- Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду
- Правна схватања, ставови и закључци Апелационог суда у Београду
- Билтени Апелационог суда у Београду
- Изабране сентенце
- Одговори на питања подручних судова
- Преглед судске праксе Врховног касационог суда
- Преглед судске праксе Уставног суда Србије
- Одлуке Европског суда за људска права донете у поступцима против Србије
- Стручни радови и излагања
Кж1 444/12
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 444/12
Дана 09.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела ванбрачне заједнице са малолетним лицем из члана 190 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Смедереву, изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву К.бр. 772/11 од 01.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 09.02.2012. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Смедереву, па се пресуда Основног суда у Смедереву К.бр. 772/11 од 01.09.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом окривљени АА, на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело ванбрачне заједнице са малолетним лицем из члана 190 став 1 Кривичног законика и одређено је да трошкови кривичног поступка у укупном износу од 26.250,00 динара, падају на терет буџетских средстава суда.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Смедереву, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног огласи кривим због извршења кривичног дела из члана 190 став 1 Кривичног законика и осуди га по закону.
Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж. бр. 437/2012 од 02.02.2012. године, предложио да другостепени суд уважи жалбу јавног тужиоца као основану и побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног огласити кривим због извршења кривичног дела из члана 190 став 1 Кривичног законика и осудити га на казну затвора.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога као и писменог изјашњења надлежног јавног тужиоца датог у наведеном поднеску, нашао:
Жалба је неоснована.
Побијаном пресудом као и поступком који је претходио доношењу исте нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка нити је њоме повређен кривични закон на штету окривљеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду као другостепени, поводом жалбе у смислу члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности.
Битне повреде одредаба кривичног поступка се у изјављеној жалби наводе као основ побијања првостепене пресуде али из садржине наведене жалбе произлази да је иста изјављена само због погрешно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези повреде кривичног закона.
Апелациони суд у Београду налази да се неосновано жалбом јавног тужиоца првостепена пресуда побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, наводима да је првостепени суд погрешно утврдио како окривљени и оштећена у конкретној ситуацији нису засновали ванбрачну заједницу, имајући у виду њихове исказе из којих према мишљењу јавног тужиоца произлази њихова намера за заснивањем ванбрачне заједнице, без обзира на дужину трајања њихове заједнице живота. Наиме, тачни су наводи из жалбе јавног тужиоца да дужина временског периода који су окривљени и оштећена провели заједно није од утицаја на одлуку да ли је у конкретном случају постојала њихова заједница живота, с обзиром да иста може постојати чак и ако лица проведу заједно и краћи временски период од времена које је оштећена провела у кући окривљеног. Међутим, правилна је оцена првостепеног суда да у конкретној ситуацији није остварена заједница живота између окривљеног и оштећене, с обзиром на њихове исказе које и овај суд у потпуности прихвата, а из којих произлази да исти нису имали намеру да заснују трајну заједницу живота и да о томе уопште нису разговарали, већ да је оштећена две ноћи преспавала код окривљеног јер је имала проблема у школи. При томе, овај суд налази да евентуално постојање емотивне и сексуалне везе између окривљеног и оштећене, а у одсуству других релевантних околности, не указује са довољном сигурношћу на постојање њихове заједнице живота, нити је од утицаја чињеница да је окривљени у више наврата покушавао да ступи у контакт са оштећеном након њеног одласка из куће окривљеног.
Према томе, а насупрот наводима из жалбе јавног тужиоца, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је окривљеног на основу одредбе члана 355 тачка 1 ЗКП ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело ванбрачне заједнице са малолетним лицем из члана 190 став 1 Кривичног законика.
Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.
Записничар Председник већа-судија
Вукашин Сарајлић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
Тел: 00 381 11 363 50 41 2010 Апелациони суд у Београду