APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.02.2011.

Кж1 256/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 256/11
Дана 01.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са судијским сарадником Вукашином Сарајлићем, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 2 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр. 13926/10 Кв.бр. 3981/10 од 16.09.2010. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, дана 01.02.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА, па се пресуда Првог основног суда у Београду К.бр. 13926/10 Кв.бр. 3981/10 од 16.09.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.

Об р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом преиначена је само у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Петог општинског суда у Београду К.бр. 468/09 од 02.07.2009. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1-3245/10 од 11.05.2010. године у погледу казне (правноснажна дана 11.05.2010. године) па је суд осуђеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од осам месеци, док је у осталим деловима пресуда Петог општинског суда у Београду К.бр. 468/09 од 02.07.2009. године преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1-3245/10 од 11.05.2010. године (правноснажна дана 11.05.2010. године) остала непромењена.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због повреде одредаба ЗКП-а и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду исправи и осуђеном извршење казне затвора у трајању од осам месеци одложи на дужи рок.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у поднеску Ктж. бр. 364/11 од 27.01.2011. године, предложио да другостепени суд одбије као неосновану жалбу браниоца осуђеног и побијану пресуду у целини потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења јавног тужиоца Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Побијаном пресудом као и поступком који је претходио доношењу исте, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету осуђеног, а на које повреде Апелациони суд у Београду, као другостепени, поводом изјављене жалбе, у смислу члана 380 ЗКП-а пази по службеној дужности.

Следствено томе, неосновани су жалбени наводи браниоца осуђеног да је првостепена пресуда неразумљива, јер се из исте, према наводима жалбе, не може видети да ли је предметна казна затвора условна или ефективна. Ово с тога што је овај суд увидом у списе предмета несумњиво утврдио да је изрека побијане пресуде јасна и разумљива, те да садржи јасне, уверљиве и непротивречне разлоге о свим одлучним чињеницама, односно да је потпуно јасно како је побијаном пресудом осуђени АА осуђен на ефективну казну затвора ближе описану у изреци исте. При томе, овај суд је имао у виду да у писменом отправку побијане пресуде није наведено да је иста донета „у име народа“, али је нашао да наведено није од утицаја на другачију одлуку овога суда, јер се у конкретном случају евентуално ради о релативно битној повреди одредаба кривичног поступка која није била нити је могла бити од утицаја на законито и правилно доношење побијане пресуде.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалбе браниоца осуђеног, Апелациони суд у Београду налази даје жалба неоснована.

Ово с тога што је казна затвора на коју је осуђени АА осуђен, а која је ближе описана у изреци побијане пресуде, и према оцени овога суда, у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице осуђеног као учиниоца, имајући у виду да је првостепени суд у побијаној пресуди правилно ценио да описано здравствено стање супруге осуђеног, са којом има четворо заједничке малолетне деце, представља околност које није било када се изрицала пресуда, а која би очигледно довела до блаже осуде, па је тако утврђеној околности, а насупрот изнетим жалбеним наводима, дао адекватан значај.

Следствено томе, предлог из жалбе браниоца осуђеног за изрицањем блаже кривичне санкције осуђеном оцењује се као неоснован, јер је првостепени суд правилно утврдио све околности којих није било када се изрицала пресуда, а које би очигледно довеле до блаже осуде у смислу одредбе члана 405 став 1 тачка 4 ЗКП-а, а како је то напред наведено, док се у овој жалби не истиче ни једна околност коју првостепени суд није ценио приликом изрицања казне осуђеном, а која би била од значаја за исту.

По налажењу овог суда, може се очекивати да ће се са овако изреченом кривичном санкцијом у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција прописана одредбом члана 4 КЗ-а и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ-а, као и даје иста у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице осуђеног као учиниоца.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар, Председник већа-судија,
Вукашин Сарајлић, с.р. Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић