APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

28.03.2017.

Кж1 1390/2016

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1390/16
Дана 28.03.2017. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Синише Важића, председника већа, судија Надежде Мијатовић, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Снежане Димитријевић, чланова већа, уз учешће судског саветника Игора Рмандића, те записничара Јулијане Таталовић, у кривичном предмету против окр.АА и др., због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.бр. 626/14 од 10.06.2016. године, на претресу одржаном дана 14.03.2017.године, а након већања и гласања дана 28.03.2017. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављена у односу на окривљене АА и АА1, те се пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 626/14 у односу на окривљене АА и АА1, ПОТВРЂУЈЕ.

УСВАЈАЊЕМ жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, у односу на окривљеног АА2 ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 626/14 од 10.06.2016. године, тако што Апелациони суд у Београду, окривљеног АА2, са личним подацима као у изреци првостепене пресуде оглашава

К Р И В И М

Што је

Дана 22.10.2011. године око 06,00 часова на Новом Београду на углу улицa Народних хероја и Булевара Зорана Ђинђића, са умишљајем а по претходном договору са НН лицима, лишио живота ПП и довео у опасност живот оштећеног ОО, тако што је из аутомобила марке "Audi A6” тамно сиве боје затамњених стакала, којим је управљало НН лице, кроз сувозачево стакло, најпре упитао оштећене ПП1 и ОО који су се ту налазили, заједно са СС1 и СС3 "Шта радите”, након чега се потом отворило и задње стакло иза сувозача, где су седела два НН лица, након чега су окривљени АА2 и НН лице које се налазило на седишту иза њега, отворили ватру из НН ватреног оружја и испалили више пројектила, којом приликом су погођени оштећени ПП1 и ОО који су задобили повреде и то ПП1 устрелину трбуха и грудног коша чија се улазна рана налазила на спољашној половини левог седалног предела и пружала се каналом слева удесно, одозго навише и одназад лако напред исправљајући кроз мишићно ткиво левог седалног предела, крило леве бедране кости, леви затрбушни предео у коме је канал пролазио кроз трбушни део аорте са следственим великим изливањем крви у затрбушни простор и у трбушну дупљу завршавајући са својим дном на унутрашњој страни седмог десног ребра од припоја овог ребра за кичмени стуб, која представља тешку и по живот опасну телесну повреду која се и поред брзе и адекватне хируршке интервенције завршила смртним исходом на Ургентном центру у Београду у 13,17 часова, док је оштећени ОО задобио прострелину леве потколенице са улазном раном са задње спољашње и излазном са задње унутрашње стране доње трећине потколенице, при чему је окривљени АА2 био свестан свога чије је извршење хтео, и био је свестан противправности свога дела,

-чиме је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 у вези са чланом 33 КЗ,

Након чега га Апелациони суд у Београду, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 63 КЗ

О С У Ђ У Ј Е

На казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, у коју казну му се урачунава време које је провео у екстрадиционом притвору у Белгији од 11.07.2012. године па до 21.01.2013 године као и време које је провео у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду Ки бр. 977/11 од 14.11.2011. године, почев од 21.01.2013. године када је лишен слободе па до 21.05.2014. године када му је притвор укинут.

Окривљени АА2 се на основу одредби члана 267 ст. 1 у вези са чланом 264 ст. 1 ЗКП-а обавезује на плаћање трошкова кривичног поступка у делу који се односи на њега, а о чему ће бити одлучено посебним решењем.

На основу одредби члана 258 ЗКП-а оштећени ПП2 и ПП1 се упућују да свој имовинско правни захтев остваре у парничком поступку.

О б р а з л о ж е њ е

1) Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 626/14 од 10.06.2016. године, на основу одредби члана 423 став 1 тчака 2 ЗКП окривљени АА2, АА и АА1 су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ. Поступак је односу на окривљене АА1 и АА вођену њиховом одсуству, а у односу на окривљеног АА2 у његовом присуству.

2) Истом пресудом се упућује представник породице оштећених ПП2 сходно одредби члана 258 став 3 ЗКП да свој имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку док се на основу одредби члана 265 став 1 ЗКП одређује да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

3) Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и то због повреде кривичног закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окривљене АА2, АА и АА1 огласити кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ и осудити их на казне по закону.

4) Одговоре на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду благовремено су поднели бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ2 и бранилац окривљеног АА2 адвокат АБ са предлогом да се иста одбије као неоснована.

5) Апелационо јавно тужилаштво у Београду у свом поднеску Ктж.бр. 1431/16 од 31.10.2016. године је предложило да се усвоји жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду сходно одредби члана 455 став 2 ЗКП а побијана пресуда преиначи а у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби.

6) Апелациони суд у Београду је дана 24.11.2016. године одржао седницу већа, на којој је одлучио да се у овом кривичном предмету одржи претрес пред другостепеним судом, који је и одржан дана 09.02.2017. године и дана 14.03.2017. године, а у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Београду Бранислава Лазића, окривљеног АА2 те бранилаца адвоката АБ, АБ1 и АБ2, сведока СС2, сведока оштећеног ПП3 и сведока СС, након чега је Апелациони суд Београду, а после разматрања списа предмета, изјављене жалбе, одговора на жалбу те поднеска Апелационог јавног тужилаштва у Београду, те је донео одлуку као у изреци пресуде.

ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

7) Након одржане јавне седнице у овом предмету дана 24.11.2016. године, Апелациони суд у Београду је нашао да се основано изјављеном жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва оспорава првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, што је касније за последицу имало и погрешну примену материјалног права. Следом изнетог овај суд је одлучио да поново изведе све доказе који су изведени пред првостепеним судом као и да изведе доказе испитивањем сведока СС2 и сведока СС, а у циљу утврђивања чињеничног стања, из разлога што се ради о сведоцима који су се затекли на лицу места одмах након инкриминисаног догађаја, од којих је сведок СС2 испитан од стране радника МУП РС непосредно након догађаја а сведок СС није испитан у својству сведока ниједном, иако се кривични поступак у овом предмету води већ више од шест година, а да су се лични подаци сведока СС од почетка кривичног поступка налазили у списима предмета.

8) Како би првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања морала бити укинута, те како је првостепена пресуда у овом кривичном предмету већ једном била укидана, то је Апелациони суд у Београду на основу одредби члана 445 ст. 2 ЗКП-а, одржао претрес пред овим судом, и то у дане 09.02.2017. године и 14.03.2017. године, на којем је саслушао окривљеног АА2, испитао сведока СС2, сведока оштећену ПП3 и сведока СС, затим се на основу одредби члана 449 ст. 2 ЗКП-а се упознао са садржином доказа који су изведени током првостепеног поступка, у складу са одредбама чл. 403, 405 и 406 ЗКП-а, па је након свестране анализе изведених доказа донео одлуку као у изреци пресуде.

9) Када су у питању жалбени наводи јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, у којима се побија првостепена пресуда у односу на окривљене АА и АА1 и када се указује да је првостепени суд у односу на ове окривљене погрешно утврдио чињенично стање, а што је за последицу имало и погрешну примену материјалног права, а све у смислу одлуке првостепеног суда који је ове окривљене ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело које им се ставља на терет, Апелациони суд у Београду налази да су исти жалбени наводи неосновани.

10) Наиме, првостепени суд је када је у питању окривљени АА ценио наводе сведока СС1, који је у свом исказу а који је дао у смислу одредби из члана 504-ђ ЗКП-а, навео да је 75% сигуран да је са задњег седишта пуцао окривљени АА. Апелациони суд у Београду је имао у виду, да се овај сведок у свом исказу ни тада није децидно изјаснио да је управо окривљени АА лице које је пуцало са задњег седишта, а при том је имао у виду, да је наведени сведок приликом наредног саслушања код истражног судије исти исказ у овом делу оповргао наводећи да су му полицајци све време говорили да знају да су у колима били окривљени АА2 и АА те да се буквално од њега тражили да то потврди. Правилно првостепени суд закључује да и у случају да не прихвата наводе овог сведока да је био изложен тортури од стране полиције, чињеница да је овај сведок навео да је препознао окривљеног АА са 75% сигурности, као лице које је пуцало са задњег седишта, по ставу већа овог суда није довољно да би се без постојања других, конкретних доказа, могло неспорно закључити да је на задњем седишту критичном приликом управо био окривљени АА и да је пуцао из пиштоља.

11) Ово нарочито из разлога што је одредбом члана 504 ђ тада важећег ЗКП-а прописано да се одлука не може заснивати само на исказима и обавештењима које је јавни тужилац прибавио у преткривичном поступку, а у одсуству других доказа.

12) Приликом доношења одлуке првостепени суд је ценио исказ сведока СС2 који је навео да је након пуцњаве пошто је видео сада покојног ПП, да му је на исти на његово питање шта се догодило - одговорио "АА са његовим аутом", да је видео два пиштоља, две варнице, али је овај суд имао у виду да се у конкретном случају ради о исказу који је сведок СС2 дао у смислу одредби из члана 504-ђ ЗКП-а, те да други доказа који би указивали на окривљеног АА као на извршиоца кривичног дела које му се ставља на терет, нису понуђени од стране јавног тужиоца.

13) Другим речима, чињенични основ оптужнице ВЈТ-а и жалбеног побијања првостепене пресуде у односу на окривљеног АА, су два наведена исказа сведока СС1 и СС2, дата у смислу чл. 504 ђ тада важећег ЗКП-а. Само из тих исказа који немају чврсту подлогу у другим изведеним доказима се не може сакупити довољно доказне снаге, неопходне да би се створио несумњив закључак о конкретном присуству и учешћу окривљеног АА у извршењу кривичног дела у време, месту и на начин како му се ставља на терет оптужницом ВЈТ-а.

14) Када је у питању окривљени АА1, правилно је првостепени суд пошао од чињенице, да током поступка нити један од саслушаних сведока - очевидаца, дакле ОО, СС1 и СС3, није приметио ко је возио спорни аутомобил, па самим тим нико од њих није рекао да је окривљени АА1 возио спорни аутомобил дана 22.11.2011. године. Приликом доношења овакве одлуке првостепени суд је имао у виду наводе сведока СС1 које је дао у полицији да је окривљеног АА1 и виђао испред стадиона "Партизана” како улази у "Аudi”, али је истакао да АА1 критичне вечери није видео. Апелациони суд у Београду налази да је током овог поступка неспорно утврђено да је возило "Audi” из којег је пуцано на покојног ПП и сведока оштећеног ОО, власништво окривљеног АА1, о чему ће бити речи у овој пресуди, али да на основу само ове чињенице а у одсуству других доказа није могао да заснује осуђујућу пресуду у односу на овог окривљеног.

15) Жалбени наводи ВЈТ где се између осталог тврди да је окривљени АА1 возио поменути аутомобил, јер је "неко морао возити његов ауто” подједнако су неубедљиви и доказано неутемељени као и закључивање првостепеног суда да сведоци који иначе нису видели окривљеног АА1 у аутомобилу, нису видели ни регистарске таблице нити су били сигурни о ком тачно моделу аудија се ради. Напред наведено није билчо од утицаја на закључак Апелационог суда у Београду да заправо нема поузданих доказа да је баш окривљени АА1 управљао поменутим аутомобилом.

16) Како је одредбом члана 16. став 5 ЗКП прописано да ће сумњу у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја неког кривичног дела или примена неке друге одредбе кривичног закона суд у пресуди решити у корист окривљеног, то је правилно првостепени суд окривљене АА и АА1, применом одредби члана 423 став 1 тачка 2, услед недостатка доказа ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ, због чега су супротни жалбени наводи јавног ружиоца у овом делу оцењени као неосновани.

17) Примена начела "in dubio pro reo”, подразумева да све чињенице које иду на терет окривљеном морају у кривичном поступку бити утврђене односно доказане са извесношћу, а ако се то не утврди (ако само постоји сумња да оне постоје), узима се да те чињенице не постоје.

ОДЛУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

- шта је претходило критичном догађају.

18) Апелациони суд у Београду је у доказном поступку утврдио да је дана 21.10.2011. године у вечерњим сатима сведок СС1 са покојним ПП дошао код сведока СС3, након чега су сви заједно отишли у кафану у Земуну, да би се потом нашли са сведоком ОО у кафани код Палате правде, одакле су сва четворица отишли у кафану у "Бродарац”, у којој се у једном тренутку појавио окривљени АА, након чега је сада покојни ПП позвао сведока СС2, који је око пет часова дошао до "Бродарца", да би покојни ПП рекао сведоцима СС1 и СС3 да иду након чега су они отишли, те да им је касније јавио да се нађу код "Фонтане” где су се СС1 и СС3 и нашли са покојним ПП, ОО и СС2 ( који су претходно дошли таксијем са Бродарца) другом СС2, да су се ту задржали извесно време, те да су након тога сведок СС2 и његов друг отишли, с тим што је претходно сведок СС2 дао покојном ПП 1.000,00 динара за такси након чега су њих четворица кренули ка Булевару Зорана Ђинђића и на углу са улицом Народних хероја им се приближио ауто марке "ауди А6” тамно сиве боје.

19) Овакво утврђење "увертире" инкриминисаног догађаја од стране Апелационог суда у Београду, се не разликује од утврђења првостепеног суда у погледу онога шта се дешавало пре критичног догађаја, а што је све засновано на исказима саслушаних сведока.

20) Апелациони суд у Београду на основу исказа сведока, закључио да су на сплаву Бродарац, сведоци видели само АА, члана фракције навијача Партизана "Алкатраз", којој групацији припада и окривљени АА2 кога нико од испитаних сведока до третнутка испаљивања хитаца критичне ноћи није приметио, а о чему ће касније бити речи.

21) Апелациони суд у Београду је утврдио, да су покојни ПП и СС2 припадници навијачке групе "Забрањени", такође фракције навијача која је подржавала фудбалски клуб Партизан и која је била у сукобу са навијачком групом "Алкатраз" која такође подржава фудбалски клуб Партизан и којој припадају окривљени АА2, окривљени АА, окривљени АА1 и друга лица.

-да се окривљени АА2 налазио на месту сувозача аутомобила марке "ауди А6” tempore criminis.

22) Чињеница да се окривљени АА2 налазио на месту сувозача одакле су одјекнули пуцњи, по ставу већа Апелационог суда у Београду неспорно је утврђена и из исказа сведока ДД3 и СС1, а то произилази и из навода браниоца окривљеног АА2 адвоката АБ датих у завршној речи те навода у одговору на жалбу, уз чињеницу да се сам окривљени АА2 негирајући своју кривицу, константно током поступка у својој одбрани негира и присуство присуство окривљеног АА у колима, из чега се долази до несумњивог закључка да окривљени АА2 потврђује своје присуство у спорним колима на лицу места, јер како би другачије он и знао да окривљени АА није био у колима.

-да је у питању аутомобил марке "ауди А6” тамно сиве боје затамњених стакала из којег је пуцано.

23) Апелациони суд у Београду налази да је у овом кривичном поступку неспорно утврђено, да се у конкретном случају ради о аутомобилу марке "ауди А6” тамно сиве боје затамњених стакала у коме се налазио окривљени АА2 и из кога је окривљени АА2 са места сувозача заједно са НН лицем пуцао са НН пиштољем након чега је лишен живота ПП а ОО задобио телесне повреде. Овако своје утврђење, Апелациони суд у Београду темељи на чињеници да је извршено и вештачење напред наведеног возила те да из налаза и мишљења вештака ВВ од 01.06.2012. године произилази да је извршено вештачење два теста на присуство остатка после опаљивања ватреног оружја узетих из возила "ауди А6” и то тест узетих са неба задњих део и неба предњи десни део према astme 1588-10 standard за анализу остатака после опаљивања ватреног оружја помоћу скенирајуће електронске микроскопије / енергодисперзионе спектрометрије, на fei qanta 200 скенирајућим електронским микроскопом опремљени са ЕДЕС анализатором, аутоматским коришћењем gsr-xt3 програма.

24) Из наведеног налаза и мишљења произилази да су тестови за присуство остатака после опаљивања ватреног оружја посматрани помоћу детектора за одбијене електроне и честице уочене на основу облика, величине контраста анализиране на хемијски састав у тачки, те да су тестови прегледани по целокупној површини за присуство остатака после опаљивања ватреног оружја, те да су пронађене и анализиране честице разврстане према саставу на честице које су јединствене за остатке после опаљивања ватреног оружја-честице које потичу искључиво од опаљивања ватреног оружја или руковања ватреним оружјем или муницијом и на честице које су својствене остацима после опаљивања ватреног оружја-честице које потичу после опаљивања ватреног оружја или руковања ватреним оружјем, али могу потицати и из других извора.

25) Из напред наведеног налаза и мишљења произилази да су на тестовима за присуство остатака после опаљивања ватреног оружја пронађене честице јединствене за остатке после опаљивања ватреног оружја што указује на то да је у возилу "ауди А6” вршено опаљивање ватреног оружја, а да су честице јединствене за остатке после опаљивања ватреног оружја пронађене на небу задњи десни део и небо предњи десни део, што по налажењу Апелационог суда у Београду указује да је до испаљивања из ватреног оружја дошло са места сувозача ( на којем је неспорно седео окривљени АА2) као и са места које се налази на задњем седишту иза сувозача. Апелациони суд у Београду налази да се у конкретном случају ради о опаљивању ватреног оружја са зрном, због чега наводе браниоца окривљеног да је реч о испаљивању из оружја које није имало зрно овај суд оцењује оценио као нелогичне и неживотне.

26) Ово и због тога што је возило "ауди А6” за које је по ставу овог суда утврђено да је било возило из кога је пуцано tempore criminis, а према опису сведока-очевидаца и возило у којем су се тада налазила два лица која су пуцала, од којих је једно по ставу овог суда неспорно окривљени АА2 који је пуцао са предњег сувозачевог седишта, а друго НН лице које је пуцало са места иза сувозача на такозваној задњој клупи, дакле управо са оних места изнад којих су се на "небу” у унутрашњем крову аутомобила, пронађене честице карактеристичне за опаљивање из ватреног оружја. Стога, тврдња одбране током поступка да је могуће да су трагови настали услед опаљивања ватреног оружја без зрна, је крајње нелогична и што је најважније без упоришта у изведеним доказима.

-утврђивања узрока смрти ПП и утврђивање настанка повреда код оштећеног ОО.

27) Из налаза и мишљења комисије вештака и то судског вештака медицинске струке др ВВ1 и балистичара ВВ2 од 12.04.2013. године, овај суд је утврдио да је ОО конкретном приликом задобио једну прострелину леве потколенице нанесене пројектилом испаљеним из ручног ватреног оружја, да се улазна рана наведене прострелине налазила са њене задње спољашње а излазна са њене задње унутрашње стране све у доњој трећини потколенице те да је наведена повреда представљала лаку телесну повреду. Након задобијања повреде ОО је могао даље активно да се креће, да хода и трчи с обзиром на локализацију улазне и излазне ране задобијене прострелине леве потколенице и с обзиром на правац њеног канала. Такође, утврђено да је ОО приликом задобијања наведене прострелине највероватније био у неком од усправних ставова, сигурно са левом страном тела окренут ка устима цеви повредног оружја те да обзиром на одсуство барутних честица око оштећења и на његовим фармерицама које одговора улазној рани задобијене прострелине закључено је да је испаљивање пројектила у његову потколеницу извршено са растојања које је било веће од 80 сантиметара.

28) Када је у питању сада покојни ПП, из напред наведеног налаза и мишљења комисије вештака Апелациони суд у Београду је утврдио да је исти конкретном приликом задобио једну устрелину трбуха и грудног коша нанесеном пројектилом испаљеним из ручног ватреног оружја, да се улазна рана наведене устрелине налазила у спољашној половини левог седалног предела на око 27 сантиметара изнад равни табана и на око 19 сантиметара улево од међуседалне бразде при чему је кожа улево и испод ране била у појасу ширине од око 8 милиметара лишена надкожице а оголела кожица је била нагњечена и крвљу подливена.

28) Рана са каналом са правцем с лева удесно одозго навише и од назад лако унапред настављала је кроз мишићно ткиво левог седалног предела крило леве бедрене кости, леви затрбушни предео у коме је канал пролазио кроз трбушни део аорте (са следственим великим изливањем крви у затрбушни простор и трбушну дупљу), затим кроз трбушну дупљу у којој је канал качио једну вијугу танког и српасти део дебелог црева, те кроз десну куполу пречаге и доњи режањ десног плућног крила (са следственим изливањем крви у десну половину грудње дупље), завршавајући се са својим дном на унутрашњој страни седмог десног ребра на око 7 сантиметара удесно од припоја тог ребра за кичмени стуб где је пронађен пројектил. С обзиром да су дуж канала задобијене устрелине биле поврђене аорта, танко и дебело црево, те десна половина пречаге и доњи режањ десног плућног крила са следственим великим изливањем крви у затрбушни простор, трбушну и десну половине грудне дупље то је наведена повреда у време наношења и сама за себе процењено представљала тешку и по живот опасну телесну повреду,која се и поред брзе и адекватне хируршке интервенције завршила смртним исходом, па је стога смрт ПП у директној узрочно- последичној вези са устрелином трбуха и грудног коша који је он задобио конкретном приликом. Након задобијања устрелине ПП је могао активно да се креће све док због губитка веће количине крви није клонуо а затим и изгубио свест.

29) Из наведеног налаза и мишљења произилази да обзиром на локализацију улазне ране и дна задобијене устрелине трбуха и грудног коша те обзиром на правац канала ове устрелине (с лева удесно одоздо навише и од назад лако унапред) као и обзиром на повреде које су настале дејством тупине механичког оружја, утврђено је да је ПП приликом задобијања наведене устрелине био у неком од усправних ставова, својим левом и делом десном страном тела окренут ка устима цеви повредног оружја, својим телом јако повијен унапред, а собзиром на одсуство барутних честица око оштећења на његовим фармерицама које одговора улазној рани задобијене устрелине, произилази да је испаљивање пројектила у њега извршено са растојања које није било веће од око 80 сантиметара при чему је испаљивање (а с обзиром да је извршено вештачење пројектила извађеног из његовог тела) извршено из оружја калибра 9мм-пара.

- мотив убиства ПП и рањавање сведока оштећеног ОО.

30) Апелациони суд у Београду налази да је на страни окривљеног АА2 постојао мотив за извршење кривичног дела за које је оглашен кривим у овом поступку, за разлику од првостепеног суда који у побијаној пресуди закључује супротно. Оно што је неспорна чињеница која је била и предмет бројних новинских чланака и извештаја телевизије је да је у периоду 2011. године буктао сукоб између супростављених навијачких фракција које подржавају фудбалски клуб "Партизан” и то "Алкатраза” чији су истакнути припадници - "вође” између осталих били и окривљени АА2, АА и АА1 и са друге стране "Забрањених” чији су припадници били покојни ПП и сведок СС2. У контексту оваквког стања које је владало везано за овај сукоб високог интензитета, околност да је критичном догађају претходило случајно виђење на "Бродарцу” припадника супротстављених фракција, неспорно постојање ранијих сукоба је кулминирало лишењем живота ПП и рањавањем ОО од стране окривљеног АА2 и НН лица, као жртава навијачког рата.

31) Напред наведено овај суд сматра мотивом и разлогом због којег је критичном приликом и дошло до напада на оштећене и пуцања на њих из ватреног оружја. Због тога је став одбране АА2 која оспорава постојање мотива није основан, а жалбени навод ВЈТ-а који је истицан и током целог поступка од стране овог суда прихваћен.

-оцена доказа непосредно изведених на претресу пред Апелационим судом у Београду

32) Закључујући да је чињенично стање и након друге првостепене пресуде остало непотпуно а затим и погрешно утврђено, овај суд је одлучио да на претрес позове и испита сведока СС2, који је већ био испитан како је напред наведено у преткривичном поступку у смислу одредби члана 504 ђ тадашњег ЗКП-а, који је потом постао недоступан правосудним органима а чије се испитивање предлагало и на њему инсистирало током првостепеног поступка и на то указивало и у решењу Апелационог суда у Београду којим је претходна првостепена пресуда била укинута.

33) Осим тога, овај суд се у смислу члана 15 став 4 ЗКП-а одлучио и да непосредно испита сведока СС радника БИА који се све време спомиње у исказима сведока па и оштећеног ПП2 као једно од лица које је међу првима дошло на лице места. Остало је нејасно због чега ВЈТ није предложило испитивање овог сведока у некој од ранијих фаза овог поступка, обзиром на чињеницу да су његови лични подаци били познати од почетка кривичног поступка и налазили су се у предмету.

34) Позивајући се на одредбу чл. 15 став 4 ЗКП-а , овај суд је одлучио да позове и испита сведока СС, закључујући да су изведени докази у погледу одлучних чињеница у првом реду ко је све био у аутомобили марке Ауди, остали нејасни те да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио.

35) Овај сведок није пружио сазнања у том делу, те иако је овај суд препознао одређене нелогичности у његовом исказу није могао да се бави више тим исказом јер је изостала конфронтација са другим исказима у том делу, чиме би се евентуално оспорила доказна вредност овог исказа. Овај сведок је између осталог поменуо, а томе говоре и други сведоци да су са тада рањеним покојним ПП, разговарали и неколицина полицајаца, да је томе догађају присуствовала у одређеној мери и супруга овог сведока, али је изостала потпуна доказна инцијатива тужилаштва, да се покушају сазнати имена полицајаца који су дошли на лице места међу првима и извесно разговарали са тада рањеним ПП.Такође у спису предмета не постоји писани траг о покушају прибављања снимка са видео-надзорних камера са раскрснице код "Фонтане”, о чијем постојању је говорио сведок оштећени ПП2, тврдећи да их полиција поседује.

36) Што се пак тиче исказа сведока СС2, и он је као и остали очевици овог догађаја готово у потпуности променио свој исказ дат на претресу у односу на она исказ дат у преткривичном поступку, објашњавајући ту промену тврдњом да у судском поступку говори истину а да је у преткривичном поступку под притиском полиције (како то говоре и други сведоци) морао да исказује онако као су то они тражили.

37) Суд је прихватио исказ сведока СС2 који је он дао у преткривичном поступку у смислу члана 504 ђ ЗКП, и на њему заједно са другим доказима засновао осуђујућу пресуду у односу на окривљеног АА2, налазећи да је објашњење зашто је променио исказ нелогично и неуверљиво. Ово тим пре што ни сам сведок не тврди да је било речи о неким физичким претњама већ да је реч о психичком притиску. Сведок СС2 је искусан човек који је већ раније имао сукобе са законом и искуство у комуникацији са полицијом, тако да се његово објашњење у овом делу није могло прихватити. Иначе, индикативно је да је овај сведок убрзо након давања исказа пред полицијом, напустио републику Србију иако је имао позив за издржавање казне затвора (коју тренутно издржава),а према подацима које је овај суд прибавио, исти се налазио у БиХ, где је у међувремену због извршених кривичних дела био осуђен и издржао казну затвора.

38) Како је већ речено, прихватајући исказ сведока СС2, дат у смислу члана 504 ђ ЗКП-а, посебно у делу где исти, препричавајући разговор са рањеним ПП наводи како му је он рекао да је видео два пиштоља и две варнице са два различита места, то у повезаности са несумњивим материјалним доказом који се односи на балистички преглед аутомобила "ауди”, и несумњиво утврђеним чињеницама да је са места сувозача и места иза њега пуцано из ватреног оружја, о чему је већ било речи у овој пресуди, наводи на јасан и недвосмислен закључак да су два лица сувозач, за кога је утврђено да је био окривљени АА2 и још једно НН лице које је седело иза њега критичног јутра пуцали на оштећене.

39) Из исказа сведока очевидаца као и оштећеног ОО, који су дати током првостепеног поступка произилази да је критичне ноћи испаљено неколико метака, уз неспорну чињеницу да су најмање два метка погодила оштећене, те да се ради о мецима различитих калибара што произилази из записника о увиђају, записника о обдукцији покојног ПП и налаза и мишљења вештака балистичара, овуј суд закључује да су управо два лица и то са два једино логично могућа места у аутомобилу, мецима из пиштоља пуцали на оштећене при чему је из горе наведених разлога суд чврстог убеђења да је једно од тих лица окривљени АА2.

40) Из исказа сведока оштећене ПП3 мајке покојног ПП датог на претресу пред овим судом, произилази да она нема непосредних сазнања о овом догађају, али да јој је оштећени ОО, приликом њеног доласка у Клинички центар, одмах након критичног догађаја, рекао да је видео један”Ауди”, да су се отворила стакла, да је видео АА2, да се пуцало са предњег сувозачевог места и места иза сувозача, а поменуо је и АА и АА1 као и једно непознато лице. Пред прво суђење оштећени ОО је дошао код ње кући и рекао јој је да се плаши за себе и своју породицу, те да ће све негирати и да ће рећи да никог не познаје.

41) Овај исказ иако посредан и дат не од очевидца догађаја, потврђује несумњиво доказану чињеницу-присуство окривљеног АА2 у "Аудију”, да се пуцало са два места и то са сувозачког и са места иза њега. Иако поменути, окривљени АА1 и АА нису прецизније стављени у контекст самог догађаја.

42) Овај суд налази за потребно да уочи проблеме са исказима које су сведоци испитани у току поступка давали надлежним органима. Полазећи од основних критеријума за оцену веродостојности исказа појединог сведока, (а све у светлу чињенице да су готово сви сведоци променили своје исказе), а то су : логичка структура исказа, систематизованост исказа, количина и опширност детаља, повезаност догађаја у контексту и репродукција, Апелациони суд у Београду закључује да је од стране првостепеног суда изостала било каква анализа и објашњење зашто су сведоци мењали своје исказе те да ли су разлози које су они давали за те измене за суд прихватљиви или не. То је за последицу имало да је чињенично стање утврђено у првостепеном поступку остало некомплетно, што је донекле покушао да исправи овај суд, водећи рачуна да при томе не прекорачи границе предвиђене чланом 15 став 4 ЗКП-а.

-претходни договор са НН лицима-саизвршилаштво

43) У радњи извршења овог кривичног дела а како је то и наведено у изреци пресуде без сумње претходио је договор између непознатих лица која су заједно са окривљеним АА2 учествовали у радњи извршења кривичног дела. Ово произилази из чињенице да се возило чији је власник оптужени АА1, зауставило на месту где су се налазили оштећени са својим пријатељима који су пре тога били на "Бродарцу" са којега су нагло и отишли у страху од припадника навијачке групе "Алкатраз" чији је један од вођа АА2. Сам начин извршења кривичног дела где се окривљени АА2 обраћа оштећенима непосредно пред пуцање указује на извесну поделу посла и подељене улоге, где је између осталог било потребно и да се оштећенима најпре привуче пажња, те да се њихово кретање успори, што се и десило. На то указују и искази у том делу сведока-очевидаца, као и близина са које су испаљени хитци.

44) Координација у редоследу потеза – успоравање возила, обраћање, приближавање оштећених који одговарају на такво обраћање, и тек након тога отварање и то до пола прозора иза сувозача, указује на постојање одређеног договора о томе ко шта треба да ради. Пуцање из два пиштоља о чему је већ било речи, је један од изведених закључака из овог реда потеза.

45) Током поступка бранилац окривљеног АА2 је оспоравајући став ВЈТ о улози окривљеног АА2, тврдио да је нелогично да би неко ко учествује или евентуално зна да ће се десити убиство себе јавно приказао, односно да би у таквом случају окривљени АА2 прикрио лице. Овај суд је прихватајући навод ВЈТ да је управо јасан лик и препознатљивост лица окривљеног и била разлог да се оштећени приближе аутомобилу и уопште ступе у комуникацију са њим закључио да није логично ни животно да би неко ко се склања и готово бежи од супростављене навијачке групе у неком тренутку пришао аутомобилу из којег му се обраћа неко замаскиран.

46) Само понашање окривљеног АА2 након догађаја, чињеница да је побегао у иностранство и да је екстрадиран по међународној потерници, држање током поступка, не улазећи у његово право да се брани на начин како то он мисли да му највише одговара, у светлу горе наведеног не указује да је реч о човеку који се случајно затекао у аутомобилу и са запрепашћењем видео да се из њега пуца, а без било каве улоге у свему томе.

-закључак суда да је окривљени АА2 извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ

47) Имајући у виду утврђено чињенично стање Апелациони суд у Београду, налази да се у радњама окривљеног АА2 остварују сви објективни и субјетивни елементи кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ. За ово кривично дело је неопходно да је поред убиства једног лица доведен у конкретну опасност и живот најмање још једног лица. Обзиром да је овај суд нашао да је окривљени АА2, критичном приликом лишио живота покојног ПП и довео у конкретну опасност живот сведока оштећеног ОО, то су у конкретном случају испуњени објективни услови за постојање наведеног кривичног дела. Када је у питању субјективно обележје овог кривичног дела Апелациони суд у Београду налази да је окривљени АА2 поступао са директним умишљајем, будући да је био свестан да пуцањем из пиштоља из блиске раздаљине може лишити живота покојног ПП што је и хтео.

48) Пуцањем из ватреног оружја без сумње опасног и веома подобног средства да се другом нанесу тешке и по живот опасне па и смртоносне повреде и то са блиске удаљености не даље од 80 сантиметара, погађање покојног ПП у висину кука, након чега метак пролази кроз виталне органе у трбуху, трбушну аорту, и захвата и плућно крило и завршава се код припоја ребара за кичмени стуб, по ставу овог суда указује да је окривљени АА2 без сумње ишао за тим да покојног ПП лиши живота.

49) Осим тога испаљујући више метака од којих је један погодио оштећеног ОО, окривљени АА2 и НН лице су поступајући у саизвршилаштву са умишљајем довели у опасност његов живот, нарочито имајући у виду међусобни положај тела оштећених ПП и ОО, близину тела оштећених, а све то имајући у виду начин извршења кривичног дела и средство којим је оно учињено-пиштољ. Овај суд налази да је окривљени АА2 био свестан забрањености свога дела те да његова урачунљивост није доведена у сумњу, па га је огласио кривим због извршења кривичног дела из члана 114 став 1 тачка 3 КЗ у вези са чланом 33 КЗ.

ОДЛУКА О КАЗНИ

50) Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције Апелациони суд у Београду је ценио све околности предвиђене одредбом члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана те њена висина правилно одмерена.

51) У односу на окривљеног АА2 Апелациони суд у Београду је од олакшавајућих околности ценио чињеницу да окривљени раније није осуђиван, док је од отежавајућих околности ценио околности под којима је дело учињено, односно да је осим наступеле смрти једног лица и довођење у опасност живота другог лица, приликом извршења кривичног дела су се у близини налазила и још два лица, те чињеницу да је реч о центру Новог Београда, то све у својој укупности указује на висок степен његове кривице и повећани степен безобзирности.

52) Апелациони суд у Београду је имајући у виду наведено окривљеног АА2 осудиона казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, у коју казну му се урачунава време које је провео у екстрадиционом притвору у Белгији од 11.07.2012. године па до 21.01.2013 године као и време које је провео у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду Ки бр. 977/11 од 14.11.2011. године, почев од 21.01.2013. године када је лишен слободе па до 21.05.2014. године када му је притвор укинут, при томе ценећи степен повреде заштићеног добра те степен кривице окривљеног и налазећи да ће се оваквом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ а све у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.
53) Окривљени АА2 се на основу одредби члана 267 ст. 1 у вези са чланом 264 ст. 1 ЗКП-а обавезује на плаћање трошкова кривичног поступка у делу који се односи на њега, а о чему ће бити одлучено посебним решењем.

54) Приликом доношења одлуке веће Апелационог суда у Београду је имало у виду и све остале изведене доказе у току овог кривичног поступка, али је нашло да садржина истих није од утицаја на евентуално другачију одлуку.

55) На основу одредби члана 258 ЗКП-а оштећени ПП2 и ПП3 се упућују да свој имовинско правни захтев остваре у парничком поступку.

56) Доносећи ову пресуду Апелациони суд у Београду је незнатно изменио чињенични опис изреке осуђујуће пресуде у односу на радње које су се стављале на терет окривљеном АА2, не дирајући при том у субјективни и објективни идентитет оптужбе.

57) Из изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде, сходно одредбама члана 457 и 459 ЗКП.

Записничар Председник већа-судија
Јулијана Таталовић,с.р. Синиша Важић,с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против наведене пресуде
у делу који се односи на окривљеног
АА2 у ставу другом
могуће је жалбу изјавити у року од 15 дана
од дана пријема писменог отправка
пресуде и то Апелационом суду у Београду
преко Вишег суда у Београду

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић