APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

29.12.2014.

Кж1 1577/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1577/2014
Дана 29.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д, Немањина бр.9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Оливере Анђелковић, председника већа, Гордане Петковић и Славке Михајловић, чланова већа, са судијским помоћником Горданом Ивковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр.217/14 од 29.08.2014. године, у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног јавног тужиоца Апелациoног јавног тужилаштва у Београду, дана 29. децембра 2014. године, донео је

П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.бр.217/14 од 29.08.2014. године, само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеном АА, због извршења кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу чланова 9, 10, 11, 12, 21 и 41 став 1 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица изриче ВАСПИТНУ МЕРУ упућивања у васпитно-поправни дом, где ће остати најмање 6 месеци, а највише 4 године, у коју му се на основу одредбе члана 63 Кривичног законика има урачунати време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп.бр. 59/14 од 13.02.2014. године, од 11.02.2014. године када је лишен слободе, па до 29.08.2014. године, када му је притвор укинут, с`тим да ће суд сваких 6 месеци разматрати да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом васпитном мером, док се у преосталом делу жалба браниоца ОДБИЈА као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.217/14 од 29.08.2014. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од три године, у коју му се има урачунати време проведено у притвору по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп.бр. 59/14 од 13.02.2014. године, почев од 11.02.2014. године када је лишен слободе, па до 29.08.2014. године, када му је притвор укинут.

Истом пресудом на основу одредбе члана 87 у вези са чланом 246 став 7 Кривичног законика, окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета и то 180,30 грама амфетамина и кофеина (стимуланс), као и две дигиталне вагице од којих једна сиве боје, а једна беле боје са ознаком СФ400.

Окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана по правноснажности пресуде и обавезан да сноси трошкове поступка, с`тим што ће се о висини трошкова бити одлучено посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене кривичног законика, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж.бр. 1613/14 од 12.12.2014. године предложио да се жалба браниоца окривљеног АА одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 447 став 1 ЗКП, одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у складу са чланом 451 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, нашао:

-жалба браниоца окривљеног АА је делимично основана.

Приликом разматрања жалбених навода браниоца окривљеног АА који се тичу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП, овај суд налази да је изрека пресуда разумљива, а да су у образложењу побијане пресуде дати разлози о одлучним чињеницама, у којима су, сходно члану 428 ставови 6 и 7 ЗКП, одређено и потпуно изнете чињенице које су утврђене у поступку из којих јасно произлази који докази потврђују или не потврђују чињенице од важности за доношење законите одлуке у овој кривичноправној ствари, што је све у складу са садржином доказа на којима се заснивају закључци првостепеног суда. Наиме, из изреке и датих разлога се јасно утврђује шта је предмет извршења кривичног дела, а што је сагласно потврди о привремено одузетим предметима ПС Земун од 12.02.2014. године и налазу НКТЦ од 12.02.2014. године. Основано се жалбом браниоца указује да је мером безбедности одузимања предмета од окривљеног одузета већа количина (180,30 грама) од пронађених супстанци (179,99 грама), међутим, како се, по налажењу овог суда, ради о очигледној омашци приликом сабирања супстанци које су пронађене у одвојеним паковањима, ова формална противречност није такве природе да због ње није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, бранилац у жалби оспорава оцену изведених доказа, наводећи да је првостепени суд изведене доказе ценио искључиво у прилог постојања кривице окривљеног, те да није утврдио да ли се у конкретном случају ради о опојних дроги или о психотропној супстанци, нити о којој количини се ради, већ је од окривљеног одузео већу количину амфетамина и кофеина од количине која је наведена у изреци.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, овај суд налази да је првостепени суд на основу изведених доказа које је потпуно и свестрано оценио, како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, како оне који терете окривљеног, тако и оне који му иду у корист, чињенично стање правилно и потпуно утврдио, за своје закључке дао јасне и аргументоване разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Наиме, првостепени суд је детаљно изложио садржину доказа који су изведени на главном претресу, дао јасну и целовиту оцену свих и аргументовано изнео које чињенице из којих доказа је утврдио и зашто их прихвата, те зашто налази да је одбрана окривљеног да предметна опојна дрога која је пронађена у стану који је користио није његова, али да не може да открије лице чија је то дрога јер му је то лице пре критичног догађаја много значило у животу, нелогична и неуверљива (страна 8 последњи став и страна 9 први став), које разлоге у свему као правилне прихвата и овај суд. Оваква одбрана окривљеног у којој негира извршење кривичног дела је у супротности са осталим изведеним доказима на главном претресу, исказима сведока СС1 и СС2 које је суд у потпуности прихватио, као и писаним доказима у списима, а није потврђена ниједним доказом.

Првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да су се у радњама окривљеног АА, ближе описаним у изреци првостепене пресуде, стекла сва законска обележја бића кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика за које га је и огласио кривим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, овај суд налази да се основано жалбом браниоца првостепена пресуда побија у том делу и наводи да су, имајући у виду налаз вештака психолога, били испуњени услови да се окривљеном изрекне кривична санкција предвиђена Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетног лица.

Наиме, из налаза и мишљења о душевном здрављу и урачунљивости окривљеног АА, од стране судских вештака ВВ, психијатра и ВВ1, специјалисте клиничке психологије од 20.02.2014. године, произилази да је АА особа која се налази у фази развоја, чије су интелектуалне способности у границама испод просека и крећу се на нивоу физиолошке тупости, што, не представља душевну заосталост, али да степен његове опште душевне развијености заостаје за очекиваним просеком за календарски узраст коме припада, односно да одговара календарском узрасту старијег малолетног лица.

Затим, у стручном налазу и мишљењу Градског центра за социјални рад у Београду – Одељење Земун број 56066-3193/14 од 20.06.2014. године, дата је детаљна и свеобухватна процена личности окривљеног АА. Према том налазу, окривљени је на евиденцији центра од јуна месеца 2008. године, од када се налазио на смештају у више установа социјалне заштите због насиља у породици које је трпео, као и због проблема које је испољавао у понашању. По правноснажној одлуци Вишег суда у Београду Км.бр.763/10 од 08.06.2011. године, била му је изречена васпитна мера појачан надзор у другој породици, која је функционисала до 06.02.2012. године, када је тада малолетни АА побегао из породице у којој се наведена мера реализовала. У међувремену је више пута вођен на опсервацију у Клинику за неурологију и психијатрију деце и омладине у Београду, где му је постављена дијагноза поремећај понашања и преписана му одговарајућа медикаментозна терапија. Адаптација у свим установама социјалне заштите у којима је боравио, није дала очекиване разултате, као ни боравак у другој породици, а ни актуелно изречена васпитна мера појачан надзор од стране органа старатељства и посебна обавеза да се оспобљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима, као и да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту и да поступа по програмима који су за њега сачињени у тим установама, по правноснажној одлуци Вишег суда у Београду Км.бр.200/12 од 15.10.2012. године (због неадекватне сарадње његових родитеља као и укупних породичних прилика у којима је окривљени одрастао и развијао се). У извештају је приказан детаљан породични статус, те се види да су, међусобни односи у породици, дуги низ година били оптерећени конфликтима, који су се манифестовали физичким и психичким насиљем, где се у многим ситуацијама није знало ко кога напада и због чега, да су у односу на окривљеног насиље манифестовали отац, мајка и брат АА1 који је добијао дозволу и био поткрепљиван од родитеља на такво понашање према млађем брату, да су интервенције стручног тима привремено доприносиле смањењу интензитета физичког насиља и конфликата у породици, те да је из наведених разлога малолетни АА више пута измештан из породице, али да је током боравка у прихватилиштима и Заводима за децу и омладину (Књажевац и Београд) испољио озбиљне проблеме у понашању – самоповређивање, вербално и физичко сукобљавање са другим васпитаницима и васпитним особљем, непоштовање кућног реда установа, непоштовање ауторитета, бекства, претње суицидом, малтретирање слабијих од себе и деструктивност. Из тих разлога више пута су установе социјалне заштите доносиле одлуке без уважавања органа старатељства, да дечак више не може боравити код њих, да су у више наврата интервенисале службе хитне помоћи, полиција као и орган старатељства због инцидената који су се дешавали. Затим, што се тиче боравка окривљеног у другој породици, из извештаја се види да тада није било осцилација у његовом понашању као у ранијем периоду, али да је био покренут нови захтев за припремни поступак према њему, као и прекршајни поступак, те да је 06.02.2012. године, побегао из породице, а да га је дана 23.02.2012. године, преузео стручни тим центра и смештен је у прихватну станицу Прихватилишта за децу и омладину у Београду, након чега је враћен у своју породицу код родитеља који су га прихватили. Након тога се десила нова алармантна ситуација када је малолетни АА, по речима родитеља, покушао да се убије тако што је отишао под ауто и том приликом интервенисали су служба хитне помоћи и полиција, након чега је одведен у Земунску болницу, спроведен у Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду, те да је од тада био на свакодневном праћењу, радним даним је долазио у службене просторије ценра, а да су га викендима пратили путем телефонског контакта, да је редовно користио преписану медикаментозну терапију, као и да су се редовни контакти са окривљеним одвијали све до његовог лишења слободе у фебруару месецу 2014. године.

Према процени стручног тима ГЦСР Београд – Одељење Земун, ниво интелектуалних способности окривљеног је довољан за правилну процену животне ситуације и предвиђања последица властитог понашања, а ниво ефикасности је снижен услед ометајућег дејства емоционалних проблема. У његовој личности доминирају особине као што су импулсивност, лоша контрола импулса у односу на социјалну средину и негативизам у односу на понашања која се друштвено цене, а одрастање под горе наведеним околностима и присуство негативних узора идентификације, уз присуство константног насиља у породици, условило је карактеристичне обрасце понашања у којима окривљени не уме да се оствари кроз просоцијалне обрасце понашања, без обзира на вишегодишње ангажовање и вођство институција друштва (обзиром да су позитивни помаци у његовом понашању били краткотрајни и нестабилни), при чему није мотивисан да настави даље школовање. Узимајући у обзир свеукупне резултате из спроведеног дијагностичког поступка, као и вишегодишњег интезивног рада и праћења породице АА, стручни тим органа старатељства је мишљења да је у најбољем интересу АА да му се изрекне васпитна мера из затворене заштите.

Имајући у виду околности које се односе на личне прилике окривљеног, његово здравствено стање и степен његове душевне развијености (да степен његове опште душевне развијености одговара календарском узрасту старијег малолетног лица према налазу и мишљењу психијатра ВВ и вештака психолога ВВ1), околности које се тичу његове личности, средине и прилике у којима живи (утврђене из налаза и мишљење Градског центра за социјални рад у Београду – Одељење у Земуну, у коме је дата свеобухватна породична, психолошка и социјална анамнеза окривљеног), тежину извршеног кривичног дела, те узраст учиниоца (рођен 28.09.1995. године – време извршења кривичног дела 11.02.2014. године), овај суд налази да казна затвора у трајању од три године није адекватна кривична санкција у конкретном случају, те да су испуњени услови за изрицање кривичне санкције у складу са одредбом члана 41 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица. Стога је усвајањем жалбе браниоца у овом делу, побијану пресуду преиначио те окривљеном АА, применом члана 41 и 21 ЗМ, изрекао васпитну меру – упућивање у васпитно-поправни дом, у коме ће остати најмање шест месеци, а највише четири године, зависно од постигнутих резултата у васпитању, образовању, стварању позитивних личних особина и развијања осећања за колективни живот, а где ће се уз интензивни васпитно-педагошки рад у контролисаном окружењу, уз стално присуство стручних лица уз појачане мере надзора и стручних програма васпитавања, утицати на његов развој и јачање његове личне одговорности.

По налажењу овог суда, све околности које произилазе из извештаја надлежног центра за социјални рад и налаз вештака - да степен душевне развијености окривљеног одговара календарском узрасту старијег малолетног лица, указују да је васпитна мера упућивање у васпитно-поправни дом у конкретном случају довољна и неопходна да се оствари сврха изрицања васпитних мера прописана чланом 10 ЗМ, а у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из одредбе члана 4 Кривичног законика.

Са изнетих разлога, Апелациoни суд у Београду је, на основу одредбе члана 457 и 459 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-судијски помоћник Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р. Оливера Анђелковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић