APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

26.10.2010.

Кж1 207/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж.1 207/10
Дана 26.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д
ул.Немањина број 9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијe Соње Манојловић, председника већа, судија Наде Хаџи-Перић и Здравке Ђурђевић, чланова већа, са судијским помоћником Браниславом Муњић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због извршења кривичног дела убиство на мах из члана 115 КЗ, одлучујући о жалбама Окружног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду К.бр.1896/08 од 13.02.2009.године, у седници већа одржаној дана 26. октобра 2010.године, у одусуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужилаштва у Београду, донео је следећу

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Окружног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а пресуда Окружног суда у Београду К.бр.1896/08 од 13.02.2009. године, се ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду К.бр.1896/08 од 13.02.2009.године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела убиство на мах из члана 115 Кривичног законика, и осуђен на казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 6 /месеци/, у коју му се има урачунати време проведено у притвору од 26.11.2006.године, до 14.01.2009.године. Истом пресудом окривљеном је изречена мера безбедности обавезног лечења алкохоличара, које ће се извршавати у заводу за извршење казне, док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне, док је окривљени ослобођен дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

-Окружно јавно тужилаштво у Београду, због одлуке о кривичној санкцији из члана 367 став 1 тачка 4 у вези члана 371 став 1 ЗКП, са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду Окружног суда у Београду, тако што ће окривљеном АА изрећи казну затвора у дужем трајању.

-Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, преиначи побијану пресуду и окривљеног АА ослободи од казне и укине му меру безбедности обавезног лечења алкохоличара.

Републичко јавно тужилаштво је, у поднеску Ктж.бр.2449/09 од 21.08.2009.године, предложило да другостепени уважи жалбу Окружног јавног тужилаштва у Београду и преиначи побијану пресуду Окружног суда у Београду, тако што ће окривљеном АА изрећи казну затвора у дужем трајању, а жалбу браниоца окривљеног АА, одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужилаштва у Београду, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао и у смислу члана 380 ЗКП, па је по оцени навода и предлога у изјављеним жалбама и предлога Републичког јавног тужилаштва, из напред цитираног поднеска, нашао:

Жалбе су неосноване.

Испитујући првостепену пресуду по службеној дужности, у смислу члана 380 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 1, 5, 6, 8 - 11 Законика о кривичном поступку, и да на штету окривљеног није повређен Кривични закон, а у односу на које повреде, поводом изјављене жалбе, другостепени суд првостепену пресуду испитује по службеној дужности.

Супротни жалбени наводи браниоца окривљеног да је пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка, не наводећи при том у чему се састоје те повреде, оцењене су као неосновани, с обизиром да је побијана пресуда јасна и разумљива, да су дати довољни и правилни разлози о свим одлучним чињеницама, да пресуда не садржи противречности, ни међусобне, ни у односу на садржину изведених доказа, као и да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне и правилне разлоге за своју одлуку.

Ценећи жалбене наводе браниоца окривљеног, којима се првостепена пресуда побија због непотпуно утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд у Београду оценио је неоснованим, из разлога што је првостепени суд приликом доношења побијане пресуде правилно и потпуно утврдио чињенично стање, када је нашао да је окривљени АА, дана 25.11.2006.године, у Земуну, у ул.аа, са умишљајем, способан да схвати значај дела и управља својим поступцима, свестан забрањености радње коју предузима и желећи њено извршење, у стању битно смањене урачунљивости, лишио на мах живота ОО, доведен без своје кривице у јаку раздраженост, нападом и вређањем од стране сада покојног ОО, на тај начин што је у соби, у радничким баракама, у којој су заједно становали, након што му је сада покојни ОО нанео повреде у виду огуљотине коже у пределу врата и након што му је рекао: “Овако се кољу Срби”, одгурнуо оштећеног, те када је исти клекао на кревет на којем су обојица лежали, окривљени је дохватио са стола поред кревета нож и убо ножем у пределу врата сада покојног ОО и нанео му убодину у пределу леве половине врата, дуж чијег канала су пресечени лева заједничка главна артерија, десни живац луталац, од које повреде је оштећени ОО на лицу места преминуо.

Утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно засновао, првенствено на одбрани окривљеног, која одбрана је потврђена налазом и мишљењем Комисије вештака Института за судску медицину од 26.12.2006. године, изјашњењем представника комисије вештака Др.ВВ од 19.09.2007.године и 13.02.2009.године, као и налазом и мишљењем судског вештака психијатра Др.ВВ1 од 05.01.2007.године и његовим изјашњењем датим на главном претресу, дана 24.10.2007.године и дана 13.02.2009.године, којим налазима и мишљењима је првостепени суд поклонио веру, нашавши да су исти јасни, логични, сагласни међусобно и са осталим изведеним доказима и ни на који начин нису доведени у сумњу, а дати у свему у складу са правилима струке и науке. Дакле, првостепени суд је правилно на основу одбране окривљеног, као и осталих изведених доказа током поступка, закључио да се критични догађај одиграо управо на начин како је то описано у изреци пресуде, правилно налазећи да је критичном приликом окривљени био доведен у стање јаке раздражености нападом и вређањем од стране оштећеног, и то тако што му је сада покојни ОО нанео повреду у виду огуљотине коже у пределу врата и рекао му: “Овако се кољу Срби”, па је окривљени оштећеног убо ножем у пределу врата, од које повреде је оштећени преминуо.

Апелациони суд у Београду је у потпуности прихватио став првостепеног суда у погледу оцене изведених доказа и то одбране окривљеног и оцене осталих изведених доказа, будући да је првостепени суд за такав свој став јасне, недвосмислене и за Апелациони суд у свему прихватљиве разлоге, и на тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио кривични закон, када је нашао да су се у радњама окривљеног стекла сва битна обележја кривичног дела убиство на мах из члана 115 Кривичног законика, па се супротни жалбени наводи браниоца окривљеног, којима се првостепена пресуда побија због повреде Кривичног закона, показује неоснованим.

По налажењу Апелационог суда у Београду, жалбени наводи браниоца окривљеног да се у радњама окривљеног не стичу сва битна обележја кривичног дела убиство на мах, већ да се ради о кривичном делу убиства у прекорачењу нужне одбране, услед јаке раздражености изазване нападом, оцењени су као неосновани. И по ставу овога суда, како то правилно налази првостепени суд, не ради о нужној одбрани, па самим тим ни о прекорачењу исте, јер је за постојање нужне одбране потребно да учинилац одбије од себе истовремени противправни напад, што у конкретном случају не стоји, имајући у виду да сам окривљени наводи да је покојном ОО избио нож из руке, да би тек након тога, у стању јаке раздражености, са стола покрај кревета дохватио други нож и истим оштећеном нанео смртоносну повреду у тренутку док је оштећени клечао на кревету, без ножа у руци, па се стога не може говорити о нужној одбрани, већ је по налажењу Апелационог суда у Београду, како то правилно налази првостепени суд, окривљени лишио на мах живота ОО, при чему је радња окривљеног уследила одмах након напада и вређења од стране покојног ОО, коју радњу извршења дела је окривљени предузео у време трајања јаке раздражености у коју је доведен без своје кривице и то нападом и вређањем од стране сада покојног ОО, а што управо представља елементе кривичног дела убиство на мах. Како је напад управо један од начина довођења у јаку раздрежност, предвиђен одредбом члана 115 Кривичног законика, то су жалбени наводи браниоца окривљеног, да код убиства на мах извршилац дела није нападнут, те да се стога у конкретном случају не може говорити о кривичном делу убиство на мах, по налажењу Апелаоционог суда у Београду, оцењени као неосновани.

Неосновани су жалбени наводи Окружног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, којима се првостепена пресуда оспорава због одлуке о кривичној санкцији.

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је, приликом одлучивања о избору врсти и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, правилно, у смислу члана 54 КЗ, ценио све околности које су од значаја да кривична санкција буде правилно одбрана, а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његово искрено држање пред судом и признање извршеног кривичног дела, чиме је допринео бржем окончању кривичног поступка, као и изражено кајање, док је од отежавајућих околности на страни нашао његову ранију осуђиваност, при чему је имао у виду да је од последње осуде прошло више од 19 година.

Првостепени суд је, имајући у виду напред наведене олакшавајуће и отежавајуће околности, окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 3 /три/ године и 6 /шест/ месеци, у коју му је урачунао време проведено у притвору, налазећи да ће се оваквом изреченом казном остварити општа сврха кажњавања и општа сврха изрицања кривичних санкција, прописана чланом 4 и 42 КЗ и на окривљеног у довољној мери утицати да убудуће не врши оваква и слична кривична дела, чиме ће бити остварени сви ефекти генералне и специјалне превенције.

Напред наведене разлоге у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, налазећи да је првостепени суд дао правилан значај свим олакшавајућим и отежавајућим околностима, и да ће се само ефективном казном затвора, у наведеном у трајању, у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, као и да је иста сразмерна степену угрожености заштићеног добра, тежини извршеног дела и степену кривице окривљеног.

Такође, правилно је првостепени суд применио Кривични закон, када је окривљеном, сходно одредби члана 84 КЗ, изрекао меру безбедности обавезног лечења алкохоличара, с обзиром да је из налаза и мишљења судског вештака Др.ВВ1 утврђено да је неопходно да се окривљеном у оквиру казне изрекне мера безбедности обавезног лечења алкохоличара у затвореној установи, имајући у виду да је окривљени раније лечен и да лечење није дало резултате.

Сходно напред наведеном, а на основу члана 388 ЗКП, одлучено је као у изреци пресуде.

ЗАПИСНИЧАР ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранислава Муњић, с.р. Соња Манојловић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић