње извршења предметног кривичног дела које је окривљеном стављено на терет састоји се у присвајању туђе покретне ствари која је извршиоцу поверена, а ствар је поверена неком лицу онда када се налази у његовом притежању по неком правном основу, а присвајање постоји онда када извршилац почне да се према ствари понаша као власник, при чему за утврђивање постојања присвајања односно за утврђивање околности да ли се окривљени према повереној ствари понаша као власник, није од одлучујуће важности околност да ли је предмет који је окривљеном поверен исти отуђио будући да се присвајање ствари, односно опохођење према истој као да је сопственик може манифестовати на различите начине. Несумњиво је да одржавање односно поправка ствари није овлашћење које је искључиво везано за титулара права својине, већ исте радње може предузимати и лице коме је ствар дата по основу уговора о закупу или уговора о лизингу, али имајући у виду околности конкретног случаја, а наиме чињеницу да је предметни уговор о лизингу закључен дана 27.03.2006.године, да је окривљени предмет лизинга преузео дана 27.06.2006.године, да је окривљени плаћао неколико лизинг рата по уговору уредно, а затим је престао са исплатом истих, те како је оштећени као тужилац покренуо извршни поступак пред Основним судом у Ваљеву, да је по правноснажном решењу поменутог суда И.бр.207/07 од 13.03.2008.године дозвољено тражено извршење против окривљеног пописом и предајом предмета лизинга, а које решење је потврђено решењем Окружног суда у Ваљеву Гж.бр.647/08 од 07.05.2008.године, да је на дан 18.06.2008.године судски извршитељ је ишао у домаћинство окривљеног где је пописан предмет лизинга, али исти није и предат оштећеном као тужиоцу, а ради предаје пописаних ствари судски извршитељ је ишао у домаћинство окривљеног где није затечен предмет лизинга са објашњењима окривљеног да се исти налазио на поправци и то на дан 30.06.2008.године, на дан 14.11.2008.године као и на дан 06.07.2010.године, те у ситуацији када окривљени игнорише своје материјалне обавезе које има према уговору о лизингу према оштећеном као тужиоцу, а користи само овлашћења по предметном уговору, посебно имајући у виду временски период у току кога постоји такво стање, онда је нејасан став првостепеног суда да на страни окривљеног нема манифестације воље да се према ствари понаша као према својој, односно да није доказано да је окривљени извршио кривично дело утаје из члана 207 став 3 Кривичног законика.

Имајући у виду наведено, у даљем току поступка првостепени суд ће на несумњив начин утврдити да ли се понашање окривљеног према предметном трактору може третирати као присвајањем истог, те ће за своју одлуку дати јасне и аргументоване разлоге након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду одлучио је као у диспозитиву решења, а на основу члана 389 став 1 ЗКП-а.

Записничар Преседник већа-судија
Оливера Мемаровић с.р. Синиша Важић с.р.

јт
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић