APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

6.12.2013.

Гж1 7005/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 7005/13
Дана 06.12.2013.године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Бисерке Живановић, председника већа, Радомира Кокотовића и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца АА1 до АА5, чији су пуномоћници АБ1 до АБ3, адвокати, против тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, коју заступа Јавни правобранилац Републике Србије, Немањина бр.22-26, ради исплате, одлучујући о изјављеној жалби тужене на пресуду Првог основног суда у Београду П бр.4144/11 од 16.09.2013. године, у седници већа одржаној дана 06.12.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П бр.4144/11 од 16.09.2013. године у ставу првом изреке и то у тачки један, део тачке два, три, четири и пет изреке, који се односи на исплату неисплаћених накнада зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних празника за период од 01.04.2004. године, па до 31.07.2006. године, са законском затезном каматом, и ставу другом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П бр.4144/11 од 16.09.2013. године, у преосталом делу става првог изреке у тачки два, три, четири и пет и ОДБИЈА тужбени захтев тужилаца да им тужена на име неисплаћене накнаде зараде за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних празника исплати:

АА2

- 1.399,91 динар за август месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.09.2006. године, па до исплате,
- 4.028,16 динара за септембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.10.2006. године, па до исплате,
- 2.089,87 динара за октобар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.11.2006. године, па до исплате,
- 2.947,25 динара за новембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.12.2006. године, па до исплате,
- 5.608,86 динара за децембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.01.2007. године, па до исплате,
- 5.083,73 динара за јануар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.02.2007. године, па до исплате,
- 3.645,00 динара за фебруар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.03.2007. године, па до исплате,
- 5.805,41 динара за март месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.04.2007. године, па до исплате,
- 6.952,66 динара за април месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.05.2007. године, па до исплате,
- 1.375,19 динара за мај месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.06.2007. године, па до исплате,

АА3

- 848,83 динара за август месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.09.2006. године, па до исплате,
- 2.351,45 динара за септембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.10.2006. године, па до исплате,
- 5.400,05 динара за октобар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.11.2006. године, па до исплате,
- 2.029,21 динар за новембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.12.2006. године, па до исплате,
- 6.002,78 динара за децембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.01.2007. године, па до исплате,
- 5.082,65 динара за јануар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.02.2007. године, па до исплате,
- 3.807,05 динара за фебруар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.03.2007. године, па до исплате,
- 3.159,80 динара за март месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.04.2007. године, па до исплате,
- 8.779,21 динар за април месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.05.2007. године, па до исплате,
- 3.266,57 динара за мај месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.06.2007. године, па до исплате,

АА4

- 2.837,89 динара за август месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.09.2006. године, па до исплате,
- 1.391,92 динара за септембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.10.2006. године, па до исплате,
- 4.163,43 динара за октобар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.11.2006. године, па до исплате,
- 1.929,95 динара за новембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.12.2006. године, па до исплате,
- 3.825,35 динара за децембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.01.2007. године, па до исплате,
- 5.371,14 динара за јануар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.02.2007. године, па до исплате,
- 6.923,14 динара за фебруар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.03.2007. године, па до исплате,
- 2.865,58 динара за март месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.04.2007. године, па до исплате,
- 10.489,91 динар за април месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.05.2007. године, па до исплате,
- 4.548,92 динара за мај месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.06.2007. године, па до исплате,

АА5

- 3.094,15 динара за август месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.09.2006. године, па до исплате,
- 2.378,28 динара за септембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.10.2006. године, па до исплате,
- 4.313,98 динара за октобар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.11.2006. године, па до исплате,
- 2.020,70 динара за новембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.12.2006. године, па до исплате,
- 7.694,14 динара за децембар месец 2006. године, са законском затезном каматом почев од 25.01.2007. године, па до исплате,
- 5.565,36 динара за јануар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.02.2007. године, па до исплате,
- 7.557,95 динара за фебруар месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.03.2007. године, па до исплате,
- 3.291,77 динара за март месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.04.2007. године, па до исплате,
- 10.742,65 динара за април месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.05.2007. године, па до исплате,
- 291,89 динара за мај месец 2007. године, са законском затезном каматом почев од 25.06.2007. године, па до исплате, као неоснован.

ОДБИЈА СЕ захтев тужилаца да се обавеже тужена да им накнади трошкове одговора на жалбу у износу од 81.000,00 динара.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремена, допуна жалбе тужене изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду П бр.4144/11 од 16.09.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П бр.4144/11 од 16.09.2013. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиоцима исплати укупан износ од 571.325,94 динара и то сваком тужиоцу понаособ у периоду и по појединачно опредељеним месечним износима, ближе одређено овим ставом изреке у тачкама 1, 2, 3, 4 и 5. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиоцима надокнади трошкове парничног поступка у износу од 1.050.713,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, па до исплате.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом као у жалби.

Тужена је поднела и допуну жалбе против ове пресуде дана 24.10.2013. године.

Тужиоци су поднели одговор на жалбу тужене.

Испитујући правилност ожалбене пресуде, у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.125/04, 111/09), у вези члана 506 став 1 новог Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд у Београду је нашао:

Жалба тужене је делимично основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене одредбом члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге битне повреде парничног поступка, које би биле од утицаја на другачију одлуку суда.

Из чињеничног стања утврђеног у поступку пред првостeпеним судом произлази да су тужиоци запослени код тужене на радним местима полицајаца у СУП-у Зрењанин – полицијска станица Житиште, а на основу решења тужене. Из редних листа за тужиоце утврђен је распоред радног ангажовања сваког од тужилаца, а на основу налаза и мишљења судског вештака ВВ утврђено је да су тужиоци у наведеном спорном периоду обављали прековремени рад, рад ноћу и рад за време празника, а да им овако обављен рад на извршењу задатака преко пуног радног времена рад ноћу и током празника није исплаћен, већ им је зарада исплаћивана по редовном коефицијенту, јер није утврђен коефицијент за обрачун плате у износу од 30 – 50% као номинално већи од рада упоредног радника и то државног службеника АА6, која има исту стручну спрему као и тужиоци. С обзиром на овако утврђено чињенично сање, првостeпени суд је закључио да тужиоцима припада право на увећану зараду на дан празника, рад ноћу и прековремени рад за наведени спорни период, а применом одредби члана 47 Закона о унутрашњим пословима и члана 4 Правилника о платама, као и члана 147 Закона о полицији. Висину тужбеног захтева првостeпени суд је досудио с обзиром на налаз и мишљење вештака.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостeпени суд је правилно применио материјално право досуђујући ову накнаду тужиоцима за период од 01.04.2004. године, па до јула месеца 2006. године, осим за тужиоца АА1, чији је захтев постављен до 31.01.2006.године, односно до дана доношења нових решења о утврђивању коефицијента за плате, а након ступања на снагу Закона о полицији, али је погрешно применио материјално право за период након доношења нових решења, па до 31.05.2007. године, па је у овом делу одлука морала бити преиначена, а тужбени захтев тужилаца за овај период одбијен.

Наиме, према одредбама Закона о унутрашњим пословима, на раднике Министарства унутрашњих послова примењивали су се прописи о државној управи, радним односима, здравственом, пензијском и инвалидском осигурању и образовању, ако овим законом није било другачије одређено, а што је предвиђено одредбом члана 37. Због посебних услова рада, тежине и природе задатака и послова овлашћеним службеним лицима, о чему се овде управо и ради, обезбеђивано је најмање 30% увећање средстава за плате у односу на средства која се обезбеђују за остале запослене у Министарству унутрашњих послова и других министарстава, при чему звање, напредовање и накнаде овлашћених службених лица и радника на одређеним дужностима и других питања из радних односа уређивали су се прописом министра у складу са законом. Закон о унутрашњим пословима престао је да важи ступањем на снагу Закона о полицији, односно 29.11.2005. године.

Након ступања на снагу овог закона, на плате запослених, што значи и у односу на тужиоце као запослених код тужене и даље су се примењивале одредбе до тада важећих прописа, а то су Закон о унутрашњим пословима и Закон о платама у државним органима и јавним службама, све до доношења нових решења која су усклађена са Законом о полицији. У наведеном спорном периоду који се односи на период потраживања тужилаца од 01.04.2004. године, па до јула месеца 2006. године, када су им донета нова решења, примењивао се Закон о унутрашњим пословима и додаци на плату исплаћивани су, између осталог, и у случају прековременог, ноћног рада и рада на дане државних и верских празника, осим ако тај рад није вреднован при утврђивању коефицијента. Из утврђеног чињеничног стања произлази, да увећање коефицијента од 30% по основу посебних услова рада није извршено, те тужиоцима није плаћена накнада на име прековременог рада, рада ноћу и рада у дане државних и верских празника, у овом периоду, па је правилна одлука првостeпеног суда у овом делу којом је обавезана тужена да исплати тужиоцима назначене износе као у ставу првом изреке у тачки 1, 2, 3, 4 и 5 изреке, а који се односи на пероид од априла месеца 2004. године до јула месеца 2006. године. Ово стога што увећање зараде по наведеним основима није посебно вреднован, у смислу члана 5 Закона о платама у државним органима и јавним службама, већ је увећана плата због услова рада која не обухвата и додатке на плату. Ово право на увећање зараде по наведеним основима припада, како је већ речено, све до доношења нових решења о утврђивању коефицијената за обрачун плате за 30% номинално већи од коефицијента за друге државне службенике.

Овакав став заузет је и у одлуци Уставног суда Уж бр.4045/12 од 20.06.2013. године. Вредност новчаних износа није била спорна, а тужена у вези са тим није пружила доказе.

Међутим, у односу на део тужбеног захтева тужилаца (осим тужиоца АА1) који се односи на спорни период након доношења нових решења, а то је од јула месеца 2006. године, па до 31.05.2007. године, првостeпени суд је на правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, па је у овом делу одлука првостeпеног суда морала бити преиначена, а тужбени захтев тужилаца одбијен.

Наиме, према одредби члана 146 Закона о полицији („Службени гласник РС“ бр.101/05 – који је ступио на снагу 29.11.2005. године) прописано је да се плата полицијског службеника састоји од основице коју утврђује Влада и основног и додатног коефицијента у односу на звање и посебне услове рада, опасност, одговорност, стручност послова, док је одредбом члана 147 овог закона прописано да због посебних услова рада, опасности по живот и здравље, одговорности и тежине и природе посла, рада на дан државног празника који је нерадни дан, ноћног рада и рада у сменама, прековременог рада, дежурства, приправности и других видова нередовности у раду, запосленима у министарставу могу утврдити коефицијенти за обрачун плате који су 30 – 50% номинално већи од коефицијената за друге државне службенике у висини масе средстава потребних за исплату додатних коефицијената из члана 146 став 1 овог закона.

Уз сагласност Владе за поједине категорије запослених могу се утврдити коефицијенти који су у смислу става 1 овог члана већи за више од 50%. На права и обавезе проистекле из наведених посебних услова рада не примењују се одредбе општих и радноправних прописа о увећању плата, како је то погрешно закључио првостeпени суд у својој одлуци.

Одредбом члана 1 Правилника о платама радника Министарства унутрашњих послова одређено је да се истим у складу са законом, колективним уговором утврђују плате радника и утврђује висина коефицијената за послове радних места, посебне услове рада, тежину и природу задатака и послова за чинове и звања, као и појединачно месечно умањење, односно увећање коефицијента.

Имајући у виду ове правне норме од којих полази овај суд, тужиоцима је у односу на назначене нередовности извршено увећање плате преко 30% кроз увећање додатног коефицијента. Поштујући ове правне норме и то одредбу члана 146 и 147 Закона о полицији, увећање плате по основу нередовности врши се увећањем додатних коефицијената у маси средстава, јер на то упућује исказ из одредбе члана 147 Закона о полицији, а који гласи „могу се утврдити коефицијенти за обрачун плате који су 30 – 50% номинални већи од коефицијената за друге државне службенике у висини масе средстава потребних за исплату додатних коефицијената из члана 146 став 1 овог закона“.

Тужиоцима је извршено увећање додатних коефицијената за већи проценат од 30% у односу на упоредног радника АА6, па је зато њихово потраживање у овом делу неосновано, јер је тужена испунила облигацију према тужиоцима из одредбе члана 295 Закона облигационим односима.

Суд није овлашћен да врши општу нормативну контролу назначене норме Закона о полицији, а њом је одређено да ће се овој категорији запослених утврдити коефицијенти за обрачун плате који су за 30 – 50% номинално већи од коефицијента за друге државне службенике, што је овде и испоштовано. Ради тога нема основа, а како то погрешно закључује првостeпени суд, за примену Закона о раду као општег радноправног прописа, јер је овде норма из Закона о раду неприменљива применом правила lex specialis derogat legi generali, али и правилом да се на права и обавезе проистекле из посебних услова рада не примењују одредбе општих радноправних прописа о увећању зарада, а на то је указано и већ наведеном одлуком Уставног суда Републике Србије Уж бр.4045/12 од 20.06.2013. године у делу образложења које гласи: „међутим како је утврђено да је новим решењима подносиоцу утврђен коефицијент за обрачун плате за 30% номинално већи од коефицијента за друге државне службенике, следи да за период примене нових решења која су донета 26.06.2006. године, па до 31.12.2010. године подносиоцу не припада право на додатак на зараду због прековременог, ноћног и рада на дан државног и верског празника, будући да је тај рад вреднован при утврђивању коефицијента“, а што представља исту правну ситуацију, као и у конкретном случају.

Правилна је и одлука о камати која као споредно потраживање дели судбину главног потраживања.

Суд је побијану пресуду испитивао пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, као и на правилну примену материјалног права, с обзиром да жалба тужене која је поднета благовремено нема образложење. Апелациони суд није узео у обзир наводе и разлоге изнете у образложењу жалбе која је поднета неблаговремено, тек 24.10.2013. године, јер би се у противном прихватајући овакве допуне жалбе поништила императивност норми о роковима за изјављивање правних лекова.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је правилном применом одредбе члана 149 Закона о парничном поступку.

Одбијен је и захтев тужилаца за накнаду трошкова за одговор на жалбу у износу од 81.000,00 динара, с обзиром да ови трошкови нису били нужни, јер се у поднеску говори о неблаговремености жалбе, а о чему суд свакако води рачуна, те је овај захтев одбијен применом одредбе члана 161 став 1 Закона о парничном поступку.

Са изложеног, одлучено је као у изреци, а применом одредбе члана 375, 380 тачка 4, 161 став 1 и члана 373 став 1 тачка 1 Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 506 став 1 новог Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић