Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.11.2019.

Кж1 1023/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 1023/19
19.11.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бојане Пауновић, председника већа, Растка Поповића и Александра Вујичића, чланова већа, са самосталним саветником Горданом Ивковић, записничарем, у кривичном поступку против окривљене АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачке 1 и 3 у вези са чланом 30 Кривичног законика, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљене АА, адвоката АБ, изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду К.бр.84/19 од 19.09.2019. године, у седници већа одржаној дана 19. новембра 2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Усвајањем жалбе браниоца окривљене АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду К.бр.84/19 од 19.09.2019. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду К.бр.84/19 од 19.09.2019. године, окривљена АА је оглашена кривом због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 у вези са чланом 30 Кривичног законика и изречена јој је условна осуда којом је утврђена казна затвора у трајању од десет месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљена у року проверавања у трајању од три године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. На основу одредбе члана 87 Кривичног законика, према окривљеној АА изречена је мера безбедности одузимање предмета – воћарских маказа црвене боје, дужине 20 цм. На основу члана 264 став 4 ЗКП, окривљена АА је ослобођена дужности надокнаде трошкова кривичног поступка.

Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили:

-јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостeпеном суду на поновно одлучивање и

-бранилац окривљене АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациoни суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеној изрекне блажу кривичну санкцију.

Бранилац окривљене АА, адвокат АБ је поднео одговор на жалбу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, са предлогом да је Апелациoни суд одбије као неосновану.

Јавни тужилац Апелациoног јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктж.бр.1106/19 од 22.10.2019. године, предложио да Апелациoни суд у Београду усвајањем жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостeпеном суду на поновни поступак и одлучивање, а да жалбу браниоца окривљене АА, адвоката АБ, одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеним жалбама, у складу са одредбама члана 451 став 1 ЗКП, па је након оцене жалбених навода и предлога, навода и предлога одговора на жалбу, а имајући у виду и писани предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду, у цитираном поднеску, нашао:

-жалба браниоца окривљене АА, адвоката АБ је основана.

Према стању у спису, оптужним предлогом јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Кт.бр.5566/17 од 11.01.2019. године, измењеним поднеском од 18.09.2019. године, окривљеној АА је стављено на терет извршење кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачке 1 и 3 у вези са чланом 30 Кривичног законика,

Према чињеничном опису оптужног акта, окривљеној АА је стављено на терет да је “обијањем и на нарочито дрзак начин покушала да одузме мобилни телефон ...”, а првостепени суд окривљену оглашава кривом због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 у вези са чланом 30 Кривичног законика, налазећи да је “обијањем затвореног простора започела извршење кривичног дела, покушавши да одузме туђу покретну ствар – мобилни телефон ...”, при том изостављајући из изреке квалификаторну околност “на нарочито дрзак начин”, и поред тога што је сходно утврђеном чињеничном стању окривљена конкретном приликом поступала на нарочито дрзак начин, правилно налазећи да уколико је при извршењу крађе постојало више наведених квалификаторних околности, учинилац одговара само за једну тешку крађу.

Међутим, основано се жалбом браниоца окривљене АА истиче да се, с обзиром на радње које су окривљеној стављене на терет, односно да је кривично дело извршила “.....на тај начин што је дошавши на наведену адресу прескочила металну ограду висине око 1,4 метара, попела се уз степенице, пришла отвореном прозору на којем је воћарским маказама исекла фиксирани комарник и кроз тако направљен отвор ушла у дневну собу ...” не може радити о обијању, јер да би били испуњени услови за радњу обијања, потребно је да дође до оштећења уређаја за затварање, до чега у конкретном случају није ни дошло.

Наиме, радња извршења кривичног дела из члана 204 став 1 тачка 1 Кривичног законика је постављена алтернативно, као обијање, које подразумева насилно продирање у затворене просторе употребом физичке снаге ради насилног уклањања препрека у циљу улажења у затворени простор или његовог отварања, чија је последица оштећење уређаја за затварање или чак делова затвореног простора, проваљивање, што подразумева улажење или отварање затворених простора без физичког оштећења уређаја за затварање и савлађивање механичких, електронских или других већих препрека.

Имајући у виду да је у конкретном случају изостало оштећење уређаја за затварање прозора, будући да је окривљена започела извршење кривичног дела на тај начин што је пришла отвореном прозору на ком је воћарским маказама исекла фиксирани комарник и кроз тако направљен отвор ушла у дневну собу, по налажењу Апелационог суда, не може се радити о обијању, већ о проваљивању, те је усвајањем жалбе браниоца окривљене АА првостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен на поновно суђење.

Што се тиче жалбених навода јавног тужиоца да је нејасно због чега је првостепени суд одабрао да окривљену АА само осуди за извршење кривичног дела тешка крађа у покушају из члана 204 став 1 тачка 1 у вези са чланом 30 Кривичног законика, Апелациони суд у Београду указује да је првостепени суд у ситуацији када је оптужним актом дата тежа квалификација основног кривичног дела по два основа (у конкретном случају по тачки 1 и тачки 3), овлашћен да се определи за један од облика тог кривичног дела односно једну квалификваторну околност, имајући у виду да је радња извршења постављена алтернативно.

Наиме, ако је окривљена својим радњама остварила више облика предметног кривичног дела, суд ће се приликом одређивања правне квалификације, ценећи доминантност предузетих радњи, определити за једну правну квалификацију кривичног дела тешка крађа, док ће постојање друге квалификаторне околности ценити код изрицања казне.

Из наведених разлога је жалба јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду оцењена као неоснована.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе на које је указано овим решењем, посебно водити рачуна о правилној примени кривичног закона, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 458 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар-самостални саветник     Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р.      Бојана Пауновић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje