APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

9.01.2013.

Гж1 7198/2012

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7198/2012
Дана 09.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужилаца АА1 до АА6, чији је заједнички пуномоћник АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради исплате отпремнине и накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 16П1.бр.3399/10 од 27.05.2011. године, донео је у седници већа одржаној дана 09.01.2013. године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 16П1.бр.3399/10 од 27.05.2011. године и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 16П1.бр.3399/10 од 27.05.2011. године, у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца АА1 до АА6 па је обавезан тужени да тужиоцу исплати отпремнину у висини утврђеној одлукама са законском затезном каматом почев од доспелости па до коначне исплате и то сваком од тужилаца новчани износ у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, а све у року од 15 дана од дана пријема пресуде и под претњом принудног извршења, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиоцу исплати на име накнаде за неискоришћени годишњи одмор и то сваком од тужилаца именованих у његовом садржају новчани износ у вредности и законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиоцима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 36.800,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09) ово из одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде тужени тужиоцима није исплатио износ на име отпремнине па како је тужиоцима престао радни однос као запосленима за чијим је радом престала потреба следи да је тужени у обавези да им исплати новчане износе из тог основа. Такође је тужени онемогућио тужиоце да остваре право на годишњи одмор због тога они имају право на накнаду штете у вредности накнаде за годишњи одмор коју би остварили по редовном току ствари, да им је тужени то омогућио.

Овај закључак побијане пресуде се за сада не може прихватити, јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП а на шта се основано указује наводима жалбе туженог а у којој повреди одредаба парничног поступка овај суд као другостепени пази по службеној дужности на основу овлашћења из одредбе члана 372 став 1 ЗПП.

Наиме, према досада утврђеном чињеним стању у поступку доношења ожалбене пресуде тужиоцима је престао радни однос код туженог и то:

 решењем бр. 229 од 08.03.2004. године тужиоцу АА1 на пословима бравара уз право на отпремнину у висини петоструког износа накнаде зараде коју је остварио у месецу који претходи месецу у коме му престаје радни однос;
 тужиоцу АА2 на основу решења бр.226 од 28.03.2004. године на пословима бравара уз право на отпремнину у висини петоструког износа накнаде зараде коју је остварио у месецу који претходи месецу у коме му престаје радни однос;
 решењем бр.224 од 08.05.2004. године тужиоцу АА3 на пословима бравара уз право на висину отпремнине у висини троструког износа накнаде зараде коју је остварио у месецу који претходи месецу у коме му престаје радни однос;
 тужиљи АА4 је решењем бр. 182 од 23.02.2004. године уз право на отпремнину у висини четвороструког износа накнаде зараде коју је остварио у месецу који претходи месецу у коме јој престаје радни однос, да су сва ова решења донета због престанка потребе за обављање посла, да је тужена страна донела и одлуке и то:
 1. одлуку бр.227 од 08.03.2004. године, о исплати петоструког износа бруто зараде по основу отпремнине што чини износ од 25.322,50 динара;
 2. одлуку бр. 225 од 08.03.2004. године о исплате отпремнине у вредности троструког износа бруто зараде што чини износ од 19.476,00 динара;
 3. одлуку бр. 183 од 23.02.2004. године о исплати отпремнине АА4 у вредности од 29.264,12 динара;
 4. одлуку о исплати отпремнине АА5 у износу од 20.996,46 динара којој тужиљи је радни однос престао такође због престанка потребе на основу решења бр.186 од 23.02.2004. године;
 5. одлуку бр. 212 од 28.02.2004. године одређена је отпремнина АА6 у износу од 34.416,40 динара којој тужиљи је радни однос престао на основу решења бр. 211 од 28.02.2004. године због престанка потребе за њеним радом, и да тужиоци нису користили годишњи одмор у 2004. години.

Међутим у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је назначена битна повреда одредаба парничног поступка на коју се основано указује жалбом туженог. Ово са разлога што на рочишту за главну расправу од 27.05.2011. године на којој је закључена главна расправа пуномоћник туженог није уредно позван. У поступку извиђања на ову околност утврђено је да на повратници у колони адреса а која се односи на доставу позива пуномоћнику туженог адвокату БА не налази се потпис пуномоћника туженог или адвокатског приправника БА1. Ова чињеница је утврђена у поступку извиђаја пред првостепеним судом на основу сагласних изјава пуномоћника тужиоца и пуномоћника туженог а поступајући у складу са решењем Апелационог суда у Београду Гж1.бр.2933/12 од 30.05.2012. године.

Наиме, према одредби члана 133 ЗПП Када странка има пуномоћника достављање се врши адвокату као пуномоћнику.

Достављање адвокату као пуномоћнику може се извршити предајом писмена лицу које је запослено у његовој канцеларији.

Нема доказа с обзиром на утврђено у поступку извиђаја да је позив за назначено рочиште достављен пуномоћнику туженог било непосредно њему или предаја писмена лицу које је запослено у његовој адвокатској канцеларији (нема доказа да је пуномоћник тужиоца имао запослене у канцеларији осим назначеног адвокатског приправника БА1 а потпис на повратници није ни потпис овог адвокатског приправника). Ради тога нису били испуњени процесни услови за одржавање рочишта за расправу пред првостепеним судом дана 27.05.2011. године на коме је закључена главна расправа у овој парничној ствари.

Ради тога незаконитим достављањем позива за ово рочиште тужени је онемогућен да расправља у својој парничној ствари па је побијана пресуда морала бити укинута.

При томе овај суд је оценио и садржај службене белешке првостепеног суда да је на рочишту од 03.06.2010. године пуномоћник туженог био позван на адресу аа, да је на исто рочиште приступио адвокатски приправник те адвокатске канцеларије, да је пуномоћник приложио пуномоћје за рочиште од 03.06.2010. године где је као адреса канцеларије пуномоћника туженог наведена аа1, да је након тога суд слао поднеске и позиве на адресу у улици аа1, да се трећа пошиљка са позивом за 27.05.2011. године поднеском тужилаца од 16.02.2011. године вратила као уручена. Међутим у присуству претходних разлога нашао је да су ови наводи правно без значаја и да је зато ожалбена пресуда морала бити укинута. Ово и са разлога што овде није примењено правило о достави за случај промене адресе (чл.139.ЗПП)

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и донети правилну и на Закону засновану одлуку у овој парничној ствари када за то буду испуњени услови.

Са изложеног а на основу одредбе члана 376 став 1 ЗПП одлучио је као у изреци овога решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић