Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2011.

Кж1 2378/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1-2378/10
Дана 17.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду и оптуженог и његовог браниоца, изјављеним против пресуде Петог општинског суда у Београду IX К.бр. 1407/08 од 03.09.2009. године, након одржане јавне седнице већа у смислу члана 375 ЗКП-а, донео дана 17.02.2011. године


П Р Е С У Д У


УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Петог општинског суда у Београду IX К.бр. 1407/08 од 03.09.2009. године, у делу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду, оптуженом АА за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 4 (четири) месеца за кривично дело фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, за које је такође оглашен кривим побијаном пресудом, па га ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, у коју му се урачунава лишење слободе од 04.09.2007. године до 05.09.2007. године, док се жалбе оптуженог АА и његовог браниоца ОДБИЈАЈУ као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Петог општинског суда у Београду IX К.бр. 1407/08 од 03.09.2009. годинеоптужени АА је оглашен кривим збгог извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, за која кривична дела му је суд претходно утврдио појединачне казне затвора у трајању од по четири месеца, а затим га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од седам месеци, у коју му се урачунава лишење по решењу МУП-а РС од 04.09.2007. године до 05.09.2007. године. На основу одредбе члана 87 КЗ и члана 350 став 4 КЗ према оптуженом је изречена мера безбедности одузимања предмета и то путничко возило марке „Мерцедес бенз.“ рег. ознака __, кључ са кожним привеском за возило Мерцедес бенз. и возачка дозвола СФРЈ број __, серијског броја СР __, са ознаком дупликат, издата од стране СУП-а Гњилане дана 14.03.2001. године на име АА, као предмети извршења кривичног дела.Оптужени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од 76.500,00 динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили

- Јавни тужилац Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и оптужени осуди на казну затвора у дужем трајању,

- Оптужени АА, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда преиначи, тако што ће га другостепени суд ослободити од оптужбе или да се иста укине и предмет врати на поновни поступак првостепeном суду, и

- Бранилац оптуженог, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и мери безбедности, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и оптужени ослободи од оптужбе, као и да му се врати узето путничко возило и кључеви или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Бранилац је захтевао да са оптуженим буде обавештен о седници већа.

Бранилац оптуженог, адвокат АБ је поднео одговор на жалбу јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, са предлогом да се иста одбије као неоснована.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску КТЖ.бр. 605/2010 од 04.03.2010. године предложио да Апелациони суд у Београду уважи као основану жалбу јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, изјављену против пресуде Петог општинског суда у Београду IX К.бр. 1407/08 од 03.09.2009. године, због одлуке о кривичној санкцији и наведену пресуду преиначи, тако што ће оптуженог АА осудити на казну затвора у дужем временском трајању, а да жалбе оптуженог АА и његовог браниоца, адвоката АБ изјављене против наведене пресуде, одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа у смислу члана 375 ЗКП-а, у присуству браниоца оптуженог адвоката АБ, а у одсуству уредно обавештених Апелационог јавног тужиоца у Београду и оптуженог АА, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбама и одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, те изјашњења изнетих на јавној седници већа, те писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, одлучио као у изреци пресуде.

Побијаном пресудом, као и поступком који је претходио доношењу исте нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, нити је њоме повређен кривични закон на штету оптуженог, а на које повреде Апелациони суд у Београду као другостепени, поводом жалби у смислу члана 380 ЗКП-а, пази по службеној дужности.

Првостепена пресуда не садржи ни битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП на које се неосновано указује жалбама оптуженог и његовог браниоца, јер насупрот изнетим жалбеним наводима изрека побијане пресуде је јасна и разумљива, а првостепени суд је о свим одлучним чињеницама, како оним које чине објективна обележја кривичних дела у питању, тако и о чињеницама и околностима које се тичу субјективног односа оптуженог према учињеним делима дао јасне, уверљиве и непротивречне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и с тим у вези и због повреде кривичног закона у жалбама оптуженог и његовог браниоца се истиче да оптужени није извршио кривична дела која су му стављена на терет и за која је оглашен кривим и у овим жалбама се у суштини понављају наводи одбране оптуженог.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, јер је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнете одбране оптуженог, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање из изреке побијане пресуде.

Наиме, чињенично стање у односу на кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 КЗ, за које је оптужени побијаном пресудом оглашен кривим, првостепени суд је на несумњив начин утврдио пре свега на основу исказа сведока албанских држављана који су навели да су оптуженог чекали поред пута, да је исти наишао возилом марке „Мерцедес“, да су ушли у његово возило које није имало ознаку такси, да је лице које је организовало њихов прелаз организовало и плаћање, а којима су оповргнути наводи одбране оптуженог. При томе је првостепени суд дао јасне и уверљиве разлоге у образложењу побијане пресуде на страни 7 зашто није прихватио изнету одбрану оптуженог, правилно налазећи да је иста најпре у супротности са исказима сведока албанских држављана, које исказе је првостепени суд прихватио, правилно налазећи да нису имали никаквог разлога да неосновано терете оптуженог, те да је одбрана оптуженог усмерена на избегавање кривице. Такође, правилно закључује првостепени суд и да је одбрана оптуженог нелогична и то да је морао да скине такси таблу у Лесковцу да би избегао кажњавање, будући да не постоји ни један пропис који би му забрањивао да врши таксирање од Бујановца до Београда, а поставља се питање зашто би био кажњен без учињеног прекршаја, као и да су неосновани наводи одбране оптуженог да се бавио такси делатношћу као допунском делатношћу, јер из уговора који је потписао произлази да је обављао такси делатност са пуним радним временом.

И у погледу кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, чињенично стање је правилно и у потпуности утврђено и то на основу изведених писмених доказа и делом из навода одбране оптуженог, који је навео да је једном употребио фалсификовану возачку дозволу, па тиме дакле признаје да је наведену јавну исправу употребио као праву. С тога су и у овом делу супротни жалбени наводи оптуженог и његовог браниоца да није имао намеру да употребљава преиначену возачку дозволу, оцењени као неосновани.

Дакле, првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање, које супротним жалбеним наводима оптуженог и његовог браниоца није доведено у сумњу и у овим жалбама су се у суштини понављају наводи одбране оптуженог, како је то напред наведено и даје другачија оцена изведених доказа од оне коју је дао првостепени суд, а који су и по налажењу овог суда правилно цењени.

На правилно и у потпуности утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да су се у радњама оптуженог АА стекла сва законска обележја кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, за која га је и огласио кривим, а која дела је извршио са директним умишљајем, па се неоснованом жалбама оптуженог и његовог браниоца побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалби јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, оптуженог и његовог браниоца, овај суд налази да је жалба јавног тужиоца основана, а да су жалбе оптуженог и његовог браниоца неосноване.

Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о кривичној санкцији коју ће изрећи оптуженом од олакшавајућих околности на страни оптуженог ценио његове личне и породичне прилике и то да је отац троје деце, од којих је једно малолетно, да му је супруга болесна, као и да је делимично признао извршење кривичног дела фалсификовање исправе, а од отежавајућих околности његову ранију осуђиваност, па је оптуженом за извршена кривична дела претходно утврдио појединачне казне затвора у трајању од по четири месеца, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од седам месеци, у коју му се урачунава време лишења слободе, као у изреци побијане пресуде.

Међутим, основано се у жалби јавног тужиоца истиче да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима које је нашао на страни оптуженог, а да при томе није у довољној мери ценио отежавајуће околности и то његову ранију осуђиваност – три пута, од чега једном за истоврсно кривично дело из члана 233 КЗ РС, те да је очигледно да раније осуде нису утицале на оптуженог да више не врши кривична дела, па је с тога јединствена казна затвора у трајању од седам месеци на коју је оптужени осуђен побијаној пресудом неадекватна тежини и врсти извршених кривичних дела и личности оптуженог и да је изречена у краћем временском трајању него што је то неопходно са становишта сврхе кажњавања.

С тога је овај суд уважио жалбу јавног тужиоца Петог општинског јавног тужиоца у Београду и преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни, тако што је оптуженом АА за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврдио казну затвора у трајању од осам месеци, а задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од четири месеца за кривично дело фалсификовање исправе из члана 233 став 3 у вези става 1 КЗ РС, за које је такође оглашен кривим побијаном пресудом, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од десет месеци, у коју му се урачунава лишење слободе од 04.09.2007. године до 05.09.2007. године.

По налажењу овога суда са овако одмереном казном у потпуности ће се остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ и иста је у свему у складу са тежином учињених дела и степеном кривице оптуженог као учиниоца.

Следствено томе, супротни жалбени наводи и предлози оптуженог и његовог браниоца оцењени су као неосновани.

По оцени овог суда неосновано се жалбама оптуженог и његовог браниоца побија првостепена пресуда у делу одлуке о мери безбедности, јер је правилно првостепени суд на основу одредбе члана 350 став 4 КЗ, а којом је прописано да ће средства намењена и употребљена за извршење дела из става 1 до 3 одузети, према оптуженом изрекао меру безбедности одузимања предмета и то путничког моторног возило марке „Мерцедес“ рег. ознаке __ и кључ за исто, па су супротни жалбени наводи оптуженог и његовог браниоца да није било места изрицању предметне мере безбедности оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 391 и 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар, Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje