APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

9.07.2014.

Гж1 788/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 788/14
Дана 09.07.2014. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Весне Мартиновић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ЈП “Градска чистоћа” из Лајковца, Војводе Мишића бр.116, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради поништаја решења, одлучујући о жалбама туженог, изјављеним против пресуде Основног суда у Ваљеву, судска јединица у Лајковцу П1.бр.1042/12 од 29.05.2013.године и допунске пресуде Основног суда у Ваљеву, судске јединице у Лајковцу П1.бр.1042/12 од 10.10.2013.године, исправљене решењем Основног суда у Убу П1.бр.1042/12 од 26.02.2014.године, у седници већа одржаној дана 09.07.2014.године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ваљеву, судска јединица у Лајковцу П1.1042/12 од 29.05.2013.године и допунска пресуда Основног суда у Ваљеву, судска јединица у Лајковцу П1.бр.1042/12 од 10.10.2013.године, исправљена решењем Основног суда у Убу П1.бр.1042/12 од 26.02.2014.године.

ОДБИЈА се захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву, судска јединица у Лајковцу П1.бр.1042/12 од 29.05.2013.године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништена су решења туженог бр.4561 од 05.12.2012.године и бр.4188 од 13.11.2012.године, као незаконита, што је тужени дужан признати и трпети. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоца врати на послове електричара у РЈ фабрика за пречишћавање отпадних вода. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 113.250,00 динара.

Допунском пресудом Основног суда у Ваљеву, судске јединице у Лајковцу П1.1042/12 од 10.10.2013.године, обавезан је тужени да тужиоцу на име парничних трошкова поступка исплати износ од 56.625,00 динара.

Решењем Основног суда у Убу П1.бр.1042/12 од 26.02.2014.године, исправљена је одлука Основног суда у Ваљеву, судске јединице у Лајковцу П1.бр.1042/12 од 10.10.2013.године, тако што између њеног увода и изреке реч “допунска пресуда” мења се и гласи “допунско решење”. У свему осталом решење остаје неизмењено.

Против наведене пресуде и допунског решења жалбе је благовремено изјавио тужени, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалбама.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде и допунског решења, у границама овлашћења предвиђених одредбом члана 386, а у вези члана 402 Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС" бр.72/11), Апелациoни суд у Београду је нашао:

-жалбе туженог су неосноване.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка, предвиђене одредбом члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге повреде поступка које би биле битне.

Према чињеничном стању, утврђеном у поступку пред првостепеним судом, произлази да је тужилац био запослен код туженог, на пословима електричара, у Радној јединици фабрика за пречишћавање отпадних вода, на основу Уговора о раду број 1728 од 14.05.2012.године, да је након правноснажне пресуде враћен на рад код туженог 13.11.2012.године, а да му је истог дана уручено решење о коришћењу плаћеног одсуства за време прекида рада без кривице запосленог број 4188 од 13.11.2012.године, којим је предвиђено да се тужилац упућује на одсуство са рада уз накнаду зараде, у времену од 11.10.2012.године, до 29.11.2012.године. Тужиоцу је дана 05.12.2012.године, уручено решење о отказу уговора о раду број 4561 од 05.12.2012. године, којим тужиоцу престаје радни однос дана 04.12.2012. године, због престанка потребе за обављањем послова на које је распоређен, уз исплату отпремнине у висини од 13.103,29 динара. Такође, из исказа законског заступника туженог, а којем је суд поклонио веру, утврђено је да Правилник о систематизацији туженог, донет 02.10.2012.године, није објављен, већ је само потписан од стране директора и председника општине. С обзиром на овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је закључио да је решење о отказу уговора о раду тужиоца незаконито, јер Правилник о систематизацији од 02.10.2012.године, није објављен, а исти је био основ за доношење решења о престанку радног односа.

Такође, у односу на решење о упућивању тужиоца на плаћено одсуство, првостепени суд је закључио да је незаконито, имајући у виду да је тужилац враћен на рад 13.11.2012.године, а да је решењем о упућивању на коришћење плаћеног одсуства предвиђено да ће тужилац бити на плаћеном одсуству у периоду од 11.10.2012.године, до 29.11.2012.године, односно са ретроактивном применом.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право и за своју одлуку дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд, као другостепени, у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, одредбом члана 24 Закона о раду је предвиђено да радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова, те да се правилником утврђују организациони делови код послодавца, врста послова, врста и степен стручне спреме и други посебни услови за рад на тим пословима, као и да исти доноси директор односно предузетник.

Имајући у виду да је правилник о систематизацији општи акт, те да је одредбом члана 196 став 1 Устава Републике Србије, прописано да се закон и сви други општи акти објављују пре него што ступе на снагу, а да ступају најраније 8.дана од дана објављивања, као и то да Правилник о систематизацији донет 02.10.2012.године, није објављен, што значи да није ни ступио на правну снагу, он као такав не може производити дејство, па ни решење о престанку радног односа тужиоцу, које је донето на основу таквог акта, не може бити законито, а како је то правилно закључио и првостепени суд.

Из свега произлази да је без утицаја навод жалбе да, позивањем на наведену одредбу Устава, се не може извести закључак да је правилник о систематизацији код туженог морао бити истакнут на огласну таблу. Такође, не стоје ни наводи жалбе да је суд учинио битну повреду, јер је одлучивао изван постављених захтева, с обзиром да је тужилац тражио поништај решења и није доводио у сумњу правилник о систематизацији, али при томе тужени занемарује да је наведено решење о престанку радног односа тужиоца донето управо на основу наведеног правилника о систематизацији, те да валидност истог утиче и на законитост наведеног решења.

Одлука о трошковима парничног поступка, садржана у ставу трећем изреке ожалбене пресуде је потврђена, јер је донета правилном применом одредбе члана 153 и 154 ЗПП-а.

Допунско решење о трошковима парничног поступка је такође потврђено, а имајући у виду да је тарифним бројем 14 Тарифника, који је ступио на снагу 01.01.2013. године, предвиђено да уколико је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Са изложеног, а применом одредбе члана 390 и 401 став 2 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић