РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 2829/11
Дана 19.04.2012.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Синише Важића као председника већа, судија Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, као чланова већа, уз учешће судијског сарадника Игора Романдића, као записничара, у кривичном предмету против окривљене АА и др., због кривичног дела трговина људима из члана 388 став 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика, одлучујући о жалби окривљених АА и ББ и жалби њиховог браниоца, адв. АБ, изјављеним против пресуде Вишег суда у Пожаревцу К.бр.165/10 од 09.03.2011.године, у седници већа одржаној дана 19.04.2012.године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УВАЖАВАЈУ СЕ жалба окривљених АА и ББ и жалба њиховог браниоца, адв. АБ, па се УКИДА пресуда Вишег суда у Пожаревцу К.бр.165/10 од 09.03.2011.године и предмет враћа првостепеном суду, на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом окривљена АА и ББ оглашени су кривим због извршења кривичног дела трговина људима из члана 388 став 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика и осуђени су на казну затвора у трајању од по 3 (три) године и 6 (шест) месеци. Оштећена ОО се за остваривање имовинско-правног захтева упућује на парнични поступак. Обавезују се окривљени да плате суду и оштећеној трошкове кривичног поступка колико они буду износили а о чему ће бити одлучено посебним решењем, те да на име паушала свако од окривљених исплати по 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.
Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:
- окривљени АА и ББ и то због повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, те трошкова кривичног поступка са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду пред измењеним већем на поновно суђење.
- бранилац окривљених АА и ББ, адвокат АБ и то из свих законом прописаних разлога са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.
Одговор на жалбе окривљених и њиховог браниоца благовремено је поднео јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу са предлогом да се жалбе одбију као неосноване.
Апелационо јавно тужилаштво у Београду је у свом поднеску Ктж.бр.2762/2011 од 07.06.2011.године предложило да се жалбе окривљених и њиховог браниоца одбију као неосноване.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, и то у одсуству уредно позваног заменика Апелационог јавног тужиоца, те окривљеног ББ, а у присуству окривљене АА, те браниоца окривљених АА и ББ, адвоката АБ1, на којој је размотрио целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 ЗКП, па је по оцени навода и предлога у изјављеним жалбама, те одговора на жалбу, те предлога Апелационог јавног тужиоца из цитираног поднеска, а по саслушању и потребних објашњења од присутних странака на седници већа, нашао:
Жалбе окривљених АА и ББ, те жалба браниоца окривљених, адвоката АБ су основане.
Основано се у наведеним жалбама побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП из разлога што је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, а у истој нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су међусобно противречни. Наиме, основано се у жалбама наводи, да није јасно утврђено од стране првостепеног суда које радње су окривљени АА и ББ предузимали приликом како то првостепени суд у својој изреци наводи заједничког деловања на оштећену и њене родитеље како би исте довели у заблуду и тиме навели да пристане на то да пође са окривљенима у Италију. Наиме, како из саме изреке и из образложења побијане пресуде произилази несумњиво је утврђено да су окривљени одвели оштећену у Италију, и то у _, где поседују кућу на адреси __, али да би постојало напред наведено кривично дело, сама чињеница да је превезено неко лице не значи ништа у смислу кривичног дела из члана 388 Кривичног законика, јер је и за напред наведено кривично дело постоји само ако се иста чињеница одвођења оштећене извршена у овом случају одржавањем у заблуди како се окривљенима ставља на терет. По налажењу већа Апелационог суда у Београду, одлучну чињеницу, да ли је оштећена ОО заједничким деловањем окривљених доведена у заблуду, односно да ли је то било у функцији остварења неког ранијег договора између окривљених, у циљу даље експлоатације оштећене, по налажењу овог суда првостепени суд није дао разлозима своје пресуде. По налажењу већа Апелационог суда у Београду, основано се у жалбама окривљених и њиховог браниоца указује да првостепени суд заснива побијану пресуду, пре свега на исказу оштећене ОО, као и исказу сведока СС – инспекторке УПС _, при томе пропуштајући да да разлоге о одлучним чињеницама, које како то првостепени суд на страни 12 образложења побијане пресуде наводи да је из исказа сведока полицијског службеника УПС СС утврдио да се о критичним догађајима а који се односе на одвођење сведока оштећене у _, да су о напред наведеним догађајима били обавештени полицијски органи у Италији, а да је потом стигла повратна информација од полицијских органа из Италије у априлу месецу 2010. године, којом извештавају да су посетили кућу оптужених у фебруару месецу2010. године али да тамо нису затекли оштећену ОО, те да године, те да је потом од италијанске полиције сведок добила још једну информацију да се окривљени баве криминалом крађама, а да су хапшени за поседовање крадене робе, те да су кршили имиграциони закон, као и да је окривљена АА била хапшена и осуђена из разлога што је једну румунску држављанку терала на крађу. О напред наведеним чињеницама, коју је изнела сведок СС полицијски службеник, првостепени суд даје паушалан закључак, да је исти исказ у свему сагласан са исказом сведока оштећене, при томе не покушавајући да прибави нити један валидан доказ који би потврдио наведене тврдње дате од стране полицијског службеника УПС _ – сведока СС, која за ту своју кореспонденцију са полицијским органима у Републици Италији, није доставила нити један писмени доказ. Напред наведено и из разлога, што су окривљени и њихови браниоци, уз жалбе, доставили и документацију која се односи на напред наведене чињенице, из које документације произилази да су окривљени неосуђивани, како на територији Републике Србије, тако и на територији Републике Италије, те да су окривљенима и након доношења првостепене пресуде издате нове личне карте у Италији, са важењем без икаквих временских ограничења и то 24.03.2011.године, што указује и по налажењу већа Апелационог суда у Београду, да су окривљени на законом прописан начин регулисали свој боравак у Републици Италији, што доводи у сумњу закључак првостепеног суда, који доводи у сумњу њихов кредибилитет. О напред наведеним чињеницама, постоји и документација у списима предмета, која је преведена са италијанског језика на српски језик.
Због свега напред наведеног нужно је да се побијана пресуда укине у целости, а у поновном поступку првостепени суд ће отклонити све наведене битне повреде одредаба кривичног поступка у којима је реч у овом решењу, изврши потребне доказе а потом изведене доказе правилно ценити, поуздано утврдити чињенично стање, при чему ће ценити и остале наводе у жалбама окривљених и њиховог браниоца, након чега ће им донети закониту одлуку за коју ће дати јасне и ваљане разлоге.
Са изнетих разлога на основу члана 389 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.
Записничар Преседник већа-судија
Игор Рмандић с,р Синиша Важић с,р
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
КП