РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Кж 1 1844/2011
Дана 23.5.2010. године
Б Е О Г Р А Д
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Савке Гогић, председника већа, , Снежане Димитријевић и Славке Михајловић, чланова већа, са вишим судијским сарадником-записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против осуђеног АА, због кривичног убиства из чл.47 став 1 КЗ РС и др., решавајући по жалби браниоца осуђеног АА - адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр. 14/11од 8.3.2011. године, у седници већа одржаној дана 23.5.2011. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца осуђеног АА - адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр. 14/11од 8.3.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Кв.бр. 14/11од 8.3.2011. године одбијен је захтев браниоца осуђеног АА који се налази на издржавању казне затвора у КПЗ-у Пожаревац-Забела за неправо понављање кривичног поступка по правноснажним пресудама Окружног суда у Пожаревцу К.бр.40/03 од 20.8.2003.године и Окружног суда у Новом Саду К.бр.3/97 од 26.9.1997.године као неоснован.
Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац осуђеног АА - адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи и усвоји захтев за понављање кривичног поступка.
Апелациони јавни тужилац у Београду је писменим поднеском Ктж.бр. 1881/11 од 14.4.2011. године предложио да се жалба браниоца осуђеног АА одбије као неосновану.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу чл.380 ЗКП-а и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Апелационог јавног тужиоца у писменом поднеску, нашао:
-жалба је неоснована.
Првостепена пресуда, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд поводом жалбе у смислу чл.380 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП-а, пази по службеној дужности.
Жалбом браниоца осуђеног АА, побија се првостепена пресуда, тако што се истиче да је иста донета по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.368 став 1 тачка 11 и става 2 ЗКП-а, јер је изрека пресуде неразумљива и противречна разлозима пресуде, у истој нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а дати разлози су у знатној мери противречни, при чему се у жалби ближе не опредељује у чему се напред наведена битна повреда одредаба кривичног поступка састоји, са којих разлога је Апелациони суд у Београду побијану пресуду испитао у погледу битних повреда одредаба кривичног поступка на које пази по службеној дужности сходно одредби чл.380 ЗКП-а.
Жалбом браниоца осуђеног побија се првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се истиче да је правилном применом одредбе о стицају кривичних дела према осуђеном било нужно изрећи јединствену казну затвора у смислу одредбе чл.401 ЗКП-а, јер би у супротном осуђеном било ускраћено уставно право на правну сигурност и у казненом праву из чл.34 Устава Србије, са којих разлога се и предлаже као у жалби.
Наиме, дана 31.1.2011.године бранилац осуђеног АА - адвокат АБ је на основу чл.405 став 1 тачка 1 и чл.408 ЗКП-а поднео захтев за неправо понављање кривичног поступка по правноснажним пресудама Окружног суда у Пожаревцу К.бр.40/03 од 20.8.2003.године и Окружног суда у Новом Саду К.бр.3/97 од 26.9.1997.године,а која је преиначена пресудом Врховног суда Србије КжI бр.1841/97 како би се осуђеном АА изрекла јединствена казна затвора по напред наведеним правноснажим пресудама применом одредбе чл.60 КЗ-а.
Више јавно тужилаштво у Пожаревцу се својим актом Ктр.бр.92/10 од 1.3.2011.године изјаснило да нема места спајању казни по напред наведеним правноснажним пресудама.
Виши суд у Пожаревцу је након разматрања списа предмета, заједно са поднетим захтевом браниоца осуђеног за неправо понављање кривичног поступка, те прибављеним мишљењем јавног тужиоца ВЈТ-а у Пожаревцу донело одлуку као у изреци првостепене пресуде, налазећи да је захтев браниоца осуђеног за неправо понављање кривичног поступка неоснован.
Апелациони суд налази да је веће првостепеног суда правилно нашло да у конкретном случају нема места примени одредбе чл.60 КЗ-а и чл.405 став 1 тачка 1 ЗКП-а, за преиначење правноснажних пресуда без понављања кривичног поступка. Наиме, имајући у виду да је осуђени АА кривично дело убиство за које је осуђен пресудом Окружног суда у Пожаревцу К.бр.40/03 извршио током издржавања казне по ранијој пресуди Окружног суда у Новом Саду К.бр.3/97 коју је издржавао због кривичног дела тешки случајеви разбојништва из чл.169 став 1 КЗ-а у вези чл.168 став 1 КЗ-а у стицају са кривичним делом неовлашћено држање ватреног оружја из чл.33 став 1 ЗОМ-а и др., да је кривично дело по каснијој пресуди извршио након што је издржао више од половине казне по ранијој пресуди због чега би остало мало времена до истека нове јединствене казне, да је неиздржани део раније изречене казне по пресуди Окружног суда у Новом Саду К.бр.3/97 чак више од 2 године затвора, те имајући у виду тежину извршених кривичних дела, односно висок степен друштвене опасности истих, као и начин њихових извршења, очигледно је да применом одредбе чл.60 КЗ-а у конкретном случају не би била постигнута сврха кажњавања, са којих разлога је и по налажењу Апелационог суда веће првостепеног суда правилно одбило захтев браниоца осуђеног као неоснован и за шта је у образложењу пресуде суд дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд, који се жалбеним наводима браниоца осуђеног АА не доводе у сумњу.
Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци пресуде, а на основу одредбе чл.388 ЗКП-а.
Записничар Председник већа-судија
Тања Славковић с.р. Савка Гогић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић