APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

10.03.2010.

I Гж1 1095/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
I Гж1 1095/10
Дана 10.03.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог ЈКП "ББ", ради дуга, одлучујући по жалби туженог изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П бр.9516/07 од 12.05.2008.године, у седници већа одржаној дана 10.03.2010.године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П бр.9516/07 од 12.05.2008.године и предмет УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду НА ПОНОВНО СУЂЕЊЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П бр.9516/07 од 12.05.2008. године усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 106.625,62 динара са законском затезном каматом од 30.09.2005.године па до коначне исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 28.240,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалби.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама овлашћења предвиђених одредбом чл.372 ЗПП-а Апелациони суд у Београду је нашао:

-Жалба је основана.

Према чињеничном утврђењу у првостепеном поступку следи: да је запосленом код туженог понуђен социјални програм којим је предвиђено да лица која су утврђена као вишак могу да се определе за један од датих могућности, да је тужилац лично потписао и попунио анкентни лист за добровољни престанак радног односа сходно социјалном програму за запослене у јавним комуналним предузећима, да је решење туженог IV/9 бр.3633/1 од 08.04.2005.године тужиоцу запосленом у Сектору за транспорт ЈКП "ББ" на пословима возача II отказан Уговор о раду III бр. 1490/888 од 02.06.2003.године и Анекс I Уговора о раду III-1 бр.3/769 од 23.08.2004.године услед технолошких, економских и организационих промена да му радни однос престаје дана 30.09.2005.године, као и да има право на отпремнину утврђену законом и социјалним програмом, на стимулацију у фиксном износу, као и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствену заштиту у складу са прописима о запошљавању, да је тужиоцу на основу социјалног програма исплаћен износ од 10 нето зарада и додатна стимулација у износу од 50.000,00 динара. Утврђено је и то да је тужилац на дан престанка радног односа имао 42 године радног стажа, а 56 година живота.

На основу такво утврђеног чињеничног стања првостепени суд је нашао да тужбени захтев тужиоца је основан за исплату отпремнине при одласку у пензију (навршених 40 година радног стажа) а што је један од услова за пензију предвиђену социјалним програмом, па је тужени у обавези да исплати и отпремнину у складу са чл.19 Појединачног колективног уговора туженог који тужиоцу није исплаћен у номиналном износу од 53.312,81 динар, те је одлучио као у ставу првом изреке ожалбене пресуде.

Овакав закључак ожалбене пресуде за сада се не може прихватити јер због погрешне примене материјалног права чињенично стање је остало непотпуно утврђено.

Решењем туженог IV/9 бр.3633/1 од 04.10.2005.године тужиоцу је престао радни однос код туженог услед технолошких, економских и организационих промена дана 30.09.2005.године и утврђено право на исплату отпремнине на основу закона и социјалног програма и на стимулацију у фиксном износу и да је назначена отпремнина као и стимулација исплаћена тужиоцу што није ни спорно међу парничним странкама. Међутим, првостепени суд није утврдио да ли је тужилац тражио поништај одлуке туженог IV/9 бр.3633/1 од 08.04.2005.године којим је утврђено право тужиоца на исплату отпремнине по социјалном програму уколико сматра да му је истим повређено право, нити је разјаснио да ли је тужилац покретао радни спор за поништај наведене одлуке и ако није да ли је у том случају се тужилац сагласио са назначеном одлуком и да ли иста у себи садржи предпоставку законитости. Првостепени суд није утврдио ни да ли је тужилац отишао у пензију и ако јесте када је остварио право на пензију.

Ради тога, потребно је да првостепени суд у поновном поступку отклони учињену битну повреду одредаба парничног поступка, да поступи по наведеним примедбама и разјасни да ли је тужилац покретао радни спор за поништај решења о престанку радног односа од 04.10.2005.године у погледу утврђеног права на исплату отпремнине и да ли поменута одлука у себи садржи претпоставку законитости с обзиром да је тужилац учинио неспорним да је примио назначени износ отпремнине и стимулације, па ће ценити да ли у ситуацији када је наведеном одлуком утврђено право на отпремнину и када тужилац није тражио поништај такве одлуке може тражити исплату отпремнине и по другом основу, као и да ли је отишао у пензију и ако јесте тачно ког датума, те када разјасни све ове околности и с тим у вези употпуни чињенично стање по потреби ће извести друге доказе приложене или предложене од стране парничних странака, а сходно одредби чл.29 ЗПП-а, те када правилно и потпуно утврди чињенично стање донеће правилну и на закону засновану одлуку.

Одлука о споредном потраживању садржана у делу става првог изреке укинута, јер иста зависи о одлуке о главном потраживању.

Укинуто је и решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке ожалбене пресуде јер одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Са изложеног, а сходно одредби чл.377 став 2 ЗПП-а, одлучено је као у изреци овога решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић с.р.

А.Ј.