APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

3.03.2011.

Кж1 255/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 255/11
Дана 03.03.2011. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Бранке Пејовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела неовлашћене производње, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 Кривичног законика Републике Црне Горе (члан 246 став 1 КЗ РС), одлучујући о заједничкој жалби осуђеног АА и његових бранилаца, адв.АБ и адв.АБ1, изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду Кре.бр.02/09 од 05.11.2009.године, у седници већа одржаној дана 03.03.2011.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба осуђеног АА, и његових бранилаца адв.АБ и адв. АБ1, па се УКИДА пресуда Окружног суда у Београду Кре.бр.02/09 од 05.11.2009.године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду Кре.бр.02/09 од 05.11.2009.године осуђени АА, по пресуди Вишег суда у Подгорици К.91/08 од 30.05.2008.године, правноснажне 18.07.2008.године, оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћене производње, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 Кривичног законика Републике Црне Горе, па га је Виши суд у Подгорици применом истог законског прописа уз примену одредаба чланова 2, 4, 5, 32, 36, 42, 45 и 46 Кривичног законика Републике Црне Горе, те чланова 199, 202 и 364 Законика о кривичном поступку Црне Горе, осудио на казну затвора у трајању од шест месеци, те имајући напред наведено у виду Окружни суд у Београду је на основу одредбе члана 354 ЗКП-а АА применом уговора између Републике Србије и Црне Горе о међусобном извршењу судских одлука у кривичним стварима као и чланова 2, 3, 4, 5, 42, 45 и 54 КЗ због кривичног дела неовлашћене производње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика Републике Србије, осудио на казну затвора у трајању од шест месеци.

Против наведене пресуде заједничку жалбу су изјавили осуђени АА и његови браниоци, адв.АБ и адв. АБ1, због битне повреде ЗКП-а, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и исту врати на поновно одлучивање, или да је преиначи тако што ће се осуђени ослободити од оптужбе на основу члана 355 став 1 ЗКП-а, а уколико суд нађе да има места изрицању пресуде којом се потврђује пресуда Вишег суда у Подгорици К.бр.31/2008, предлажу да се исти огласи кривим за кривично дело из члана 246-а КЗ и да му се изрекне условна осуда или новчана казна или казна затвора уз примену мера заштитног надзора по члану 45 став 5, 6 и 7 КЗ.

Апелациони јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у поднеску Ктж.бр.356/2011 од 27.01.2011.године, предложио је да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану изјављену жалбу и побијану пресуду потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на основу одредбе члана 375 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Београду, а у присуству осуђеног АА и његових бранилаца адв.АБ1 и адв.АБ, на којој је размотрио целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је по службеној дужности испитао у смислу члана 380 ЗКП-а, и поднетом жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

-жалба је основана.

Анализирајући побијану пресуду, Апелациони суд налази да иста садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, а на коју се основано указује и у жалби осуђеног и његових бранилаца.

Наиме, АА пресудом Вишег суда у Подгорици К.391/08 од 30.05.2008.године, правноснажне 18.07.2008.године, оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћене производње, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 300 став 2 Кривичног законика Републике Црне Горе, којим је као радња извршења предвиђено неовлашћено уношење у Црну Гору супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге.

Једна од претпоставки које морају бити испуњени да би домаћи суд извршио правноснажну пресуду у односу на санкцију коју је изрекао инострани суд, је да је дело на коме се заснива судска одлука, кривично дело према праву обе државе. Међутим, одредбом члана 246 став 1 КЗ РС предвиђено је да су радње извршења овог кривичног дела неовлашћена производња, прерађивање, продаја или нуђење на продају или ради продаје, куповање, држање или преношење или посредовање у продаји или куповини или на други начин неовлашћено стављање у промет супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге.

Имајући у виду напред наведено, тј. радње извршења кривичног дела у питању, нејасни су разлози побијаног решења о одлучној чињеници, зашто се радња предвиђена чланом 300 став 2 Кривичног законика Црне Горе, неовлашћено уношење, може уподобити са неком од алтернативно постављених радњи из кривичног дела прописаног одредбом чл.246 став 1 КЗ РС.

С обзиром на изнето, а због битне повреде одредаба кривичног поступка, уважавањем жалбе бранилаца осуђеног АА, првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак, у којем ће првостепени суд отклонити наведену битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је указано овим решењем, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

На основу свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, а на основу одредбе члана 389 ЗКП-а.

Записничар Преседник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић