Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.10.2011.

Кж1 2544/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 2544/11
Дана 18.10.2011. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Драгољуба Ђорђевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Јеленом Каличанин Војновић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела ситна крађа, утаја или превара из члана 210 став 1 и 2 КЗ, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Основног суда у Зајечару, К.бр. 261/10 од 04.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 18.10.2011. године, донео је следећу


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, па се пресуда Основног суда у Зајечару К.бр. 261/10 од 04.03.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Основног суда у Зајечару К.бр. 261/10 од 04.03.2011. године, окривљени АА је оглашен кривим због извршења једног кривичног дела ситне крађе, утаје и преваре из члана 210 став 1 и 2 КЗ, те је осуђен на новчану казну у одређеном износу од 30.000,00 динара, коју је обавезан да плати у року од 2 (два) месеца од дана правноснажности пресуде и у коју казну је урачунато време проведено у притвору. Одлучено је да уколико окривљени не плати новчану казну у одређеном року, иста ће бити замењена казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 (један) дан затвора. Окривљени је обавезан да суду плати трошкове кривичног поступка и судског паушала, а оштећени је упућен на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Против наведене пресуде благовремену жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду на тај начин што ће у смислу члана 349 став 1 тачка 2 ЗКП-а, оптужни предлог одбацити.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је у свом поднеску Ктж.бр. 2888/11 од 15.06.2011. године, изнео мишљење да је побијана пресуда правилна и законита, те да жалбу браниоца окривљеног треба одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, првостепeну пресуду и жалбу браниоца окривљеног, па је по оцени навода и предлога у изјављеној жалби као и предлога јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, из цитираног поднеска, нашао:

-жалба је неоснована.

Испитујући пресуду по службеној дужности, у смислу члана 380 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду налази да првостепeна пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 1, 5, 6 и 8 до 11 Законика о кривичном поступку и да на штету окривљеног није повређен кривични закон, а у односу на које повреде поводом изјављене жалбе, другостепени суд првостепeну пресуду испитује по службеној дужности.

Према налажењу Апелационог суда у Београду, жалбени наводи браниоца окривљеног у којима се износи теза о томе да је у конкретном случају кривично дело извршено на штету приватне имовине, односно Д.О.О. “_” у _, те да је у конкретном случају овлашћени тужилац, приватни тужилац, а не јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Зајечару, су неосновани а ово из следећих разлога:

Окривљени је оглашен кривим због извршења кривичног дела ситна крађе, утаје и преваре из члана 210 став 1 и 2 КЗ, а које дело је извршио дана 27.02.2009. године. Дакле, у време извршења дела на снази је био Кривични законик који ставом 3 члана 210 КЗ одређује да ће се за дело из става 1 ако је извршено на штету имовине грађана, гоњење предузети по приватној тужби. Тек каснијим изменама КЗ (“Службени гласник Републике Србије” број 72/09), учињене су измене одредбе члана 210, на тај начин што је у ставу 3 прописано да ће се за дело из става 1 овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење предузети по приватној тужби.

Према налажењу Апелационог суда у Београду, учињене измене закона се не могу тумачити сходно члану 5 став 2 ЗКП-а, јер измене нису, блаже по учиниоца, па у конкретном случају провостепени суд није повредио императивне одредва закона везане за постојање оптужбе овлашњеног тужиоца, јер је у конкретном случају дело није извршено на штету имовине грађана већ на штету имовине предузећа па је овлашћени тужилац јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Зајечару.

Следом напред наведеног, а на основу члана 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде.


Записничар      Председник већа-судија
Јелена Каличанин Војновић, с.р.   Верољуб Цветковић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje