APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

18.01.2011.

Кж1 25/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 25/11
Дана 18.01.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Соње Манојловић, председника већа, Наде Хаџи-Перић и Драгана Ћесаровића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 4 у вези са чл. 289 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног Законика, одлучујући о жалби Другог основног јавног тужиоца у Београду, изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду К.бр.368/10 од 05.10.2010. године, на седници већа одржаној дана 18. јануара 2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

Уважавањем жалбе Другог основног јавног тужиоца у Београду, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Другог основног суда у Београду К.бр.368/10 од 05.10.2010. године, у погледу одлуке о мери безбедности, тако што Апелациони суд у Београду окривљеном АА, за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 4 у вези са чл. 289 ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног Законика, због ког је првостепеном пресудом оглашен кривим на основу одредбе чл. 86 и 297 ст. 5 Кривичног Законика, изриче меру безбедности забране управљања моторним возилом “Б” категорије у трајању од 3 /три/ месеца, рачунајући од дана правноснажности пресуде, док се у осталом делу жалба Другог основног јавног тужиоца у Београду, одбија као неоснована и у непреиначеном делу се првостепена пресуда ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К.бр.368/10 од 05.10.2010. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 4 у вези са чл. 289 ст. 3 у вези са ст. 1 Кривичног Законика и на основу одредбе чл. 58 ст. 2 Кривичног Законика ослобођен је од казне. На основу одредбе чл. 196 ст. 4 ЗКП-а окривљени је ослобођен и дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Други основни јавни тужилац у Београду, због повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи пресуду Другог основног суда у Београду К.бр.368/10 од 05.10.2010. године, тако што ће окривљеном АА за почињено кривично дело изрећи меру безбедности забране управљања моторним возилом из чл. 86 Кривичног Законика.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду доставило је поднесак Ктж.бр.99/11 од 11.01.2011. године, у ком је предложило да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Другог основног јавног тужиоца у Београду, изјављену против пресуде Другог основног суда у Београду К.бр.368/10 од 23.09.2010. године.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом и предлогом Апелационог јавног тужилаштва у Београду и испитујући пресуду по службеној дужности у смислу чл. 380 ЗКП-а, нашао:

Жалба је делимично основана.

Наиме, када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд правилно нашао да у конкретном случају има места примени чл. 58 ст. 2 КЗ којим је прописано да суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела учињеног из нехата кад последице дела тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања. Наиме, изрицање казне у овом случају по налажењу и овог суда не би одговарало сврси кажњавања имајући у виду да је пок. оштећена ББ била супруга окривљеног те да је последица овог кривичног дела учињеног из нехата тешко погодила окривљеног који је губитак супруге и мајке своје деце тешко поднео, при чему је првостепени суд правилно имао у виду и чињеницу да је окривљени отац троје деце, да живи у заједници са најмлађом ћерком која је студент и за чији је развој у наредном периоду потребно присуство родитеља, овде окривљеног АА, за шта је првостепени суд дао јасне и довољне разлоге у образложењу првостепене пресуде које у свему прихвата и овај суд.

Међутим када се ради о одлуци суда која с односи на меру безбедности забрана управљања моторним возилом, првостепени суд у образложењу побијане пресуде наводи да је имао у виду обавезу одређену чл. 297 ст. 5 Кривичног Законика којом је прописано да ће се у случајевима из става 1 до 4 овог члана обавезно изрећи мера безбедности забране управљања моторним возилом, али с обзиром на одредбу чл. 10 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима којом се у тачки 27 дефинише појам моторног возила, нашао је да трактор не представља моторно возило већ спада у групу возила на моторни погон која нису првенствено намењена за превоз лица и ствари, те да као такав не потпада под примену наведеног члана Кривичног Законика, и нашао да у конкретном случају није индиковано изрицање мере безбедности предвиђено чл. 297 ст. 5 Кривичног Законика.

По налажењу Апелационог суда у Београду овакав став првостепеног је суда неприхватљив те се основано у жалби Другог основног јавног тужиоца у Београду изјављену у погледу одлуке о мери безбедности истиче да је првостепени суд погрешно применио одредбе Кривичног Законика на који се позвао.

Наиме, у конкретном случају окр. АА, је оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 став 4 у вези чл 289 став 3 у вези са ставом 1 КЗ те је применом чл. 58 став 2 КЗ ослобођен од казне.

Одредбом чл. 297 став 5 КЗ је прописано да је обавезно изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом учиниоцу кривичног дела из чл. 297 ст. 1 до 4 КЗ, дакле и за кривично дело за које је окр. АА оглашен кривим.

Члан 7 тач. 33 Закона о безбедности саобраћаја на путевима ( ранији чл. 10 тач. 27 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима) прописује да је моторно возило свако возило свако возило које се покреће снагом сопственог мотора које је по конструкцији уређајима склоповима и опреми намењено и оспособљено за превоз лица, односно ствари, за обављање радова, односно за вучу прикључног возила, осим шинског возила, а тачком 48 (раније 36) истог члана прописано је да је трактор моторно возило, па како је према одредби чл. 112 став 25 Кривичног Законика дефинисано да се моторним возилом сматра свако саобраћајно средство на моторни погон у сувозеном, воденом и ваздушном саобраћају то је по налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд погрешно закључио да трактор не представља моторно возило због чега окривљеном није изрекао меру безбедности у смислу одредбе чл. 297 ст 5 КЗ која је уз то императивне природе.

Имајући то у виду уз правилну примену закона Апелациони суд је као другостепени суд преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о мери безбедности те је окривљеном изрекао меру безбедности забрана управљања моторним возилом Б категорије у трајању од три месеца при чему је овај суд имао у виду и одредбу чл. 195 Закона о безбедности саобраћаја на путевима (ранији чл. 172 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима) која прописује да се возачка дозвола Б категорије издаје за управљање моторним возилима у која возила спада и трактор.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде, а на основу чл. 391 ст. 1 у вези са чл. 388 ЗКП-а.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Александар Багаш Соња Манојловић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић