APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

21.04.2014.

Гж1 7278/2013

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7278/2013
Дана 24.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Персиде Јовановић, председника већа, Невенке Калуђеровић и Зорице Смирчић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБадвокат из _, против тужених "АА" и АА1, кога заступа АБ1 адвокат из _, ради исплате зараде, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П1.бр.2022/12 од 24.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 24.04.2014. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1.бр.2022/12 од 24.09.2013. године у ставу првом и четвртом изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1.бр.2022/12 од 24.09.2013. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена Компаније "АА1" да тужиоцу на име неисплаћених зарада исплати износ од 426.559,00 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате; ставом другим изреке пресуде усвојен тужбени захтев и обавезан тужени "АА" да тужиоцу на име неисплаћених зарада исплати укупан износ од 426.559,00 динара са законском затезном каматом на појединачне месечне износе као у њеном садржају; ставом трећим изреке обавезан тужени "АА" да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 77.140,00 динара, а ставом четвртим изреке обавезан тужилац да туженој "АА1" накнади трошкове парничног посупка у износу од 40.500,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу побијајући одлуку садржану у ставу првом и четвртом њене изреке због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 386 ЗПП-а („Службени гласник РС“ број 72/2011), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку доношења првостепене пресуде у ожалбеном делу нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужилац је био у радном односу код туженог "АА" до 04.04.2012. године, када му је због престанка потребе за његовим радом, уз исплату отпремнине, престао радни однос. За утужени период од фебруара 2011. године до престанка радног односа априла 2012. године тужени послодавац запосленом није исплатио остварену зараду. Тужена "АА1" оснивач је туженог послодавца тужиоца, као друштва са ограниченом одговорношћу, са уписаним основним капиталом и то новчаним капиталом од 3.766,48 ЕВРА и неновачаним капиталом од 2.015.816,25 ЕВРА и једини је члан друштва са 100% удела. Одлуком генералног директора тужене компаније, донетом у функцији скупштине "АА" дана 12.07.2012. године, члан друштва – оснивач "АА" смањила је основни капитал друштва смањењем неновчаног удела и свођењем тог удела на 0, а наведена одлука регистрована је као промена података код туженог друштва решењем Регистра привредних субјеката дана 18.07.2012. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је с позивом на правила из члана 186 Закона о раду обавезао туженог "АА", као послодавца тужиоца, да тужиоцу исплати остварену зараду до престанка радног односа, а у односу на тужену "АА1" као неоснован одбио постављени тужбени захтев налазећи да оснивач друштва са ограниченом одговорношћу не одговара за обавезе друштва, због чега тужена "АА1" није пасивно легитимисана у овој парници.

Доносећи првостепену пресуду у ожабеном делу, првостепени суд је правилно применио материјално право, а за своју одлуку дао разлоге које у битном прихвата и овај суд.

Према правилима из члана 139 Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр.36/2011, 99/2011) друштво са ограниченом одговорношћу је друштво у коме један или више чланова друштва имају уделе у основном капиталу друштва, с тим да чланови друштва не одговарају за обавезе друштва осим у случајевима предвиђеним чланом 18 овог Закона.

Члан друштва са ограниченом одговорношћу, према правилима из члана 18 истог Закона који злоупотреби право о ограниченој одговорности одговара за обавезе друштва. Сматраће се да постоји злоупотреба нарочито ако то лице: 1)употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен; 2)користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина; 3)користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва; 4)ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе.

Основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу чине вредности уписаних улога у друштво, а његову имовину чине ствари и права власништва друштва као и друга права друштва .

Из садржине наведених норми произилази да оснивач друштва са ограниченом одговорношћу одговара за обавезе друштва само када је зулоупотребом права проузроковао штету повериоцу. Злоупотреба постоји када се неко субјективно право врши супротно циљу због кога је установљено или признато. У датој ситуацији она постоји када члан друштва, супротно начелу савесности и поштења, смањи имовину друштва, иако зна да друштво неће моћи измирити повериоце из преостале имовине.

У конкретном случају на основу овлашћења из члана 147 и 149 Закона о привредним друштвима члан друштва, оснивач "АА1" у функцији Скупштине друштва донела је Одлуку о смањењу основног капитала друштва путем смањења неновчаног удела, на основу којих је у регистар привредних субјеката дана 18.07.2012. године, по подношењу тужбе у овој парници, у Регистар привредних субјеката уписана промена овог податка.

Иако је на тужиоцу терет доказивања чињеница на којима заснива тужбени захтев, до закључења расправе пред првостепеним судом, тужилац није суду предочио доказе да је смањењем основног капитала друштва измирење његовог потраживања онемогућено, јер Друштво из преостале имовине не може измирити повериоце, па је у датој ситуацији правилан закључак првостепеног суда да тужена "АА1", као оснивач туженог друштва са ограниченом одговорношћу, није одговорна за обавезе тог друштва због чега не постоји њена пасивна легитимација у овој парници.

Код одлучне чињенице да до закључења расправе пред првостепеним судом тужилац није доказао да тужено друштво са ограниченом одговорношћу осим основног капитала нема друге имовине, неосновано се жалбом тужиоца побија правилност ожалбеног дела пресуде тврдњом да у конкретном случају постоји одговорност тужене Компаније за обавезе друштва које је основала.

До закључења расправе пред првостепеним судом, па ни у жалби, тужилад не истиче чињенице које би указивале на закључак да је тужена "АА1", мимо законом утврђених правила, пре закључења расправе пред првостепеним судом извршила брисање забележбе о неограниченој солидарној одговорности за обавезе туженог друштва, па је околност да је, у време подношења тужбе суду, према Изводу о регистрацији привредног субјекта овде туженог друштва са ограниченом одговорношћу, била уписана забележба о неограниченој солидарној одговорности предузећа "АА0", не представља околност од значаја за оцену правилности ожалбеног дела пресуде.

С обзиром на исход спора и успех странака у њему потврђена и одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу четвртом изреке ожалбене пресуде, јер је донета правилном применом правила из члана 153 и 154 ЗПП.

Из изложених разлога, применом одредбе члана 390 ЗПП-а (“Службени гласник РС”, бр.72/11), одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Персида Јовановић,с.р.

За тачост отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић