APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

16.01.2017.

Кж1 1678/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1678/16
Дана 16.01.2017. године
Б Е О Г Р А Д
КЗ-19.6.

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, са вишим саветником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 3 у вези става 2 КЗ, решавајући по жалби браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву К.бр.269/13 од 29.09.2016. године, у седници већа одржаној дана 16.01.2017. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, а пресуда Основног суда у Смедереву К.бр.269/13 од 29.09.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву К.бр.269/13 од 29.09.2016. године окривљени АА је оглашен кривим због извршења кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 3 у вези става 2 КЗ, за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико окривљени за време од 2 године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом окривљени је на основу одредбе члана 50 став 2 КЗ осуђен и на новчану казну у износу од 20.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде и истовремено је одређено да уколико окривљени АА новчану казну не плати у року од 15 дана иста ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци.

Првостепеном пресудом окирвљени АА је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА – адвокат АБ из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да исту преиначи и према окривљеном обустави поступак због наступања законске амнестије извршилаца кривичног дела "грађење без грађевинске дозволе", или да према окривљеном одбије оптужбу и обавеже га да накнади трошкове поступка према трошковнику који је опредељен у првостепеном поступку.

Апелациони јавни тужилац у Београду је писаним поднеском Ктж.бр.1734/16 од 29.12.2016. године предложио да се жалба браниоца окривљеног АА одбије као неоснована и да се првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом и изјашњењем АЈТ-а у Београду у писаном поднеску, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

-жалба је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног АА побија се првостепена пресуда по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да је изрека побијане пресуде противуречна сама себи и датим разлозима, при чему пресуда уопште нема разлога о одлучним чињеницама, а дати разлози су нејасни и у знатној мери противуречни, због чега се за сада ни законитост и правилност побијане пресуде није могла са сигурношћу испитати.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда првостепени суд је након свестране оцене и анализе изведених доказа о свим одлучним чињеница у овој кривично-правној ствари дао јасне и аргументоване разлоге који у погледу одлучних чињеница не садрже никакве нејасноће, противречности, неразумљивости, па ни оне на које се указује жалбом, па се сходно наведеном супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењују као неосновани.

Надаље се жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања тако што се истиче да бесправна градња представља противзаконито понашање свакога ко врши изградњу објеката без претходно прибављење грађевинске дозволе и то како онога кога је контролисала грађевинска инспекција, тако и онога на чије градилиште није долазила инспекција. Имајући у виду наведене чињенице никако се статус окривљеног не може узимати као тежи у односу на друге грађане који су такође изградили објекте без грађевинске дозволе, нити то може бити отежавајућа околност за окривљеног. Према изреци побијане пресуде, не може се утврдити када је окривљени изводио грађевинске радове на изградњи објеката, а што је битна чињеница за утврђивање противзаконитости радњи које је окривљени предузео. Оно што је неспорно у овој кривично-правној ствари је чињеница да је окривљени градио објекте без дозволе, али је применом одредби Закона о планирању и изградњи којим је уређења легализација бесправно изграђених објеката, применом одредби наведеног Закона, Градска управа Смедерева је донела решење о накнадној грађевинској и употребној дозволи за спорне објекте, па је окривљени као и сви други грађани који су градили објекте без дозволе амнестиран од кривичног гоњења, јер је доношењем решењем о легализацији бесправно изграђених објеката престала противправност у радњама окривљеног, па и постојање самог кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, при чему основ за доношење решења о обустави поступка или одбијања оптужбе представља и одредба Закона о озакоњењу објеката који је ступио на снагу 26.11.2015. године, којим је одобрено озакоњење свих објеката који се виде на сателитском снимку Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним законом због чега се и предлаже као у жалби браниоца окривљеног.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, по оцени Апелационог суда, првостепени суд је након свестране оцене и анализе изведених доказа, ценећи одбрану окривљеног АА и писане доказе, чињенично стање како у погледу објективних тако и у погледу субјективних околности дела у свему правилно и потпуно утврдио и за свој чињенично-правни закључак дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, као другостепени, а који се жалбеним наводима браниоца окривљеног АА не доводе у сумњу.

Оно што је неспорно у овој кривично-правној ствари је чињеница да је оркивљени АА накнадно прибавио решење о грађевинској и употребној дозволи, како за породично-стамбени, тако и за производно-стамбени објеката који је изграђен на кат.парцели аа у Смедереву, при чему је такође неспорно, да је и окривљени у својој одбрани признао, да је у својству извођача радова и поред постојања решења о забрани и налогу о уклањању започетих радова без грађевинске дозволе, своје радове наставио оглушујући се о правноснажна решења Градске грађевинске инспекције, чиме је према закључку првостепеног суда извршио кривично дело грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 3 у вези става 2 КЗ, које дело чини оно лице које је извођач радова на објекту који се гради, односно врши реконструкцију постојећег објекта без грађевинске дозволе, а које и поред издатог решења о обустави радова настави започету градњу. Како је окривљени и поред постојања забране, наставио са радовима из чега произилази да је кривично дело извршио са директним умишљајем, свестан забрањености свог дела, чиме су се у његовим радњама стекли сви законски, како субјективни, тако и објективни елементи кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а став 3 у вези става 2 КЗ за које дело га је првостепени суд правилном применом одредбе члана 22 КЗ огласио кривим и у образложењу побијање пресуде за утврђено чињенично стање дао разлоге, ценећи, при томе чињеницу да је окривљени накнадно прибавио грађевинску и употребну дозволу за предметне непокретности, али како то правилно закључује првостепени суд, то не представља разлоге да се против окривљеног обустави поступак, нити пак да се ослободи од казне, будући да је окривљени критичном приликом поступио супротно од налога грађевинске инспекције, при чему је прибављање знатно касније грађевинске и употребне дозволе, једино олакшавајућа околност на страни окривљеног која је као таква и цењена приликом одмеравања врсте и висине кривичне снакције која ће се изрећи окривљеном, које разлоге такође у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, као другостепени.

Апелациони суд у Београду је, с обзиром да се жалбом браниоца окривљеног АА побија првостепена пресуда и због одлуке о кривичној санкцији, тако што се истиче да је и у том делу незаконита одлука првостепеног суда, насупрот изнетим жалбеним наводима имао у виду да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне сакције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Првостепени суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио његово коректно држање пред судом, чињеницу да је признао извршење кривичног дела, да није осуђиван, да је накнадно прибавио грађевинску и употребну дозволу, док отежавајућих околности на страни окривљеног није било, па му је првостепени суд ценећи олакшавајуће, а у одсуству отежавајућих околности изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од 1 године са роком проверавања од 2 године и истовремено је, будући да је за наведено кривично дело као кумулативна предвиђена и новчана казна, окривљеном изрекао и новчану казну у износу од 20.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико у остављеном року исту не плати суд ће му новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци, о чему је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, као другостепени, правилно налазећи, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра, те степен кривице окривљеног да ће се изреченом кривичном санкцијом – условном осудом, као и новчаном казном у потпуности остварити сврха условне осуде из члана 64 КЗ, као и сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредбе члана 457 ЗКП.

Записничар-саветник Председник већа – судија
Тања Славковић,с.р. Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић