APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

6.02.2012.

Кж1 5269/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 5269/2011
Дана 06.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милене Рашић - председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић - чланова већа, са вишим судијским сарадником Снежаном Лазин - записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА и ББ, због кривичног дела из члана 344 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, изјављеној против пресуде Основног суда у Ваљеву К.бр.3132/10 од 11.07.2011. године, у седници већа одржаној дана 06.02.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву, па се пресуда Основног суда у Ваљеву К.бр.3132/10 од 11.07.2011. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Ваљеву је пресудом К.бр.3132/10 од 11.07.2011. године огласио кривима окривљене АА и ББ због извршења кривичног дела лака телесна повреда у саизвршилаштву из члана 122 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и изрекао им је условне осуде и то тако што је сваком окривљеном утврдио казну затвора у трајању од по 4 (четири) месеца која се неће извршити уколико окривљени у року од 1 (једне) године по правноснажности пресуде не учине нова кривична дела.

Истом пресудом окривљени су обавезани да плате суду солидарно трошкове кривичног поступка у износу од 2.826,00 динара и сваки од окривљених паушал у износу од по 5.000,00 динара, а све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног судског извршења.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Ваљеву због битне повреде одредаба кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Основног суда у Ваљеву К.бр.3132/10 од 11.07.2011. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду је у свом поднеску КТЖ.бр.5058/11 од 02.11.2011. године ставио предлог да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Основног јавног тужиоца у Ваљеву и укине пресуду Основног суда у Ваљеву К.бр.3132/10 од 11.07.2011. године, те предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијана пресуда, као и поступак који јој је претходио, не садрже битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које другостепени суд поводом жалбе, у смислу члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности.

Жалбом јавног тужиоца ОЈТ-а у Ваљеву побија се првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, тако што се истиче да првостепени суд у побијаној пресуди није дао јасне, довољне и ваљане разлоге који би објаснили и правно оправдали другачију кривично-правну оцену радње окривљених од квалификације изнете у оптужном акту. Наиме, окривљенима АА и ББ је оптужним актом стављено на терет извршење кривичног дела насилничко понашање у саизвршилаштву из члана 344 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и у чињеничном опису дела су наведене обе алтернативно предвиђене последице и значајније угрожавање спокојства грађана и теже ремећење јавног мира, међутим првостепени суд по мишљењу јавне тужбе у побијаној пресуди образлаже само непостојање једне од две последице, односно да није дошло до значајнијег угрожавања спокојства грађана, па самим тим ни до насилничког понашања, дајући при томе нејасне разлоге у вези непостојања друге последице - тежег ремећења јавног мира. Осим тога, првостепени суд у образложењу пресуде није навео због чега није прихватио предлог тужилаштва дат у оптужном акту да се обави неуропсихијатријско вештачење окривљених, а у циљу разјашњења чињеница везаних за степен њихове алкохолисаности критичном приликом.

Међутим, Апелациони суд у Београду као другостепени напред наведене жалбене наводе јавног тужиоца ОЈТ-а у Ваљеву оцењује као неосноване, налазећи да је првостепени суд о свим чињеницама важним за доношење пресуде дао довољне, јасне и аргументоване разлоге који у погледу одлучних чињеница не садрже никакве противречности, неразумљивости, нити нејасноће, па ни оне на које се указује жалбом јавног тужиоца. Ово са разлога јер је првостепени суд у образложењу пресуде на страни 6 дао правилне, јасне и убедљиве разлоге за свој закључак да у конкретном случају није доказано да је дошло до тежег ремећења јавног реда и мира (критични догађај се одиграо касно у ноћ на сеоском путу и није доказано да је дошло до узнемиравања људи у њиховом ноћном одмору), као ни до значајнијег угрожавања спокојства грађана (није доказано да је у конкретној ситуацији у непосредној близини догађаја било људи код којих је постојао страх или осећај личне несигурности) и да се због тога у радњама окривљених стичу сва законска битна обележја кривичног дела лака телесна повреда у саизвршилаштву из члана 122 став 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, а не кривичног дела насилничко понашање у саизвршилаштву из члана 344 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ које им је стављено на терет оптужним предлогом ОЈТ-а у Ваљеву Кт.бр.359/09 од 16.12.2010. године. За постојање кривичног дела насилничко понашање није довољно само то да је у конкретном случају дошло до угрожавања спокојства грађана или до ремећења јавног реда и мира, већ је неопходно да исто буде „значајније“, односно “теже“, дакле мора се радити о понашању које за разлику од истородног прекршаја има озбиљне последице по спокојство грађана или јавни ред и мир, а што овде није случај.

Апелациони суд је имао у виду и жалбене наводе јавног тужиоца везане за предлог да се обави неуропсихијатријско вештачење окривљених, али имајући у виду да у кривичном поступку суд само онда када посумња у урачунљивост окривљеног одређује извођење доказа вештачењем од стране вештака медицинске струке – неуропсихијатра, a да у конкретном случају суд, с обзиром на податке у списима и посебно чињеницу да су окривљени АА и ББ и поред тога што су критичном приликом конзумирали алкохолна пића детаљно изнели своју одбрану везано за критични догађај, очигледно није посумњао у њихову урачунљивост у време извршења кривичног дела, то и по налажењу Апелационог суда извођење овог доказа није било нужно ради утврђивања битних чињеница од значаја за доношење коначне одлуке.

На основу свега напред наведеног Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци ове пресуде, а на основу одредбе члана 388 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Снежана Лазин с.р. Милена Рашић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић