APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

29.04.2010.

Кж1 3115/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 3115/2010
Дана 29.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ,у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће судијског помоћника Горана Младеновића, записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Зајечару Кт.462/09 од 24.02.2010.године, изјављеној против пресуде Основног суда у Зајечару К.број 350/10 од 11.02.2010.године, у седници већа одржаној дана 29.04.2010.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Поводом жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Зајечару, а по службеној дужности, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Зајечару К.број 350/10 од 11.02.2010.године, и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење – Основном суду у Зајечару.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару К.број 350/10 од 11.02.2010.године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 КЗ, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од 18 месеци не изврши ново кривично дело. Окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Зајечару због битних повреда одредаба кривичног поступка и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду и окривљеног осуди на безусловну казну затвора или исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду се у писменом поднеску Ктж.број 1339/10 од 12.04.2010.године изјаснио поводом поднете жалбе, са предлогом да се жалба уважи и побијана пресуда укине те предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду (коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП) и жалбу, па је по оцени навода и предлога из изјављене жалбе, те става јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду датог у писменом поднеску, нашао:

Првостепеном пресудом учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП, јер пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, а на коју повреду Апелациони суд, поводом изјављене жалбе, увек пази по службеној дужности у смислу одредби члана 380 став 1 тачка 1Законика о кривичном поступку.

Наиме, у образложењу и то на страни четири у ставу три побијане пресуде првостепени суд наводи да је из међусобно сагласних сведочења поменутих сведока, утврдио да су ови сведоци држављани Републике Босне и Херцеговине, те да су дошли у Републику Србију по позив окривљеног и да су од стране истог били ангажовани на послове експлотације шума у Општини Зајечар у августу односно септембру 2009.године, зашта су били плаћени од стране окривљеног, као и да им је окривљени АА обезбедио смештај за време њиховог боравка у Србији. Према члану 3 Закона о странцима („Службени гласник РС“ број 97/2008) који је у примени од 01.04.2009.године прописују да је странац свако лице које нема држављанство Републике Србије, док члан 42 у ставу 1 истог Закона прописује да се назаконитим боравком у Републици Србији сматра боравак на њеној територији без визе одобрења боравка или другог законског основа. Члан 24 истог Закона говори да боравак странца у смислу овог закона јесте боравак до 90 дана, привремени боравак и стално настањење док члан 26 прописује да привремени боравак може се одобрити странцу који намерава да борави у Републици Србији дуже од 30 дана због: 1) рада, запошљавања, обављања привредне и друге професионалне делатности, чланом 27 у ставу 1 наведеног закона прописује да странац који борави у Републици Србији по другом основу захтев за привремени боравак подноси надлежном органу и да је дужан да уз тај захтев приложи важећу страну путну исправу као и друге доказе о оправданости разлога због којих тражи да му се одобри привремени боравак. Са друге стране члан 75 Закона о странцима прописује да правна и физичка лица која пружају услуге смештаја странцима уз накнаду, као и лица код којих странци долазе у посету, дужна су да надлежном органу пријаве боравак странаца, у року од 24 часа од часа пружања услуге смештаја странцу, односно од часа доласка странца у посету.

Код оваквог стања ствари првостепени суд не наводи на основу чега утврђује да су држављани Републике Босне и Херцеговине недозвољено боравили на територији Републике Србије, нити утврђује начин на који су ушли у Републику Србију, да ли легално или илегално, те се поступање супротно прописима из закона о странцима представља по правилу прекршај, док су само одређени облици недозвољеног прелаза државне границе односно у конкретном случају недозвољеног боравка, предвиђени као кривично дело у члану 350 Кривичног законика. Наиме Апелациони суд је мишљења да у конкретном случају боравак се односи на кријумчарење или прелаз државне границе, те да у конкретном случају и нема елемената кривичног дела из члана 350 став 2 Кривичног законика уколико се страни држављани ангажују на одређеним пословима а њихов боравак није пријављен надлежном државном органу и није поднет захтев за одобрење њиховог привременог боравка по основу обављања привремене делатности. На овај начин су разлози о одлучним чињеницама нејасни, а што је од утицаја на правну квалификацију кривичног дела које је окривљеном стављено на терет. Самим тим и чињенично стање није потпуно и правилно утврђено, због чега се побијана пресуда није могла испитати већ је по службеној дужности а поводом жалбе јавног тужиоца морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлуку.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка на које је овим решењем указано, односно дати разлоге о одлучним чињеницама и то: на који начин су држављани Републике Босне и Херцеговине ушли у земљу, легално или нелегално, на основу чега утврђује да се ради о недозвољеном боравку, на ком лицу у складу са законом о странцима лежи обавеза пријаве боравка, након чега је оцену одбране окривљеног и свих доказа потпуно и правилно утврдити одлучне чињенице од којих зависи правилна примена кривичног закона и бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Имајући у виду напред наведене битне повреде одредаба кривичног поступка због којих је пресуда морала бити укинута, Апелациони суд се у потпуности није упуштао у испитивање жалбених навода јавног тужиоца, које ће првостепени суд имати у виду приликом својих чињеничних и правних закључивања у поновном поступку.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења а применом одредби члана 389 став 1 Законика о кривичном поступку.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Горан Младеновић Верољуб Цветковић