APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.12.2010.

Гж1 7082/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7082/10
Дана 01.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против тужене ББ, коју заступа адвокат БА ради поништаја решења и враћања на рад и на послове одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Основног суда у Ваљеву VIII П1.бр.455/10 од 28.05.2010.године исправљене решењем истог суда VIII П1.бр.455/10 од 29.09.2010.године донео је у седници већа одржаној дана 01.12.2010.године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Ваљеву VIII П1.бр.455/10 од 28.05.2010.године исправљена решењем истог суда VIII П1.бр.455/10 од 29.09.2010.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом основног суда у Ваљеву VIII П1.бр.455/10 од 28.05.2010.године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиље против тужене па су поништена решења тужене број 1305 од 04.01.2010.године и број 1341 од 19.01.2010.године и обавезана тужена да тужиљу врати на рад и распореди на послове шефа Одељења библиотечких послова или на друге послове према њеној стручној спреми у року од 8 дана од дана пријема писменог преписа пресуде под претњом принудног извршења, док је ставом два изреке обавезана тужена да тужиљи плати на име трошкова парничног поступка износ од 23.500,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писменог преписа пресуде под претњом принудног извршења.

Правноснажним решењем истога суда VIII П1.бр.455/10 од 29.09.2010.године исправљена је ова пресуда у ставу један изреке у четвртом реду тако што се иза речи “године” додају речи “којим је одбијен приговор тужиље” док у преосталом делу пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалба због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је решењем директора тужене број 1305 од 04.01.2010.године тужиља распоређена на пословима шефа Одељења библиотечких послова у "ББ" због извршених организационих промена у оквиру "ББ" услед којих именована не испуњава услове по акту о унутрашњној организацији и систематизацији радних места у "ББ" за даље обављање наведених послова стекла статус нераспоређеног радника и утврђено да јој престаје радни однос услед непостојања услова да буде распоређена на друго радно место у "ББ", да је ставом два диспозитива утврђено да тужиљи која је остала нераспоређена припада право на отпремнину у висини од 437.001,60 динара а што представља износ отпремнине који се отплаћује за сваку навршену годину у радном односу у висини трећине њене плате с тим да се под том платом сматра њена просечна месечна плата која јој је исплаћена за претходна три месеца која претходе месецу у коме је донето решење којим је утврђено да је тужиља остала нераспоређена, да је ставом три диспозитива утврђено да тужиљи престаје радни однос са 04.01.2010.године а по претходно извршеној исплати отпремнине из става два диспозитива овог решења, док је у ставу четири диспозитива утврђено да је послодавац дужан да тужиљи исплати све неисплаћене зараде и накнада зарада и других примања а ставом пет диспозитива утврђено да тужиља по престанку радног односа остварује право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање у складу са прописима о запошљавању, да је тужиља против овога решења изјавила приговор али је решењем истог органа број 1341 од 19.01.2010.године у ставу један диспозитива овај приговор тужиље против назначеног решења изјављен 12.01.2010.године одбијен, да се према образложењу првостепеног решења број 1305 од 04.01.2010.године исто заснива на Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места тужене на број 1298 од 28.12.2009.године на који је дао сагласност председник општине Лајковац на основу обавештења број 1217 од 22.12.2009.године, да овај Правилник није био објављен на огласној табли тужене, да огласна табла не постоји код туженог и да је према том Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 28.12.2009.године утврђено да се за радно место шеф Одељења библиотечких послова као услов предвиђа и висока стручна спрема и једна година стручног усавршавања у библиотеци и да је тужиља завршила средњу библиотекарску школу.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, према одредби члана 196 став 1 и 4 Устава Републике Србије (“Службени гласник РС” број 98/06) закон и сви други општи акти објављују се пре ступања на снагу.

Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђени приликом њиховог доношења.

Поштујући ову правну норму и с обзиром да је одредбом члана 52 Статута тужене прописано да се општи акти објављују на огласној табли "ББ", а Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 28.12.2009.године има карактер општег акта следи да је материјална претпоставка за његово ступање на правну снагу била објављивање тог општег акта на огласној табли тужене. Тај општи акт није објављен на огласној табли тужене (огласна таблу у "ББ" библиотеци и не постоји а ни раније није била пракса према чињеничном утврђењу из ожалбене пресуде да се било какви акти објављују на огласној табли). Ради тога тај општи акт и није ступио на правну снагу па није могао ни послужити као основ за утврђење да су код тужене настале организационе промене које је тужена користила као основ за престанак радног односа тужиље и претходно утврђивање да тужиља има стату нераспоређеног радника.

При томе у правној ситуацији када послови шефа Одељења библиотечких послова у "ББ" нису укинути и није дошло до технолошких економски однос организационих промена које би довеле до престанка потребе за обављањем назначених послова. Ово зато што су ти послови и даље остали да се обављају и када би се прихватио став тужене да назначени правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места број 1298 од 28.12.2009.године је ступио на правну снагу иако и по схватању овог суда то није случај јер тај општи акт није на прописан начин објављен како је то предвиђено статутом тужене. У присуству ових разлога није било ни основа да тужиљи престане радни однос применом правила из члана 179 став 1 тачка 9 Закона о раду (“Службени гласник РС” број 24/05...).

Нема покриће навод жалбе тужене да је побијана пресуда захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП. Супротно овим наводима жалбе побијана пресуда има јасне потпуне разлоге који нису у супротности са нормама материјалног права а у присуству и разлога изложених у овој пресуди.

Навод жалбе да је првостепени суд предвидео чињеницу да је директор библиотеке што потврђује исказ сведока СС на тој пословодној дужности у условима хитности спровођена Закона о максималном броју запослених у локалној самоуправи (Службени гласник РС“ број 104/09) упознао све раднике па и тужиљу да је оснивач одредио да се број радника код туженог мора смањити занемарује да правило хитности не може бити на штету принципа легитимности. То даље значи да се оглашавање запослених вишком мора спровести у процедури и под условима прописаним законом што подразумева и да правилник о систематизацији и организацији послова буде објављен на Статутом прописани начин да би исти ступио на правну снагу и да би тужена могла користити његов садржај као разлог за утврђивање да су измењени услови рада , односно да је престала потреба за радом тужиље као нераспоређене и с тим у вези за доношење решења о престанку радног односа овој запосленој.

Навод жалбе да је назначени правилник објављен на сајту Општине као оснивача занемарује опште акте тужене и с тим у вези дужност тужене да тај општи акт објави на начин како то прописује цитирана норма статута што у конкретном случају није испоштовано.

Позивање жалбе да огласна табла не постоји је правно без значаја јер нико не може користити своје пропусте у своју корист.

Навод жалбе који се позива на одредбу члана 2 став 6 Закона о одређивању минималног броја запослених у локалној администрацији и с тим у вези да за случај да није дошло до смањења броја запослених до 31.12.2009.године да би то довело до смањења средстава из буџета Републике Србије и ригорозне санкције за јединицу локалне самоуправе овде је такође без значаја. Без значаја с обзиром на целину изнетих разлога и то да суд суди на основу закона а не на основу начелне експедитивности и одговора на питање да ли ће јединица локалне самоуправе добити средства или не као оснивач тужене.

Навод жалбе да ни статут није објављен на огласној табли јер огласне табле ни тада није било ничим није доказан а исти је правно важећи општи акт код тужене.

Даљи навод жалбе да је првостепени суд погрешно протумачио одредбу члана 52 Статута и с тим у вези њени даљи наводи да се на огласну таблу “каче односно објављују општи акти који су ступили на правну снагу” нема своје покриће ни у садржају назначене норме Статута, а тужена страна да би користила садржај одређеног општег акта мора га објавити на начин који је доступан запосленима у тој радној средини а не позивати се на објаву тог општег акта – Правилника о организацији и систематизацији на сајту свога оснивача.

Правилна је и одлука о реституцији у присуству претходних разлога.

Правилно је и на закону засновано решење о накнади трошкова парничног поступка јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић