APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

12.03.2010.

Кж1 2104/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж1 2104/10
Дана 12.03.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, Снежане Димитријевић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом убијање и мучење животиња из члана 269. став 1. КЗ, решавајући по жалби јавног тужиоца Трећег ОЈТ-а у Београду, изјављеној против пресуде Трећег општинског суда у Београду К.бр. 952/07 од 19.05.2009. године, у седници већа одржаној дана 12.03.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Трећег ОЈТ-а у Београду, а пресуда Трећег општинског суда у Београду К.бр. 952/07 од 19.05.2009. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом окривљени АА у смислу одредбе члана 355. тачка 1. ЗКП у вези члана 20. КЗ ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом убијање и мучење животиња из члана 269. став 1. КЗ.

Оштећена ОО ради остваривања имовинскоправног захтева упућена је на парницу.

Окривљени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио јавни тужилац Трећег ОЈТ-а у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да жалбени суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони јавни тужилац је писменим поднеском Ктж.бр. 301/10 од 17.02.2010. године предложио да се жалба јавног тужиоца уважи као основана.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380. ЗКП и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Првостепена пресуда, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд поводом жалбе у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП, пази по службеној дужности.

Жалбом јавног тужиоца Трећег ОЈТ-а у Београду побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 8. ЗКП, тако што се истиче да је суд прекорачио своја овлашћења тако што је прекорачио оптужбу јер је изменио опис дела дат у оптужници, тако да измењени опис не остаје у границама чињеничног основа оптужнице, а чиме је суд учинио напред наведену битну повреду одредаба кривичног поступка.

Насупрот овим жалбеним наводима Апелациони суд налази да првостепени суд није учинио битну повреду одредаба кривичног поступка на коју се указује жалбом јавног тужиоца, јер је на страни 14 пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд и то да је а сходно утврђеном чињеничном стању на главном претресу утврдио да је окривљени дело извршио у крајњој нужди па је сходно томе извршио промену у чињеничном стању наводећи у чему се састојала истовремена нескривљена опасност и радње које је окривљени предузео ради отклањања од себе ове опасности, па се с тога како је напред наведено супротни жалбени наводи јавног тужиоца, оцењују као неосновани.

Жалбом јавног тужиоца Трећег ОЈТ-а у Београду побија се првостепена пресуда, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се истиче да суд у побијаној пресуди није размотрио све елементе крајње нужде да ли је овај „напад“ могао да буде одбијен другачије. Напротив суд је потпуно поуздано применио одредбу члана 20. КЗ јер није неспорно утврдио да ли је постојала опасност, а камоли да ли је примењена адекватна сила за отклањање ове опасности. Такође се у жалби истиче да суд у читавој пресуди описује крајњу нужду, притом неописујући све елементе овог института, нити образлажући због чега овај институт може да се примени, те је остало нејасно како је евентуално крајња нужда у односу на кривично дело убијање и мучење животиња из члана 269. став 1. КЗ искључила постојање кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ, са којих разлога се предлаже као у жалби.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је након анализе и оцене изведених доказа правилно утврдио чињенично стање и правилном применом одредбе члана 355. тачка 1. ЗКП и члана 20. КЗ окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом убијање и мучење животиња из члана 269. став 1. КЗ.

Наиме, искази окривљеног АА и сведока ОО су били међусобно противуречни. Окривљени је навео да је оружjе употребио бранећи се од паса који су трчали ка њему, те да је хитац испалио у правцу паса, док је сведок ОО навела да је окривљени без икаквог повода пуцао и убио њеног пса, тако што је претходно нишанио у правцу пса, те да му је она рекла да је то њен пас, а да је окривљени и поред тога после нишањења упуцао. Описујући инкриминисани догађај ОО описује окривљеног на начин који приказује окривљеног у изразито негативном светлу као особу која је непријатељски расположена према псима, бахату и хладнокрвну. Оваква представа личности окривљеног је у супротности са дописом ПУ за град Београд, полицијске бригаде 27.01.2009. године из кога произилази да окривљени није склон ексцесима и кршењу радне дисциплине, а да за 27 година није имао ни једну другу употребу службеног оружја како у служби тако и ван службе, сем оне критичном приликом дана 22.08.2006. године. Наводи исказа оштећене су у супротности са налазом и мишљењем вештака ВВ из ког произилази да је окривљени АА личност коју одликује социјабилност, непосредност и отвореност, док се на плану понашања презентује као коректно и социјално адаптирана особа као и личност која познаје моралну и социјалну норму и има потребу да их уважава и поштује. Суд је поклонио веру исказу сведока ОО једино у делу који се односи на време и место инкриминисаног догађаја као и на податке који се односе на њене псе, пошто је исказ сведока у овом делу у потпуности у складу са изведеним доказима.

Имајући у виду напред наведено првостепени суд је утврдио да је окривљени у конкретном случају поступао у крајњој нужди. Наиме, у конкретном случају трчање три пса која су лајала ка окривљеном представљало је реалну опасност која је према наведеним објективним околностима конкретне ситуације основано упућивала како на објективан тако и на субјективан закључак о скоро неизбежној повреди правног добра у конкретном случају тела и живота окривљеног АА. Према томе опасност у конкретном случају је била реална и постојећа радња коју је преузео окривљени односно пуцање у правцу паса који су се налазили је била уперена управо на отклањању опасности дејством на сам извор опасности. Постојала је истовременост опасности која је претила оштећеном од предузете радње од стране окривљеног ради отклањања опасности. Опасност која је претила окривљеном није била ничим скривљена и неизоставно је била усмерена повреду тела и живота окривљеног, а меру коју је предузео окривљени у конкретном случају, односно пуцањ у правцу паса који су лајући трчали према њему је била нужна ради отклањања те опасности. Стоји да је убијање животиња као и паса противно члану 25. став 1. тачка 9. Одлуке о држању домаћих животиња на територији града Београда и да је кажњиво према члану 269. став 1. КЗ, а да пуцање из пиштоља на месту где у близини постоји објекат у ком бораве људи, представља опште опасну радњу којом се може изазвати опасност за живот и тело људи. Међутим, у конкретном случају тело и живот окривљеног АА представљају значајније правно добро од тела и живота пса, односно зла које је учињено, а убиство пса је мање од зла које је претило – повређивање тела и живота окривљеног АА. Угрожавање живота и тела других људи приликом пуцња, при чему се посебно има у виду да приликом пуцња у близини места инкриминисаног догађаја није било људи, да је ОО на лице места дошла накнадно и да је само постојала могућност да се у објекту опсерваторије налазе људи, није веће зло од зла које је претило окривљеном, а то је повређивање његовог живота и тела.

Имајући у виду напред наведено првостепени суд је у потпуности утврдио чињенично стање у погледу свих околности који се у конкретном случају појављују као релевантне, правилно налазећи да је окривљени критичном приликом поступао у крајњој нужди, и зашта је у образложењу пресуде првостепени суд дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, а који се жалбеним наводима јавног тужиоца Трећег ОЈТ-а у Београду којима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и истиче да суд није размотрио све елементе крајње нужде односно да ли је „напад“ могао да буде одбијен другачије, те да је суд погрешно применио материјално право односно одредбу члана 20. КЗ, оцењују као неосновани.

Са свега напред изложеног по налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилном применом одредбе члана 355. тачка 1. ЗКП у вези члана 20. КЗ окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом убијање и мучење животиња из члана 269. став 1. КЗ.

Са свега напред изложеног Апелациони суд је одлучио као у изреци пресуде на основу одредбе члана 388. ЗКП.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Тања Славковић, с.р. Савка Гогић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић