APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

23.12.2010.

Кж1 1994/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1994/10
Дана 23.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Бранке Пејовић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 33 Кривичног законика, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног, изјављеним против пресуде Петог општинског суда у Београду VIII К.бр. 1005/09 од 15.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 23.12.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, па се УКИДА пресуда Петог општинског суда у Београду VIII К.бр. 1005/09 од 15.10.2009. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

Об р а з л о ж е њ е

Пресудом Петог општинског суда у БеоградуVIII К.бр. 1005/09 од 15.10.2009. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 33 КЗ и за исто му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се утврђена казна неће извршити уколико окривљени у року проверавања од четири године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а у случају опозива условне осуде окривљеном ће се у утврђену казну затвора урачунати време проведено у притвору почев од 26.09.2009. године до 15.10.2009. године. На основу члана 196 став 4 ЗКП-а окривљени је ослобођен дужности да суду у целини накнади трошкове кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда. Сходно члану 87 КЗ у вези члана 350 став 5КЗ према окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета и то путничког моторног возила марке „Опел Аскона“, Ц20 И, рег. ознака БП _, кључ за наведено путничко моторно возило и мобилни телефон марке „Нокиа 6230“, ИМЕИ број _ са картицом за мобилни телефон 062/_, као предмета који су употребљени за извршење кривичног дела. На основу члана 91 и 92 КЗ од окривљеног је одузет новац у износу од 300 евра као имовинска корист прибављена кривичним делом.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

- јавни тужилац Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће се окривљени АА осудити на казну затвора или да му се изрекне условна осуда којом ће му се утврдити казна затвора дужем временском трајању, односно са дужим роком проверавања, и

- бранилац окривљеног адвокат АБ, због битне повреде поступка, повреде Кривичног законика, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања,одлуке о изреченој казни и мери, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и донесе ослобађајућа, односно одбијајућа пресуда, као и да буде обавештен о седници већа.

Апелациони јавни тужилац у Београду је у поднеску Ктж.бр. 193/2010од 22.02.2010. године предложио да се жалба јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду уважи и првостепена пресуда преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији и окривљени осуди на строжију кривичну санкцију, а да се жалба браниоца окривљеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа о којој у смислу члана 448 став 1 ЗКП-а није обавестио браниоца окривљеног, јер је нашао да његово присуство не би било од користи за разјашњење предметне кривично правне ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Апелационог јавног тужиоца у Београду, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба браниоца окривљеног је основана.

У првостепеној пресуди садржане су битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, на које се наводима жалбе браниоца окривљеног основано указује.

Наведене битне повреде одредаба кривичног поступка састоје се у томе што у побијаној пресуди нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни.

Наиме, првостепени суд је окривљеног АА огласио кривим због извршења кривичног делане дозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 2 у вези става 33 КЗ, јер је окривљени у време и месту ближе означеном у изреци побијане пресуде, у намери да себи прибави имовинску корист у износу од 300 евра омогућио недозвољени транзит кроз Србију лицима А1, А2, А3, А4 и А5 , тако што је по претходном договору са НН лицем по имену ББ, а који га је ангажовао, како би окривљени преузео именована лица око 20,30 часова у хотелу „Ибров рај“ у месту Раијнци, СО Прешево, и превезао их до Новог Сада, а која лица су илегално пребачена преко административне линије Републике Србије према Косову и Метохији, сместио у своје путничко моторно возило марке „Опел Аскона“, извршио њихов транзит од места Рајинце, ауто путем кроз Републику Србију до наплатне рампе у Београду - Бубањ Поток, ради даљег преузимања од стране других НН лица, која би наставила њихов транзит до Француске, када је на наплатној рампи заустављен од стране полицијских службеника Управе за странце и лишен слободе.

Међутим, основано се у жалби браниоца окривљеног истиче да првостепени суд није дао разлоге о одлучним чињеницама и то у ком смислу се огледа недозвољеност транзита наведених лица кроз нашу земљу, а оне које је дао су нејасни.

Наиме, како из личних података А1, А2, и А3, произлази да су држављани Републике Србије, а што је суд утврдио увидом у фотокопију личних карата А1, А2, и А3, којима су издате личне карте са роком важења до 2019. године, док је А3 истекао рок важења личне карте 2006. године, иако наведено није конститутивни елемент предметног кривичног дела, суд не даје разлоге зашто сматра да је такав транзит наведених лица недозвољен и то у ком смислу се огледа недозвољеност њиховог транзита кроз нашу земљу, да ли тиме што окривљени зна да ће да отпутују у Француску. Ово посебно када се има у виду да је окривљени наведена лица превезао од места Рајинци, СО Прешево до Новог Сада.

С тога је овај суд уважио жалбу браниоца окривљеног, укинуо побијану пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене битне повреде одредаба кривичног поступка, на које му је указано овим решењем, те дати јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама тако што ће поуздано утврдити држављанство наведених лица и дати разлоге за свој закључак зашто сматра да је транзит тих лица кроз нашу земљу недозвољен, имајући при том у виду и наводе из жалбе јавног тужиоца Петог општинског јавног тужилаштва у Београду, која жалба је изјављена због одлуке о кривичној санкцији и која с обзиром на донету одлуку није била предмет посебне оцене.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 389 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар, Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р. мр Сретко Јанковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић