Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.02.2011.

Кж1 4006/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 4006/10
Дана 01.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насилничког понашања на спортској приредби из члана 20 став 1 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду и окривљеног АА и његовог браниоца, изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду К-3362/10 стари број К-986/09 од 16.04.2010. године, у јавној седници већа одржаној у одсуству уредно обавештених јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног адвоката АБ, а у присуству окривљеног АА, дана 01.02.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЈУ СЕ жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, па се УКИДА пресуда Првог основног суда у Београду К-3362/10 стари број К-986/09 од 16.04.2010. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду К-3362/10 стари број К-986/09 од 16.04.2010. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела насилничког понашања на спортској приредби из члана 20 став 1 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, па је осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци и обавезан да суду надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 12.913,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудне наплате, док је оштећени ОО упућен на парницу ради остваривања имовинско правног захтева.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеном изрећи казну затвора у дужем трајању,

- бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији и трошковима кривичног поступка, а предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи и казну затвора замени мером упозорења и то условном осудом или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, и

- окривљени АА, без навођења законског основа, али из садржине наведене жалбе произлази да је иста изјављена због битних повреда одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да му другостепени суд изрекне условну осуду.

Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ изјавила је и одговор на жалбу јавног тужиоца са предлогом да другостепени суд одбије жалбу јавног тужиоца као неосновану.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж. бр. 2270/2010 од 26.05.2010. године предложио да другостепени суд уважи жалбу јавног тужиоца као основану, а да жалбе окривљеног и његовог браниоца одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао јавну седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбама и одговором на жалбу, па је по оцени навода и предлога и изјављених жалби и одговора на жалбу, као и писменог изјашњења јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалбе окривљеног и његовог браниоца су основане.

У првостепеној пресуди садржана је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, која повреда се састоји у томе што су дати разлози о одлучним чињеницама нејасни и у знатној мери противречни, на шта је основано указано жалбама окривљеног и његовог браниоца и због чега је укидање побијане пресуде било нужно.

Апелациони суд у Београду је увидом у списе предмета утврдио да су основани наводи из жалбе окривљеног и његовог браниоца како су потпуно нејасни разлози због којих је првостепени суд окривљеног огласио кривим за извршење предметног кривичног дела, имајући у виду да је окривљени критичном приликом био учесник спортске приредбе, а у вези са чињеницом да се кривично дело из члана 20 став 1 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, који закон је важио у време одигравања критичног догађаја, као и кривично дело из члана 344а Кривичног законика, који закон је важио у време доношења побијане пресуде, не односе на учеснике спортске приредбе већ на навијаче, односно да описано поступање окривљеног не представља ни једну од алтернативно прописаних радњи извршења за наведена кривична дела. Наиме, оптужним актом јавног тужиоца се окривљеном ставља на терет да се критичном приликом физички обрачунавао са учесником спортске приредбе, а која радња извршења је била прописана само основним текстом члана 20 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама („Службени гласник РС“ број 67/2003 од 01.07.2003. године) који члан закона је измењен Законом о изменама и допунама Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама („Службени гласник РС“ број 90/2007 од 01.10.2007. године) на тај начин што је учествовање у физичком обрачуну на спортској приредби престало да постоји као радња извршења предметног кривичног дела, која околност у вези са чињеницом да се критични догађај одиграо дана 26.04.2008. године, дакле након наведених измена закона, указује да се у овом случају не може применити основни текст наведеног закона. Имајући у виду све напред наведено, првостепени суд би у поновљеном поступку, према оцени овога суда, требало да размотри да ли се у описаним радњама окривљеног евентуално стичу елементи неког другог кривичног дела.

С обзиром да је првостепена пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка, које онемогућавају проверу правилности одлуке о кривичној санкцији и трошковима поступка, то се овај суд није упуштао у наводе из жалби окривљеног и његовог браниоца у описаним деловима. При томе, овај суд је имао у виду и жалбу јавног тужиоца, али иста није била предмет посебне оцене с обзиром да је иста изјављена само због одлуке о кривичној санкцији, а чију правилност није могуће проверити у ситуацији када је побијана пресуда укинута због битних повреда одредаба кривичног поступка, како је то напред наведено.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка на које је указано овим решењем, па ће након свестране и правилне оцене свих изведених доказа, имајући у виду и остале наводе из изјављених жалби, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 389 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар, Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje