APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.12.2010.

Гж1 7052/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7052/10
Дана 01.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА, коју заступа адвокат АБ против туженог УП "ББ" кога заступа адвокат БА, вредност предмета спора 25.082,07 динара, ради исплате разлике зараде одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Трећег општинског суда у Београду П1.бр.468/06 од 09.09.2009.године, донео је у седници већа одржаној дана 01.12.2010.године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П1.бр.468/06 од 09.09.2009.године у ставу један, три и четири њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег општинског суда у Београду П1.бр.468/06 од 09.09.2009.године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже туженог да јој на име неисплаћене разлике између плаћене гарантоване зараде и зараде која припада Појединачном колективном уговору у периоду од 01.01.1998.године до 01.10.2000.године а због застарелости потраживања и то новчане износе у вредности и за период као у његовом садржају све са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ неисплаћене зараде почев од 01.10.2000.годиен па до исплате, све у року од 8 дана од пријема пресуде. Ставом два изреке усвојен је тужбени захтев тужиље па је обавезан тужени да тужиљи плати на име разлике између исплаћене гарантоване нето зараде и зараде која јој припада по Појединачном колективном уговору а за период од 01.08.1999.године закључно са октобром 2000.године и то новчане износе у вредности за период као у његовом садржају све са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ неисплаћене зараде почев од 01.10.2000.године па до исплате у року од 8 дана од пријема пресуде, ставом три изреке одбијен је евентуални захтев тужиље којима је тражила утврђење права на исплату разлика и зараде за период од 01.01.1998.године закључно са јулом 1999.године као неоснован, док је ставом четири изреке утврђено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један, три и четири њене изреке тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде применом правила из одредбе члана 372 став 1 Закона о облигационим односима потраживање тужиље ради исплате разлике зараде између гарантоване нето зараде и зараде која јој припада по Појединачном колективном уговору од 01.01.1998.године до закључно са септембром 2000.године а с обзиром да је тужба поднета 30.07.2002.године је застарело је потраживање тужиље за исплату разлике зараде за период од 01.01.1998.године закључно са месецом јулом 1999.године. Према даљим разлозима из ожалбене пресуде одбијен је и евентуални тужбени захтев тужиље а са разлога што је потраживање тужиље за исплату разлике зараде за период од 01.01.1998.године закључно са јулом 1999.године застарело. Поред тога тужени нема економску моћ да без погоршања положаја и увећања губитка исплати зараду.

Овакав чињенично правни закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се исти заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП а ни чињенично стање није потпуно утврђено па се побијана пресуда не може испитати са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, према одредби члана 65 став 2 тада важећег Закона о радним односима (“Службени гласник РС” број 55/96 ...) када послодавац услед поремећаја у пословима није у могућности да обезбеди средства ни за исплату зарада запосленом у складу са Колективним уговором или на нивоу вишем од средстава потребних за исплату гарантоване нето зараде дужан је да запосленом исплати гарантовану нето зараду ради обезбеђења његове материјалне и социјалне сигурности.

Послодавац је дужан под условима утврђеним појединачним колективним уговором да запосленом исплати разлику између гарантоване нето зараде коју је примио и зараде коју би остварио у складу са колективним уговором.

Поштујући ову правну норму за правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари пошто се ради о исплати разлике између гарантоване и остварене зараде било је нужно разјаснити разлоге неисплате зараде и с тим у вези да ли је разлог неисплате зараде околност поремећаја у пословању. За случај да јесте а то произилази из садржаја списа ове парничне ствари тада би почетак од када застарелост почиње тећи био одређен према престанку поремећаја у пословању. Првостепени суд о томе није водио рачуна па се побијана пресуда не може испитати ни са становишта правилне примене одредби члана 360, 361 и 362 ЗОО. Не може, јер је остало непотпуно утврђено чињенично стање на околност када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе а што у овој правној ситуацији зависи од одговора на питање када је престао поремећај у пословању због кога тужиљи није исплаћена зарада до вредности одговарајуће зараде.

Поред тога у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП а на коју указује тужиља у жалби. Наиме, према стању у списима ове парничне ствари судски вештак ВВ је дао свој налаз и мишљење од 16.03.2009.године где је назначено да код туженог постоји поремећај у пословању са исказаним губицима у свим годинама спорног периода који се огледа у недостатку прихода за покриће трошкова и да исти постоји од 01.01.1998.године све до дана сачињавања налаза. Тужиља је на овај налаз ставила примедбе у поднеску али првостепени суд није позвао вештака да се изјасни поводом тих примедби нити га саслушао (на рочишту од 18.06.2009.године константован је само пријем назначеног поднеска а на рочишту од 09.09.2009.године закључена расправа без извођења доказа па и саслушањем вештака). Ради тога тужиљи је онемогућен делотворан приступ суду и право на правично суђење у форми расправљања у поводу њених примедби изнетих на налаз и мишљење вештака.

То је други разлог због кога је ожалбена пресуда морала бити укинута. Укинуто је и решење о накнади парничних трошкова јер одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка тако што ће назначени поднесак тужиље са примедбама на налаз вештака доставити вештаку, позвати га на изјашњење и на рочишту саслушати поводом тих примедби, разјасниће који је разлог што тужиљи није исплаћена разлика од гарантоване до одговарајуће зараде за период потраживања па ако је то у чињеници постојања поремећаја у пословању утврдиће када је престао поремећај у пословању. За случај да поремећај у пословању није престао тада би се потраживање тужиље сматрало недоспелим а у противном би следио други закључак.

Када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд је донети правилну и на закону засновану одлуку у овој паничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 376 став 1 и члана 377 ЗПП одлучено је као у изреци овога решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић