APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

15.11.2010.

Кж1 3704/2010

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 3704/2010
Дана, 15.11.2010. године
Б е о г р а д

У И М Е Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић - Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљене АА, због продуженог кривичног дела крађе из члана 203 став 1 КЗ у вези члана 61 став 5 КЗ, одлучујући о жалби Првог основног јавног тужиоца у Београду изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр. 8260/2010 од 31.03.2010. године, у седници већа одржаној дана 15.11.2010. године, донео је следећу

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Првог основног јавног тужиоца у Београду и пресуда Првог основног суда у Београду К.бр. 8260/2010 од 31.03.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр. 8260/2010 од 31.03.2010. године окривљена АА оглашена је кривом да је починила продужено кривично дело крађе из члана 203 став 1 КЗ у вези члана 61 став 5 КЗ за које јој је изречена казна рад у јавном интересу у трајању од 240 часова, с тим да исти у току једног месеца трајае 60 часова и одређује да буде обављен за време од 4 месеца, а у случају да окривљена не обави део или све часова изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких 8 започетих часова рада у јавном интересу одредити 1 дан затвора, у ком случају се у казну затвора урачунава и време проведено у притвору у периоду од 11.10.2006. године до 12.10.2006. године и у периоду од 26.06.2009. године до 01.06.2009. године. Том пресудом окривљена је обавезана да у корист буџетских средстава суду на име паушала плати износ од 2.000 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против те пресуде жалбу је изјавио Први основни јавни тужилац у Београду због одлуке о казни, са предлогом Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену АА осудити на строжију казну.

Апелациони јавни тужилац у Београду у поднеску Ктж.бр. 1913/2010 од 21.04.2010. године, предложио је да се жалба Првог основног јавног тужиоца у Шапцу уважи, и побијана пресуда преиначи тако што ће Апелациони суд у Београду окривљеној АА одредити рад у јавном интересу у дужем временском трајању.

Бранилац окривљене АА, адв. АБ поднео је одговор на жалбу коју је изјавио Први основни јавни тужилац у Београду, са предлогом да се иста као неоснована одбије, уз захтев да он и његова брањеница буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, у смислу чл. 448 став 1 ЗКП-а о којој странке није обавештавао јер није нашао да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари, на које је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресуду, па је по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу изјављену од стране Првог основног јавног тужиоца у Београду, поднетог од стране браниоца окривљене АА и става Апелационог јавног тужиоца датог у напред наведеном писменом поднеску нашао:

жалба је неоснована.

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд, као другостепени пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 и тачка 2 ЗКП-а.

Испитујући првостепену пресуду у део одлуке о изреченој казни окривљеној АА - рад у јавном интересу у трајању од 240 часова, у ком делу се побија жалбом Првог основног јавног тужиоца у Београду, Апелациони суд налази да је казна рада у јавном интересу окривљеној АА у трајању од 240 часова правилно изречена, а да су жалбени наводи и предлози неосновани.

Први основни јавни тужилац у Београду изречену казну рада у јавном интересу у трајању од 240 часова окривљеној АА побија као благу и неадекватну степену њене кривице.

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је пре свега потпуно и правилно утврдио све околности које у смислу одредбе члана 54 КЗ утичу на врсти и висину казне и истима је придао одговарајући значај, управо онај које оне по својој пригоди и заслужују. С тим у вези, правилно је првостепени суд као олакшавајуће околности на страни окривљене ценио да се коректно држала пред судом, да је делимично признала извршење радњи које су јој оптужним актом јавног тужиоца стављене на терет, да се оштећене нису придружиле кривичном гоњењу, и правилно је, уз оцену њене раније осуђиваности за истоврсна кривична дела као отежавајуће околности, осудио на казну рада у јавном интересу у трајању од 240 часова, а како је то дато у изреци првостепене пресуде.

И по налажењу Апелационог суда у Београду, овако изречена казна рада у јавном интересу у трајању од 240 часова, окривљеној АА сразмерна је степену њене кривице и нужна да изрази друштвену осуду за кривично дело у питању, али и довољна за остварење у члану 42 Кривичног законика прописане сврхе кажњавања. Стога су жалба Првог основног јавног тужиоца у Београду и напред изнети жалбени предлог у делу одлуке првостепеног суда о казни, оцењене као неоснован.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци ове пресуде.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Јелена Петковић Милојковић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић