APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

28.01.2011.

Гж1 7341/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7341/10
Дана 28.01.2011. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог а.д. за спољну и унутрашњу трговину "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради исплате, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.8479/09 од 09.07.2009. године, донео је после одржане јавне расправе пред овим судом, као другостепеним, дана 28.01.2011. године, у присуству тужиоца лично са пуномоћником и пуномоћника туженог истог дана,

П Р Е С У Д У

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.8479/09 од 09.07.2009.године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени "ББ" из Београда да тужиоцу АА на име дуга плати износ од укупно 847.355,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2009.године, као и да му на име трошкова парничног поступка плати износ од 71.300,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка под претњом принудног извршења.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова поступка по жалби плати износ од 25.000,00 динара у року од 8 дана под претњом принудног извршења.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.8479/09 од 09.07.2009. године обавезан је тужени да тужиоцу на име дуга плати износ од укупно 847.355,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године, као и да му на име трошкова парничног поступка плати износ од 71.300,00 динара, све у року од 8 дана.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио одговор на жалбу туженог, а накнаду трошкова поступка по жалби је тражио у износу од за заступање у износу од 17.500,00 динара и састав одговора на жалбу у износу од 7.500,00 динара.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба туженог основана.

Међутим, овакав чињенично правни закључак првостепеног суда не може се прихватити као правилан, јер је ожалбена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из одредбе члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП. Ово зато што је пропуштањем достављања позива пуномоћнику туженог на рочиште дана 09.07.2009.године тужени онемогућен да расправља пред судом.

Наиме, у списима нема доказа да је пуномоћник туженог позиван на рочиште заказано за дан 09.07.2009. године, а на ком је рочишту закључена главна расправа. Из извештаја првостепеног суда произлази да је на рочиште дана 25.06.2009. године приступио тужилац лично са пуномоћником, да тужени није приступио и да је следеће рочиште заказано за 09.07.2009. године са почетком у 12,00 часова. Из поднеска новог пуномоћника туженог адвоката БА од 30.06.2009. године произлази да је на парничној писарници тог суда обавештен да је следеће рочиште заказано за 09.07.2009. године са почетком у 13,00 часова. У службеној белешци првостепеног суда од 22.11.2010.године је констатовано да нема могућности за здруживање доказа о уручењу позива пуномоћнику туженог адвокату ГГ за рочиште заказано за 09.07.2009.године, нити је то могуће учинити кроз доставну свеску јер је достављање извршено преко поште. Нови пуномоћник туженог адвокат БА је навео на расправи пред овим судом, изјашњавајући се о уређеном тужбеном захтеву тужиоца у поднеску од 25.06.2009.године (који му такође није достављен) да сматра да није потребно да се изјашњава на околности везане за померање датума (до када треба извршити обрачун камате), већ да је спорно питање правног дејства означеног споразума и тумачење његових клаузула. На овом рочишту пред другостепеним судом одржаном дана 28.01.2011.године пуномоћник туженог је такође прихватио примедбу тужиоца и извршио исправку имена тужиоца, тако да у поднеску од 25.05.2009.године уместо означеног имена тужиоца „АА1“ треба да стоји „АА“.

Полазећи од оваквог стања ствари следи да је првостепени суд пропуштањем достављања позива за рочиште дана 09.07.2009.године онемогућио туженог да расправља пред судом. Шта више и првостепени суд се изјаснио да нема доказа о достављању позива пуномоћнику туженог. Такође му је на тај начин онемогућено и да се изјасни на поднесак од 25.06.2009.године. Такође нови пуномоћник туженог адвокат БА је обавестио суд да је на парничној писарници обавештен о одржавању рочишта са почетком у 13,00 часова. У оваквој ситуацији првостепени суд је био дужан да обавести пуномоћника о одржавању рочишта са почетком у 12,00 часова или да исто евентуално одложи. Зато је ожалбена пресуда морала бити укинута.

Овај суд је ради тога као другостепени суд одржао расправу на основу овлашћења из одредбе члана 369 став 3 ЗПП, па је поновио већ изведене доказе прецизиране као на записнику са рочишта од 28.01.2011 године и на основу њихове оцене у смислу одредбе члана 8 Закона о парничном поступку утврдио чињенице од значаја за правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

На основу резултата изведених доказа и оцене истих следи: да је између парничних странака закључен споразум о измирењу разлика зараде 20.12.2002. године, из разлога што је тужени био у економским тешкоћама и онемогућен да својим запосленима исплаћује пуну зараду, због чега је постигнут споразум о укупном износу разлике зараде коју је тужени био у обавези да исплати, како на име главног дуга, тако и на основу законске затезне камате, како је то предвиђено тачком 1 и 2 споразума – члана 1, док је чланом 2 конкретизован начин исплате потраживања запосленог из члана 1 споразума. Међу парничним странкама неспоран је радно-правни статус тужиоца, односно чињеница да је био запослен код туженог све до одласка у пензију 25.12.2002. године, као и да су му на основу споразума о измирењу разлике зараде који је закључен 20.12.2002. године исплаћени новчани износи предвиђени чланом 2 наведеног споразума (500 евра у динарској противвредности по средњем курсу на дан исплате и то 50 евра до 31.12.2002. године, а преостали износ од 450 евра до 31.12.2003. године). Из налаза и мишљења сталног судског вештака економско-финансијске струке од 14.12.2006. године утврђено је да је тужиоцу неисплаћен главни дуг у износу од 34.673,04 динара, да је неисплаћена обрачуната законска затезна камата до 30.11.2006. године 534.304,56 динара, односно укупно 568.976,00 динара, а на дан (20.05.2009. године) укупан дуг туженог износи 847.355,00 динара.

Имајући у виду напред утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца основан, због чега је обавезао туженог на исплату износа од укупно 847.355,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године, позивајући се на закључени споразум.

На основу резултата изведених доказа и оцене истих у смислу одредбе члана 8 ЗПП, утврђено је чињенично стање. У списима нема доказа да је пуномоћник туженог позиван на рочиште заказано за дан 09.07.2009. године, а на ком је рочишту закључена главна расправа. Из извештаја првостепеног суда произлази да је на рочиште дана 25.06.2009. године приступио тужилац лично са пуномоћником, да тужени није приступио и да је следеће рочиште заказано за 09.07.2009. године са почетком у 12,00 часова. Из поднеска новог пуномоћника туженог адвоката БА од 30.06.2009. године произлази да је на парничној писарници тог суда обавештен да је следеће рочиште заказано за 09.07.2009. године са почетком у 13,00 часова. У службеној белешци првостепеног суда од 22.11.2010.године је констатовано да нема могућности за здруживање доказа о уручењу позива пуномоћнику туженог адвокату ГГ за рочиште заказано за 09.07.2009.године, нити је то могуће учинити кроз доставну свеску јер је достављање извршено преко поште. Нови пуномоћник туженог адвокат БА је навео на расправи пред овим судом, изјашњавајући се о уређеном тужбеном захтеву тужиоца у поднеску од 25.06.2009.године (који му такође није достављен) да сматра да није потребно да се изјашњава на околности везане за померање датума (до када треба извршити обрачун камате), већ да је спорно питање правног дејства означеног споразума и тумачење његових клаузула. На овом рочишту пред другостепеним судом одржаном дана 28.01.2011.године пуномоћник туженог је такође прихватио примедбу тужиоца и извршио исправку имена тужиоца, тако да у поднеску од 25.05.2009.године уместо означеног имена тужиоца „АА1“ треба да стоји „АА“.

Полазећи од оваквог чињеничног стања следи да је првостепени суд пропуштањем достављања позива за рочиште дана 09.07.2009.године онемогућио туженог да расправља пред судом. Шта више и првостепени суд се изјаснио да нема доказа о достављању позива пуномоћнику туженог. Такође му је на тај начин онемогућено и да се изјасни на поднесак од 25.06.2009.године. Такође нови пуномоћник туженог адвокат БА је обавестио суд да је на парничној писарници обавештен о одржавању рочишта са почетком у 13,00 часова. У оваквој ситуацији првостепени суд је био дужан да обавести пуномоћника о одржавању рочишта са почетком у 12,00 часова или да исто евентуално одложи. Зато је ожалбена пресуда морала бити укинута.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања овај суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца основан. У конкретном случају тужени и тужилац су закључили споразум о измирењу разлике зараде за период потраживања од 01.10.1996.године до 31.12.2000.године и утврдили рокове за исплату те зараде са правом запосленог на законску затезну камату на сваки утврђени месечни износ разлике почев од првог дана наредног месеца за претходни месец до коначне исплате. Зато се послодавац не може успешно позивати на поремећај у пословању и одлагању извршења своје обавезе. Осим тога међу парничним странкама је неспорно да је тужиоцу исплаћен износ од 500 евра (износ од 50 евра у динарској противвредности у 2002.години) и износ од 450 евра у 2003.години. Чланом 2 наведеног споразума од 20.12.2002.године ови износи утврђени су линеарно фиксно. Чланом 1 споразума је поред разлике зараде и исплаћене нето гарантоване зараде што укупно износи 34.673,04 динара констатована и законска затезна камата, док је чланом 2 уређено само право на исплату зараде али не и камате. Ово тим пре што према налазу и мишљењу сталног судског вештака следи да послодавац није исплатио тужиоцу основни дуг у наведеном износу (34.673,04 динара) нити законску затезну камату која на дан 20.05.2009.године износи 812.682,00 динара, а што све укупно износи 847.355,00 динара. Дакле, тужиоцу је исплаћен само део по основу камате, с тим што је остао главни дуг и део камате, а које износе тужени не оспорава, као ни обрачунату законску затезну камату у допунском налазу (до 20.05.2009.године).

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 369 став 3 ЗПП одлучио као у изреци и укинуо првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев тужиоца.

Тужени је обавезан да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 71.300,00 динара, применом одредбе члана 149 и 150 ЗПП, а који трошкови се односе на састав поднеска у износу од 7.500,00 динара, приступ пуномоћника на два одржана рочишта у износима од по 8.500,00 динара, трошкове вештачења у износу од 8.000,00 динара, као и трошкове судске таксе за тужбу у износу од 1.000,00 динара и за одлуку у износу од 37.800,00 динара, што све чини износ од 71.300,00 динара, а што је одмерено према важећој Тарифи о награди и накнади трошкова за рад адвоката и Закону о судским таксама.

Разлози жалбе тужиоца који с обзиром на свој садржај указују на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП отклоњени су укидањем ожалбене пресуде али не утичу на основаност захтева тужиоца.

Туженом је омогућено да се на рочишту изјасни преко пуномоћника о тужбеном захтеву тужиоца па су и ови наводи жалбе неосновани.

Тужилац има право на накнаду трошкова поступка по жалби применом правила из одредбе члана 149 и 150 ЗПП сразмерно успеху у жалбеном поступку и то за писање одговора на жалбу и заступање на рочишту за расправу пред овим као другостепеним судом.

Имајући у виду напред наведено Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 376 и члана 369 став 3 и члана 161 став 2 ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић